Jer i jedno i drugo može jednako dobro funkcionisati uz neizbežnost kazne.
Zar zatvori (oni će ipak biti u ankapu, zar ne?) ne krše NAP? Ili čak ne zatvori, nego bilo kakvo ograničenje slobode ili prisila. Razumem da je kažnjena osoba sama prekršila NAP, ali onda dobijamo neki princip „oko za oko“. Lično, prema mom razumevanju, tako ne bi trebalo da bude.

Kiril

Već sam morala da odgovorim na pitanje, u čemu se NAP razlikuje od ugovornih jurisdikcija, i sada mi se isto tako nudi da pronađem razlike između različitih stvari, između opšteg principa i pojedinačnih propisa koji mogu biti zasnovani na tom principu, a mogu i ne biti.

NAP je princip koji glasi da niko nema pravo da neopaidano inicira nasilje — on ne precizira kakva bi mera odmazde trebalo da bude. Državni zakoni, naprotiv, regulišu meru odmazde kako za kršenje NAP-a, tako i za mnoštvo radnji druge vrste, ali pritom obavezuju da se ta ista odmazda vrši uz posredovanje stručnjaka plaćenih iz poreza, uskraćujući to pravo onima koji su, zapravo, direktno zainteresovani za odmazdu.

Da li je onaj koga je opljačkala privatna osoba spreman da dobrovoljno plaća državi da bi ona držala lopova u zatvoru nekoliko godina? Obično nije spreman, pa država sama poseže građaninu za novčanikom i nemarljivo izvlači potrebnu sumu, nakon čega je neuredno troši na šta joj padne na pamet, ali nešto i za zatvore ostane.

Da li je onaj koga je opljačkala privatna osoba spreman da dobrovoljno plaća nekoj privatnoj kompaniji po svom izboru, kako bi ona, u odsustvu države, držala lopova u zatvoru nekoliko godina? Jasno je da je spreman ne više nego kod države. Dakle, jedini koji bi u ankapu mogao da plati usluge držanja čoveka u zatvoru je sam čovek koji se nalazi u zatvoru, i o tome sam takođe dovoljno detaljno pisala. Druga stvar je što bi, recimo, lopovu, ako imam isključivo imovinske zahteve prema njemu, teško imalo smisla da se zaključava u zatvor, uvek se može dogovoriti o isplati nadoknade, kao civilizovani ljudi.

Da li će se prilikom ankapije obezbediti ta ista neizbežnost kazne? Nije izvesno. Šteta može ispasti previše mala da bi se pokrenule potrage samostalno. Ali ako se neko bavi oduzimanjem tuđe imovine na sistemskoj osnovi, na kraju će skoro sigurno biti uhvaćen. Može imati sreće, pa će od njega ljubazno zahtevati solidnu nadoknadu. A može i nemati sreće, pa će biti upucan na licu mesta. Opasan posao, šta da se kaže.

Ali što je društvo bogatije i prosperitetnije, to je veća verovatnoća da će hvatanje raznih bandita i lopova biti stavljeno u sistem, i da će se time baviti stručnjaci. Na kraju krajeva, dok država nije regulisala tržište potrage do krajnjih granica, u istim SAD je Pinkertona agencija veoma cvitala.