Ukratko.

Dugo se smatralo da je država prirodno, pa čak i božanski dat stanje društva. Potom su se koreni države počeli izvoditi iz nekog mifičkog društvenog ugovora, ili iz nepromenljivih zakona ekonomskog razvoja. Međutim, savremeni istorijski i antropološki podaci pokazuju da su sve ili gotovo sve države rezultat osvajanja mirovnog bezdržavnog društva od strane spoljnog neprijatelja – obično to su relativno mali broj nomadskih razbojnika kojima je prijalo ne samo da izvrše uspešan upad, već i da uspostave svoju stalnu vlast nad osvojenim društvom. To je takozvana teorija stacionarnog banditije, koju je predložio ekonomista Mansur Olson.

Stare preddržavne prakse interakcije u društvu nisu nigde nestale, one i dalje funkcionišu i savršeno su kompatibilne sa savremenim visokim tehnologijama. Ukidanje države će samo osloboditi ljude, i da bi dalje vodili slobodan miran život, oni jednostavno ne treba da pokušavaju ponovo da uspostave režim političke vlasti.

Uvod

O poreklu države je mnogo raspravljano i smmišljeno je nekoliko duhovitih teorija povodom toga. Pre nego što izložim jednu od njih, želim da razumem cilj takvih proučavanja.

Zašto je uopšte potrebna teorija nastanka države? To je jednostavno pitanje. Teorija je potrebna da bi se na njoj zasnjavili sopstveni postupci i da bi se novi činjenice posmatrale iz njenih pozicija. Ali da bi postupci zasnovani na teoriji bili uspešni, teorija mora biti funkcionalna. Funkcionalna teorija je, prvo, sposobna da objasni postojeće činjenice ne gorje od drugih teorija. Drugo, ona mora da objasni niz činjenica koje se ne uklapaju u ranije kreirane teorije, inače čemu je uopšte smisao smmišljati je, ako su se i stare služile svrsi. Treće, teorija se može koristiti za predviđanje novih činjenica. Ako su činjenice predviđene teorijom zaista uspele da se utvrde, to je težak dokaz u korist toga da je teorija funkcionalna.

Božansko pravo

Najstarija i najuglednija teorija nastanka države bila je teorija božanskog prava, prema kojoj je lice koje je postajalo na čelu države to činilo božanskom voljom. Takođe, to lice je samo moglo biti bog. Teorija je savršeno odgovarala tadašnjim prevladavajućiim uverenjima o tome da bogovi uopšte odlučuju o sudbinama ljudi: zaključujući čisto logički, vladare je u tom slučaju trebalo proglašavati ili konkurentima bogovima ili izvršiocima njihove volje. Teorija je imala taj nedostatak što je objašnjavala samo prošlost, a nije predviđala nove činjenice. Svaka uzurpacija vlasti u okviru božanske teorije ispostavljala se kao potpuno neočekivana, i potom je moralo da se traži trag providnosti već na čelu novog vladara. Takođe, ovoj teoriji je odlučujuće neodgovarao model raspodele ovlašćenja svojstven poljskim demokratijama.

Radi čega se ova teorija aktivno propagovala? Radi smanjenja troškova za suzbijanje otpora ljudi vladarevoj vlasti. Sa božanskim autoritetom je teško raspravljati ako božanstvo odgovara ne samo za figuru vladara, već i, recimo, za prinos. Ipak, slično je moglo postati i nepogodnost za vladare, jer su neuspehi u poljoprivredi ispadali dokaz božanske kazne i znak da vladara treba svrgnuti.

Društveni ugovor

Sledeća teorija porekla države bila je teorija društvenog ugovora. Navodno, u prirodnom stanju postoji rat svih protiv svih, i da bi se taj rat prekinuo, uspostavlja se neka vlast koja uređuje nasilje. Razumljivo je da čak ni očevi osnivači teorije nisu direktno tvrdili da su se ljudi okupili na livadi i dogovorili da osnove državu. Govorilo se samo o tome da se ljudi prema državi ponašaju kao da su se dogovorili o njenom osnivanju.

Ova teorija je objašnjavala kako one države koje je objašnjavala teorija božanskog prava, tako i poljske demokratije, Rimsku republiku i slično. Logična posledica teorije društvenog ugovora bila je razmatranje da, ako su ljudi jednom već uspostavili neki oblik vlasti, ništa ih ne sprečava da to ponove čim ih trenutni oblik više ne zadovoljava. U eksplicitnom obliku ova posledica se nalazi u Deklaraciji nezavisnosti SAD, a i uopšte, SAD su postale jasan primer praktične primene teorije društvenog ugovora.

