Aleksej Konašević
Hvala na Vašem komentaru. Izbegavao sam pitanja političkog uređenja sistema, a predstavljena konceptualna ideja opisana je jezikom trenutnog sistema. Ali arhitektura je mnogo šira. Ove protokole sam razvijao sa neustrašivim kripto-anarhistima koji su u ideji „filtera kao jurisdikcije“ videli svoju prednost. Oni se primenjuju za samoorganizovane zajednice, što znači da centralni organi vlasti nisu potrebni, može se ukinuti delegatska demokratija, na primer, može se omogućiti direktno e-glasanje na istom tom blockchainu.
Jedan od problema na koji sam ukazivao je pogrešno pretpostavljanje da možemo proći bez trećih lica. Jednostavno je da je trenutno glavno treće lice država u vidu čuvara registara. Ali sam registar više ne treba „čuvare“. Blockchain obavlja tu funkciju. Ostalo je samo zameniti službenike registratora decentralizovanim sistemom validatora u različitim sferama. Ali najvažnije je – otpornost ovog modela na sve vrste pritisaka. U svom naučnom radu opisujem kako se može suprotstaviti potencijalnoj digitalnoj diktaturi.
Na nivou blockchainova digitalna diktatura neće moći ničemu da uskrati. Ljudi mogu upisivati u blockchain sve, bilo da je to legalno ili ne – nije važno, to je samo repozitorijum gde se fiksiraju svi činjenice. Kao što sam objasnio, iznad blockchainova imamo sistem „filtera“, odnosno ono što smatramo legalnim ulazi u zajednički kotao – u aktuelni registar prava vlasništva i građanskog stanja. Ali tu bazu niko ne drži. Pošto je protokol isti za sve, svako ko želi da pogleda u bazu podataka (ona ne mora biti jedna zajednička, već može biti mnogo specijalizovanih: matične knjige, katastar zemljišta itd.), preuzima skup blockchainova i nanosi preko njih taj protokol.
Dok god verujemo vlasti, koristimo protokol, postavljamo ga preko nje, i svi, nezavisno jedni od drugih, dobijamo istu bazu podataka lokalno na svojim računarima. Legitimizacija se odvija kroz dobrovoljno prihvatanje protokola. Elementi protokola (pametni zakoni i sudske odluke) takođe se upisuju u blockchain. Ali ako vlast izgubi meru, celu tu nadogradnju se može srušiti, a podaci u blockchainu neće pretrpeti nikakvu štetu (svi činjenice, bilo da su legalne ili ne, upisane su tamo, uključujući i nezakonite odluke zvaničnika i sudova). I kao rezultat restartovanja vlasti, na sve te stare zapise može se primeniti novi model pravde i zakona. Ako je službenik Bob oduzeo zemlju Alisi, nakon rušenja vlasti nova vlada jednostavno obriše staru bazu podataka, kreira nove filtere i ponovo skenira blockchain sa novim filterima. Prema novim pravilima, Alisa biva vraćena u svoja prava jednostavnim proglašavanjem zapisa o oduzimanju zemljišta nevažećim.
Nastavljajući temu, evo kratkog snimka o CBDC i kriptovalutama centralnih banaka, koje uopšte nisu kriptovalute, već čista laž.