Bitarch kolumna

Mihail Svetov i mnogi drugi libertarijanci često predlažu model teritorijalnih zajednica. To su, u suštini, obične države (ili subjekti federacije) sa teritorijalnim monopolom, ali koje stvara grupa naseljenika koji dele određene vrednosti, kreirajući ih „od nule”.

Pored očiglednih mana države sa teritorijalnim monopolom, u ovom modelu postoji još jedan veoma važan problem koji se, iz nekog razloga, ne ističe. Suština je u tome što se vrednosti generacije osnivača možda neće prenositi potomcima (to će se desiti gotovo sigurno, ako ne u drugoj generaciji, onda u petoj). Čak i kada mali deo ljudi u ovoj zajednici ode od vrednosti osnivača, vlada zajednice će morati da ih uzme u obzir, čime razvodnjava ideološki integritet prvobitnog projekta i pretvara zajednicu u običnu modernu državu.

Ne verujete da će se to desiti? Pogledajte istoriju SAD! Tamo su i kolonije u početku naseljavane po religijskom i ideološkom principu. Savremene države (states) praktično nisu sačuvale gotovo ništa od toga, pretvarajući se u običnu centralizovanu državu od koje su kolonisti nekada bežali iz Evrope.

Komentar Ankap-tjan

Vremenom se raspadaju ili menjaju do neprepoznatljivosti, čuvajući u najboljem slučaju samo naziv; bilo koje društvene organizacije, bilo da su to države, zajednice, preduzeća, političke partije ili klubovi interesovanja. Prolaznost vremena može se nazvati Ahilesovom petom bilo kojeg entiteta koji postoji u vremenu, a teritorijalne zajednice se ne izdvajaju od opšte pozadine. Osnivačima zajednice je dovoljno da ta zajednica neko vreme postoji i da odgovara interesima svojih članova u većoj meri nego okruženje, a ako će u budućnosti potomcima ove zajednice više odgovarati drugo okruženje – pa neka bude tako, i ne treba odlučivati u njihovo ime, oni nisu manje pametni.