Moj omiljeni Telegram kanal Libertarian State objavio je u dva dela kratak skup principa koje promovišu. Deo 1. Deo 2. Pročitala sam. Kratko, jasno, razumljivo, mnogo od iznetog smatram korisnim, i postoji samo jedan ozbiljan problem: ciljna publika kanala nije sposobna da sprovede navedene principe.
U vezi sa tim, smatram korisnim da izložim sopstveni pristup izgradnji libertarijanske budućnosti, koji je upravo ono što svaki od mojih čitalaca može da primenjuje. To je, naravno, agorizam. Još pre nego što sam se upoznala sa Konkinovim idejama o kontreconomiji, nazivala sam ovaj pristup kontrakulturnim, suprotstavljajući ga političkom. Šta nije u redu sa političkim pristupom?
Nema smisla trošiti napore na to da se promeni politički kurs države. Prvo, moraćete da počnete sa podrškom zanemarljive manjine. Drugo, politika je put neizbežnih kompromisa, i u najboljem slučaju vaše ideje o smanjenju države biće delimično implementirane. Treće, kako se smanji, tako će se i ponovo proširiti: nema nijednog primera gde nakon liberalnih reformi nije usledio povratak starom, i generalno trend ide ka daljem jačanju uloge države. I, konačno, za uspešnu političku delatnost potrebno je graditi složene udruženja, ali svaku organizaciju ujedinjenu jednostavnim interesom je veoma lako raspustiti. Beskonačno ćete se uranjati u unutrašnje konflikte o tome čija je verzija principa istinitija i ko je koji član statuta u kom trenutku prekršio.
Umesto toga predlaže se, prvo, da izbacite državu iz svoje glave, drugo, da je izbacite iz svog života, treće, da je izbacite iz života svojih najbližih, a četvrto, da proširite krug tih istih najbližih.
Najvažnije je prvo. U ovoj fazi čvrsto razumete da ne postoje nikakvi zadaci za koje bi pristojnom čoveku bila neophodna država. Nju ćete morati da kontaktirate prinudno, zbog neke glupke dozvole, ali svakako ne treba da računate na bilo kakav uspeh kroz saradnju sa njom.
Nakon ozbiljnog napretka u prvoj fazi, neizbežno ćete početi da napredujete i u drugoj. Uvek ćete se pitati: a ne može li crno? A ne može li bez dozvole? A ne može li bez prijavljivanja? Vaše kompetencije će se razvijati u ovoj specifičnoj oblasti, a ne u oblasti, na primer, prikupljanja dokaza za dobijanje socijalnih davanja.
Ako uspete u zaobilženju državnih prepreka, neizbežno ćete na neki način pomagati u tome svojoj bliskosti. Tako ćete postati potrebna osoba za mali krug ljudi. I, naravno, taj krug ljudi će vremenom rasti, stekli biste zanimljive veze i uticaj.
U nekom trenutku vas mogu, na primer, zatvoriti. A zatvoriće i poznatog političkog aktivistu. I još nekog poštenog patriote. I još nekog pripadnika bezbednosnih službi koji je izgubio borbu za moć. Država proždire sve, nećete biti njena prioritetna meta. Ali imaće manje šansi da dovuče do vas. Vi znate zaobilazne puteve. Beknęćete u inostranstvo, promenićete identitet, skrićete se, ili u krajnjem slučaju srušiti slučaj.
Slažite se, ova perspektiva je zanimljivija nego da potrošite nekoliko godina pokušavajući da, na primer, postanete opštinski депутат, sedite na sastancima u manjini i ne uspete da uradite ništa tokom svog mandata.