Bitarch kolumna

U svojoj nedavnoj objavi Ankap-tjan je napisala da nije ubeđena mojim argumentima o neophodnosti apsolutnog NAP-a. Nažalost, takvo nerazumevanje činjenica i protivrečnost stavova stalno se sreće kod mnogih libertarijanaca. Pošto Ankap-tjan nije ubedila stvarna pretnja globalne katastrofe (primer sa virusom), mora je ubediti jača pretnja, u razumevanju bilo kog libertarijanca — nemogućnost realizacije slobodnog društva (panarhije i ankap-a) bez usvajanja apsolutnog NAP-a. Bez njega, ankap je zaista utopija. Evo zašto:

1) Naučno priznato istraživanje Džeka Hiršlejfera o održivosti anarhije, gde se, između ostalog, pominje scenario pojavljivanja „ratnog hegemona“ (što je ništa drugo do pojavljivanje stacionarnog bandite — države) prilikom narušavanja ravnomernog balansa potencijala nasilja (BPN) u društvu. A tamo gde postoji ravnomerni BPN, primoravanje pomoću fizičkog nasilja je po definiciji nemoguće.

2) Ako nekoga u društvu možemo naterati pomoću nasilja da isplati odštetu, isto tako možemo naterati da plaća poreze — tehnički nema nikakve razlike! A tamo gde su porezi, ponovo dobrodošli u etatizam! Mihail Svetov to odlično razume, zato na svakom strimu ponavlja: treba se osloboditi loših alata, uništiti „prsten moći“ (što je ništa drugo do mogućnost da se sa koristi za sebe primenjuje agresivno fizičko nasilje bez obzira na ciljeve — to je ipak samo alat, moralne kategorije ovde ne igraju ulogu).

3) Razumevanje pravde je kod svih različito. Za člana EKJ „Socijalista“, organizovanje štrajka je herojski čin, za EKJ „Klaslib“ to je zločin. Recimo, radnik — građanin EKJ „Klaslib“ organizovao je štrajk, poslodavac je podneo tužbu i on je osuđen na isplatu neizdržive odštete, što u suštini znači slanje u ropstvo. On traži zaštitu od EKJ „Socijalista“, koja pristaje. Vaše akcije?

(a) Ako priznajete apsolutni NAP, onda je sve u redu — maksimalno će sa njim prestati sarađivati biznisi iz EKJ „Klaslib“.

(b) Ako ne priznajete — sami ste mrtvac, čak i ako nemate nikakve veze sa tim slučajem. ECU „Classlib“ šalje snage bezbednosti kod odmetnika, snage bezbednosti „Socijaliste“ kontratakuju, „Classlib“ ispaljuje rakete po vojnim objektima i glavnoj kancelariji „Socijaliste“, a oni odgovaraju pomoću oružja masovnog uništenja. Bićete veoma srećni ako to bude samo taktičko nuklearno oružje. Ali nuklearno oružje je komplikovano i skupo, pa će se, najverovatnije, izbiti globalna pandemija zaista ozbiljnog virusa sa smrtnošću od 30-50%, i taj virus će testirati imuni sistem već u vašem organizmu.

4) Pre pojave oružja masovnog uništenja i doktrine odvraćanja (M.A.D. Džona fon Nojmana), sličan konflikt između ECU („zaštitnih agencija“, plemena, fratrija) uvek je vodio do formiranja države kakvu poznajemo, sa džinovskim, razvučenim granicama poput Rusije. Iako mi se ne sviđaju mnogi razgovori Roberta Noziка, ovde je bio u pravu. Ako ne priznaješ apsolutni NAP — dobrodošao si ponovo u državu!

5) Recimo da priznajemo da se ne može koristiti nasilje protiv ECU, ali zašto se može protiv jednog čoveka? A protiv 10 već ne može? Gde je granica?! Kod panarhije, mogućnost stvaranja sopstvene ECU i izlaska iz jurisdikcije prethodne je osnova postojanja modela, bez toga panarhija nije moguća. Isto kao i kod ankapa „suverenitet pojedinca“: jedna osoba je jednaka jednoj državi u modernom smislu. A suverene države, kao što odlično znamo, ne primenjuju nasilje jedna prema drugoj, inače nisu nikakve suverene.

6) Svet „Džona Vika“ se neće dopasti većini stanovništva. Šta god da se kaže, čak i meni se umerena država poput Švedske čini privlačnijom opcijom nego život u takvom paklu pod mafijom. Većini ljudi je tim pre, naravno, privlačnost takvog „ankapa“ nikakva!

7) Na kraju — dokaz same istorije. Tako omiljeni primeri ankapa u prošlosti među mnogim libertarijancima — srednjovekovna Irlanda i Islandija — završili su svoj put uopšte ne zbog nekih tipičnih problema ankapa o kojima se neprestano govori (putevi, sudovi). Već zbog banalnog razloga — osvojeni su. Ali to se nije desilo tek tako i bilo je potpuno očekivano. Da su ova društva bila idejno-voluntaristička, oni bi se namerno borili protiv agresivnog nasilja, stvarali za tu svrhu kulturna dela, metodike, tehnologije i, što je najvažnije — širili bi te vrednosti celom svetu. U tom slučaju, sami Englezi bi izbacili Kromvela iz društva već pri prvom pokušaju da inicira agresivno nasilje negde u mladosti i Irlanda bi i danas bila ankapska.

Inače, u nekim društvima su se ponekad spontano pojavila prava žena, ali su kasnije nestajala kada bi dolazili osvajači ili novi surov vođa. Globalno gledano, prava žena su postala nova normalnost, dadaost za sve, tek u 20. veku nakon usmerenog delovanja sufražistkinja. Isto važi i za ankap — da bi on postao stvarnost i ne nestao za sekundu, potrebno je usmereno delovanje u borbi protiv agresivnog nasilja, tj. apsolutni NAP mora postati nova normalnost života.