Ozbiljna mana teorije je u tome što se ona zasniva na prilično upitnoj tvrdnji o ratu svih protiv svih kao neizbežnoj atributu prirodnog stanja. Istraživanja antropologa pokazala su da ova tvrdnja ne odgovara stvarnosti, i da odnosima kooperacije u ljudskim zajednicama prethodi pojavljivanje odnosa moći. Na taj način, sama tvrdnja o dobrovoljnoj prirodi institucije kao što je država ispostavlja se kao neopravdana – nimalo manje neopravdana od tvrdnje o božanskom pravu kraljeva na presto.

Klasna teorija

Klasna teorija
uzima u obzir predstave o antropologiji
19. veka i jedan od pravaca političke ekonomije
tog istog vremena. Teorija ukazuje na to da
država nastaje kao neizbežna
posledica ekonomskog razdvajanja,
koja je, sa svoje strane,
neizbežna posledica povećanja
produktivnosti rada i, shodno tome,
akumulacije viška. Država u
okvirima klasne teorije predstavlja
instrument ugnjetavanja potčinjenih
klasa od strane vladajuće klase.

Na taj način, prvi put
u istoriji pogleda o mehanizmima
formiranja države ukazuje se
na to da je država principijelno
antagonistična većini
stanovništva i da treba da bude ukinuta.
To je važna prednost klasne teorije,
koja objašnjava mnoštvo uočljivih
činjenica ugnjetavanja ljudi predstavnicima
moći, sa čim se prethodne dve
teorije nisu nosile.

Mana klasne teorije je bila u tome što se ona zasnivala na teoriji vrednosti zasnovanoj na radu, teoriji eksploatacije i sličnim pretpostavkama koje je kasnije ekonomska nauka odbacila. U međuvremenu, ove lažne pretpostavke su diktirale pristalicama klasne teorije takve metode suprotstavljanja državi koje su samo pojačavale njen represivni karakter. Mnoštvo političkih režima osnovanih pristalicama klasne teorije tome ide na svedočanstvo: svi su oni vodili samo do širokih represija među stanovništvom, a obično su se završavali ekonomskim slomom.

Dakle, iako je država zaista neprijatelj sopstvenog naroda, ona nije nastala pomoću ekonomskih radnji, stoga ni put ka ukidanju države ne leži kroz ukidanje prirodnih ekonomskih mehanizama.

Teorija stacionarnog
bandite

Kada je postalo jasno da se država ne formira pomoću ekonomskog ugnjetavanja, već putem čiste sile, još u 20. veku ponuđena je teorija koja je tvrdila da je država nastala iz sukoba između mirnih, naseljena proizvođača i nomada koji su, kao sredstvo povećanja svog blagostanja, preferirali da praktikuju pljačku. Sve dok su naseljeni stanovnici manje-više uspešno pružali otpor upadima, bandit je ostajao nomadski. Čim bi pokazali slabost, nomadi bi ih opterećivali redovnim dankom, a zatim postepeno učvršćivali svoju vlast, uvodeći za pokorjeno stanovništvo takva pravila koja su omogućavala maksimizaciju danka i minimizaciju mogućnosti stanovništva za pobunu. Konkretno, za to se proglašavalo božansko pravo osvajača da vrše svoju vlast nad osvojenima.

Ova teorija je objašnjavala
mnogo istorijskih primera kada je
država nastajala upravo kao rezultat
spoljnog osvajanja, nakon čega su bivši
nomadi postajali nasledna plemićka
klasa u narodu koji je tako nastao.

Takođe, teorija je tvrdila
da je u određenim slučajevima za osvojene
postojanje jednog stacionarnog bandite
isplativije nego situacija u kojoj su
okruženi mnoštvom nomada koji se
ni na koji način ne ograničavaju u nasilju. Tako, poznata predaja
o pozivu Varjaga da uspostave red među Slovenima i da njima potpuno vladaju
odgovara ovom zaključku iz teorije
stacionarnog bandite. U izvesnoj meri
takav mehanizam uslovno dobrovoljnog
prihvatanja države približava se
teoriji društvenog ugovora.

