Na primer, ako je u prošlosti bilo bilo kakvih odnosa sa „Jedinom Rusijom“ ili je bilo promovisanja nelibertarijanskih zakona? Generalno, šta biste savetovali takvim ljudima da rade? Da li je nanošenje štete onima na vlasti putem kompromitujućih materijala ili tužbi jedini format? A šta ako oni na vlasti nisu bili nikakvi saborci i ako nema nikakvih kompromitujućih materijala? Možda bi povlačenje donetih loših zakona takođe bilo korisno? Možda nešto drugo?

Sergej Sušinski

To je veoma složena tema ako je posmatramo kroz prizmu holističkih konstrukcija, poput „libertarijanske javnosti“, ali postaje mnogo jednostavnija ako se ne odstupa od principa metodološkog subjektivizma. Nemoguće je udovoljiti javnosti u celini, nemoguće je okaljati svoju reputaciju u očima apsolutno svih, i to podjednako. Nekome je Staljin krvavi tiranin, nekome otac naroda, a nekome krpa koja nije dovoljno pritisnula hidru kontrarevolucije.

Postoje veoma netolerantni libertarijanci, barem u javnoj retorici. Sudeći po vašem pominjanju kompromitujućih materijala protiv predstavnika vlasti u pitanju, očigledno ste mislili, između ostalog, na „kako se dokazati pred Mihailom Svetovim ako si Dmitrij Gudkov“. Nikako. Svetov je podjednako pristrasan kao i mnogi drugi, i isto će tako prilagođavati argumentaciju svom unapred formiranom mišljenju. To će raditi i negativno i pozitivno; bilo koji uslovni Svetov sigurno će imati svoju družinu kojoj se više oprašta nego strancima. To je normalno, u smislu da je uslovljeno našom biologijom.

Sa strane, naravno, zaista se mogu zamisliti užasi. Ako su ti ljudi toliko strogi prema osobi čiji je otac glasao za loše zakone, a on se nije od njega odrekao, šta će onda reći za osobu koja je lično lobirala loše zakone?

U stvarnosti, međutim, ljudi su prilično skloni da poštuju one koji deluju u skladu sa svojim uverenjima, a kada se uverenja promene, one koji to iskreno priznaju i deklarišu svoju novu agendu, uz obrazloženje razloga njenog pojavljivanja.

Smatrali ste da je pušenje zlo i lobovali ste za antiduhanske zakone. Sada smatrate da je pušenje zlo, ali antiduhanske zakone smatrate još većim zlom. To je sasvim prirodan razvoj misli, i sasvim prirodno tražite argumentaciju već protiv lobovanja za antiduhanske zakone. Sarađivali ste sa Jednom Rusijom, uverili se da je to ne samo bezizgledno, već i štetno, i sada tražite načine da poljuljate njen monopol. To je mnogo razumljivija, doslednija i dostojna poštovanja pozicija nego nemati nikakvu poziciju uopšte, ili jednostavno tvrditi da nikome ne treba verovati i da nema smisla ni truditi se.

Taj Vladimir Zolotorev, kojeg sam više puta spominjao, ranije se bavio javnom politikom, a sada nije samo ohladnuo prema njoj, već smatra da je takav posao štetan. Smatram da nije u pravu, ali, uzimajući u obzir razliku u iskustvu, sasvim dopuštam da sam ipak ja ta koja nije u pravu. Zabeležili smo našu neslaganje i nadam se da mu to neće biti povod da me „odjavi iz akcije“, kako vole da rade posebno netolerantni momci. Ako vam takvi naiđu, samo treba razumeti da korišćenje jednostavnih suprotnosti znatno štedi razmišljanje, i nemojte ih primoravati da razmišljaju tamo gde im to nije potrebno. Za revanche, oni mogu maksimalno da koriste razmišljanje tamo gde je to za njih opravdanije, a podela rada je sjajna stvar, čak i ako je to podela rada mozga između pojedinačnih zadataka.