Na primer, prijatelj me je pozvao na žurku u svoju kuću. Doneo sam sa sobom sok od jabuke. Odjednom upadaju policajci i ispostavlja se da je sok zabranjen u njegovoj ugovornoj jurisdikciji.
1) Da li sam počeo da kršim NAP od trenutka kada sam ga izvadio?
2) Kako se na mene primenjuje delovanje druge jurisdikcije ako sa njom nisam sklopio ugovore?
3) Šta će biti ako sam korisnik druge jurisdikcije koju prva ne priznaje i jednostavno sprovodi samovlastu presudu?

Slično pitanje: da li će samopripadnost pomoći ako osoba uđe na tuđe polje? Mogu li je upucati bez suda i istrage?

Početnik Ankap (pitanje praćeno je donacijom u iznosu od 0.00030432btc)

Ono što bi se u ankapu moglo nazvati zakonima – to je kodifikacija uspešnih praksi. Takvi kodeksi, koji sumiraju uspešne prakse po određenim temama, imaju potražnju u bezdržavnim društvima jer štede trud, omogućavajući da se ne analizira svaki slučaj potpuno ispočetka. Štednja truda će značiti štednju novca, a jeftin sud će, uz druge uslove, naravno pobediti u konkurentskoj borbi skupi sud. Ali čak i ako skupi sud pruža kvalitetnije razmatranje pitanja, i na jeftini će postojati potražnja, to je prirodna segmentacija tržišta po ceni.

Na taj način, priznajući jurisdikciju određene kompanije nad sobom po određenom krugu pitanja, čovek u ankapu obično unapred ima mogućnost da sazna koji se skupovi normi koriste u okviru te jurisdikcije.

Takođe, čovečanstvo ima bogato iskustvo u rešavanju konflikata između lica koja pripadaju različitim jurisdikcijama. U većini slučajeva, praktična praksa bila je priznavanje zakona one strane čija je teritorija na kojoj se konflikt dogodio. Odstupanja od ovog principa su obično posebno dogovarana. To je moglo biti povezano, na primer, sa posebnim statusom pojedinih osoba, ili sa spornim statusom mesta gde se konflikt dogodio. Tako je nastao koncept diplomatskog imuniteta i međunarodnog pomorskog prava.

Sada prelazimo direktno na vaša pitanja. Zamenićemo sok od jabuke jasnijim iritansom. Odneli ste kobasicu na vegansku žurku i počeli sa apetitom da je jedete uz salatu. Naravno, za vegane je to veoma iritantna situacija. I oni unapred znaju da bi ih nešto slično veoma uznemirilo. Zato se obično u najavi žurke odmah navodi da je ona veganska, da meso neće biti posluženo i da ga nije dozvoljeno doneti sa sobom. Na taj način, vaši postupci krše dogovorene uslove prisustva, i sasvim legitimno vas izbacuju sa žurke.

Gore je situacija ako je u najavi naznačeno da je žurka veganska, nijedno ograničenje nije eksplicitno zapisano, vi niste vegan i to ne skrivate, ali ste pozvani na nju. Vi, poštujući pravo domaćina da vam ne poslužuju meso, odlučujete da se sami poslužite – i upadate u pravni koliziju. Ovde su u nezgodnom položaju i domaćini koji vam nisu razjasnili pravila, i vi koji niste uspeli da razumete lokalna podrazumevanja. Obično se ovakvi slučajevi rešavaju tako što jedna od strana ide na ustupke, ali ako domaćini žurke ne krenu na ustupke, ipak će vas izbaciti, jer je ovo mesto gde je njihovo tumačenje spornih normi prioritetno. Imao sam sličan slučaj tokom proslave jedne Ivanjjske noći, kada sam počela da se ljubim sa momkom, on se ispostavio kao zauzet, a njegova devojka mi je zbog toga prigovorila, što je izazvalo moje zaprepašćenje: iskreno sam verovala da na Ivanjjsku noć važe nešto drugačija pravila – ali sam popustila, taj momak nije bio toliko bitan, u suštini, nismo se složili. Tako vam i naši hipotetički vegani mogu izaći u susret, iako će to učiniti uz osećaj dubokog zaprepašćenja zbog vaše taktičnosti.

Sada, prelazimo sa zamršenih priča na zaključke.

1. Niste obavezni da se pridržavate onih normi koje niste obavezali da ćete poštovati.
2. Mogu vas primorati na njihovo poštovanje ako je za stranu koja vrši pritisak to principijalan momenat, a za vas nije.
3. Imate pravo da tražite kompenzaciju za takvo prisiljavanje, ali nije izvesno da ćete je dobiti.
4. Što su strane više zainteresovane za buduću saradnju, to je veća verovatnoća da će ići na uzajamne ustupke u konkretnom trenutnom slučaju.

Kako u svetlu ovih teza možemo rešiti drugi slučaj, sa trespassingom, odnosno kršenjem granica vlasništva, čak i ako to bude bez očigledne štete po to vlasništvo?

1. Čovek nije dužan da bude svestan da vi ne želite da on prolazi kroz vaše polje. Bolje je postaviti na granici tablu „Strancima zabranjeno ulazak“, kako bi čovek znao da ovde živi čuveni Vil Vilijam Stranac, a sa njim se šale ne igraju (preporučujem za dodatno upoznavanje poznat tekst o deki Pipka, koji luta internetom).
2. Možete primorati čoveka da napusti polje ako vam je to od principa. A ako je pročitao tablu i nije je poslušao, prinudu možete izvršiti i pomoću letalne sile, ne trošeći vreme na dodatna ubeđivanja.
3. Od vas može biti zahtevana odšteta ako je, recimo, kroz vaše polje vodila prohodana staza, granica nije bila označena, tabla je u stvarnosti ispala nečitka i skrivena u travi, i onda vi iskočite kao đavo iz kutije, sa vinčesterom u rukama, i počnete da pucate. Označite svoja pravila na što jasniji način.
4. Što ste više zainteresovani za buduću saradnju sa traspaserom, to je veća verovatnoća da ćete mu dopustiti pristup vašem polju, čak i ako je zalutao kod vas bez pitanja. Na primer, ispostavilo bi se da je to trgovac sa magičnim darom ubeđivanja, i sada će on biti vaš stalni dobavljač kapica od folije.



Подели ово:

• Tweet
• Telegram