I ja sam prilično dugo pokušavala da se u svemu ovome razrešim, ali danas je to, u suštini, nebitno. Svi anarhisti se razlikuju jedni od drugih samo nijansama odnosa prema privatnom vlasništvu, i svi su manje ili više podjednako neprijateljski nastrojeni prema državi. U istoriji je bilo višestrukih pokušaja da se prvo ukinu privatna svojina, a zatim i država. Ali čak i ako su takvi pokušaji bili uspešni, to je vodilo samo ka tome da sva svojina završi u rukama države, i u toj državi nije ostalo mesta nijednoj vrsti anarhista. Zato će sada svaki razuman anarhist, bio on i tri puta anarho-komunista, radije početi sa ukidanjem države.

Država se ne svodi na trenutnu vladu, kakva god ona bila. Država se zasniva na uverenju ljudi da ne bi svi ljudi trebalo da imaju jednaka prava. Prema mišljenju državnjaka, neophodno je da određeni deo ljudi poseduje prava koja drugi nemaju, a to je pravo na nasilno prisiljavanje. To je potrebno kako bi se glupo stado vodilo u pravom smeru, inače će čovečanstvo, lišeno vođa, uraditi nešto loše sebi, na primer, izazvati globalnu katastrofu. Čovek koji smatra da je čovečanstvu potreban vođa, koji silom ograničava ostale u njihovom mirnom delovanju, reprodukovao bi državu i nakon što trenutna vlada bude ukinuta. Štaviše, taj čovek se čak može sada zvati anarhistom – samo, on može, na primer, smatrati da vođa treba da bude kolektivan.

Što joj anarhist više posvećuje pažnje kako da sebi postavi uslove, to je u većoj meri anarho-individualista. Što ga više brine kako će kolektivna interakcija biti organizovana, to je više anarho-komunista. Što više veruje u preduzetništvo kao pokretač svakog razvoja, to je više anarho-kapitalista.

Koju tačno etiketu osoba sebi pripisuje pored anarhizma, zavisi uglavnom od toga koje je knjige čitala, sa kim je komunicirala i na koje je kanale pretplaćena. Zapravo, nijansa njegove ideologije zavisi od toga koliko veruje u ljude. Ako ih smatra po svojoj prirodi zlim i pohlepnim, njegov anarhizam će se svoditi na ideje o formiranju jake bande koja neće dozvoliti da bude povređena. Ako ih smatra sklonijim saradnji i preduzetništvu, onda će njegov anarhizam težiti razmišljanjima o horizontalnoj interakciji i slobodnoj trgovini. A ako smatra ljude jednostavnim i predvidljivim, onda će raspravljati o automatizaciji upravljanja i zameni službenika skriptama.

Nemam šta da delim sa drugim anarhistima. Potrudiću se da ne dopustim da me povrede. Na tržištu ću se potruditi da ne propadnem. Automatizaciju se ne bojim. Verujem u ljude, i oni me više raduju.