Pre godinu dana sam čestitala LPR na jedanaestom godišnjici, upoređujući partiju sa neskladnim tinejdžerom koji aktivno raste i pokušava da izgleda odraslo. Sa 12 godina kod tog tinejdžera vidimo potpuni unutrašnji nesklad, histeriju, gubitak smisla života i suicidale misli (izvinite, konkretika neće biti, post nije o tome). To je praćeno javnim komentarima, poput nedavnog posta Vitalija Tizuňa o tome čemu su političke partije loše kao takve.

Meni je povodom toga ipak bliža retorika Dejvida Fridmana, koja se svodi na tvrdnju da ambalažu za proizvod treba proizvoditi čak i ako je njena krajnja sudbina da bude bačena. Meni preostaje samo da razvijem Fridmanovu metaforu i naznačim da iz ambalaže, međutim, ne treba praviti kargo-kult, i ako ste spremni da kupujete proizvod bez ambalaže, onda nije neophodno ni trošiti resurse na nju.

Zadatak libertarijanske partije je implementacija libertarijanskih ideja u državnu normativnu bazu koristeći specijalizovane državne političke interfejse. Zadatak libertarijanskog pokreta uopšte je širenje libertarijanskih ideja u društvu. Partija takođe može obavljati taj sporedni zadatak za nju, ali nije obavezna, jer je namenjena nečem drugom. Za nju je prenošenje ideja u društvo samo način dopunjavanja ljudstva. Libertarijanska partija može sutra da se samorasformiše, i to će biti samo napuštanje jednog od pristupa smanjenju države, ali nipošto kraj libertarijanizma u Rusiji.

Tako da čestitam svima koji su danas u LPR i koji se pripremaju da u nju uđu. Radite posao koji smatrate važnim i korisnim, samo ga, molim vas, ne shvatajte sa zverskom ozbiljnošću, jer je ponekad malo neprijatno zbog vas.