Međutim, iako je mnogima
pasti u ropstvo isplativije nego poginuti,
to ne rehabilitiše vlasnika robova,
jer da njega uopšte nije bilo, ne bi bilo ni
razloga da se bira između smrti i
ropstva, kada je moglo ostati
slobodnim. Dakle, čak i uz
napomenu da je stacionarni
bandit mogao biti isplativiji za mirne
stanovnike od nomadskog (a mogao je i ne biti),
to ni u kom smislu ne
ukazuje na neželjnost potpunog
oslobađanja od bandite.

Velika fikcija

Malo brojni osvajači nisu u stanju da duže vreme zadrže svoju vlast nad osvojenima ako se njihova vlast oslanja samo na pretnju nasiljem. Ili, govoreći rečima Tale rana, bajoneti su dobri za sve osim za jedno: ne mogu se na njima sedeti. Najdugoročniji projekat čisto silnog zadržavanja vlasti u poznatoj nam istoriji ispostavio se Lakedemon, poznatiji po imenu svog glavnog grada, Sparte. Građani Sparte su kolektivno posedovali ilote — stanovnike oblasti Ellade koje su osvojili — tokom otprilike petsto godina. Do kraja tog perioda, spartijati su se fizički jednostavno istribali, i njihova država je prestala da postoji.

Tako je, da bi stacionarni bandit zadržao svoju dominaciju nad osvojenima duže vreme, bilo neophodno da njegovo vladanje se ne zasniva samo na strahu od nasilja, već i u izvesnoj meri na saglasnosti upravljanih (ponovo pozdrav teoriji društvenog ugovora). U različitim slučajevima, ta saglasnost je osiguravana različitim sredstvima, ali su osvajači obično, radi dobijanja takve saglasnosti, postepeno delili svoju vlast. To je širilo njihovu socijalnu bazu. Vrhunac razvoja ovog mehanizma mogu nazvati moderne socijaldemokratije. Ekonomista Frederik Bastija nazvao je takvu državu velikom fikcijom u kojoj svi pokušavaju da žive na račun svih. Ugnećenih i ugnjetaljači su se pomešali do stepena neprepoznatljivosti, niko ne može tačno da kaže koliko plaća državi, a koliko od nje dobija — drugim rečima, moderna država postaje slična nekoj svojevrsnoj sadomasohističkoj orgiji, gde čak i oni koji ne osećaju posebno zadovoljstvo, moraju da ga simuliraju kako ne bi opterećivali ostale učesnike, jer su takva pravila igre.

Šta činiti?

Pre svega, potrebno je
prestati da se pretvaramo da uživamo
u orgiji. Nasilje u svrhu
ostvarivanja dobiti nije samo nemoralno,
već i neisplativo. Nivo proizvodnih
sila (pozdrav klasnoj teoriji!) je već sada
porastao toliko da mirna saradnja
obezbeđuje mnogo brže i
stabilnije povećanje blagostanja
nego pljačka. Može se nastaviti podržavati
takva pravila igre, u kojima će ti država
silom obezbediti preferencije na
račun drugih, ali će ti država isto tako
obezbediti preferencije drugima na
račun tebe. Saradnja se ispostavlja
isplativijom i predvidljivijom, a tržišna
konkurencija sigurnija od rata, čak i ako si
jači od konkurenata.

A kada prestanete da se oslanjate na državu, sigurno ćete osetiti želju da prestanete da delite svoje resurse sa banditom. Za to postoji mnoštvo recepata koji rade u mnogim pojedinačnim slučajevima, a vaša kreativna misao će vam, naravno, omogućiti da odaberete načine koji su aktuelni baš za vas.

Konačno, vaši nagoni da se oslobodite države biće mnogo efikasniji ako ih podrže drugi. Zato je u vašem interesu da u umovima sejete nepoverenje prema banditima i da ismevate spremnost da ih bez pogovora izdržavate.

Svako ko izbegava porez postaje vaš saveznik. Svako ko je oduzeo malo imovine od države i uzeo je sebi je vaš potencijalni saveznik, jer on oslabljuje državu, što znači da i vi možete sebi nešto da otmete. Država je stacionarni bandit, a vi ste mobilni, zato je pravo vreme da postanete upravo onaj nomad koji je odlično prilagođen da ruši takve stacionarne konstrukcije. Tako ćete pokrenuti istoriju po spiralu (pozdrav dijalektičkom materijalizmu!) i izvesti čovečanstvo na novi nivo razvoja.