A uz transhumanizam, sve će biti vrhunski.
Doći će ubrzo, samo treba čekati!!!
Tamo će sve biti moguće, tamo će sve biti uživanje,
Tamo verovatno uopšte neće biti potrebno umirati.

…And justice for all

Uz državu ćete se smarati čekajući transhumanizam, ali uz ankap on će zaista ubrzo doći. Za transhumanizam postoji tržišna potražnja, ali državne regulacije usporavaju njegov dolazak. Sudite sami: čak su i bezopasne genetski modifikovane biljke u nizu zemalja zabranjene, a šta tek reći o modifikaciji ljudskog genoma?

Opet, transhumanizam će otvoriti čoveku kosmičku ekspanziju, a u svemiru ne možete baš lako crtati državne granice. To je takođe težak argument za državu u korist zabrana istraživanja u oblasti prilagođavanja čoveka vanzemaljskim uslovima.

Ukratko, ankap bez transhumanizma se može zamisliti, ali transhumanizam bez ankapa – samo u sajberpanku. Sajberpank je upravo onaj žanr fantastike gde je glavni fantastični pretpostavka očuvanje države uz nastupanje transhumanizma. Istina, kod većine uzoraka ovog žanra to više nisu teritorijalne države, već bubašvanski sistem eksteritorijalnih krovova, ali suština se ne menja previše.

Što se tiče društva u kojem nema potrebe za umiranjem, nemam posebnih strahova. U suštini, jedini institut koji bi u takvom društvu izumro je nasleđivanje. A i ne bi se previše želelo. Za revanche, individualni horizont planiranja bi mogao značajno da poraste, a to je uvek znak zdravog i prosperitećeg društva.