Anonimno pitanje

Razmotrimo organizaciju održavanja reda prema Davidu Friedmanu – po mom mišljenju, on je nju najbolje razradio, a pritom se ona nalazi u potpunosti u okvirima ankap-a, odnosno društva sa slobodnim tržištem na kojem se sve trguje, uključujući i pravo. Na tržištu deluju različite agencije za zaštitu prava i različiti sudovi koji se vode različitim pravnim sistemima. Zadatak agencije za zaštitu prava je zaštita privatne imovine svojih klijenata i pomoć u rešavanju konflikata klijenata sa drugim subjektima. Zadatak suda je izrada rešenja koja regulišu konflikte između klijenata suda. Na kraju, pravni sistem je proizvod rada pravnika, koji predstavlja određeni set principa i šablona za rešavanje konflikata.

Kada vlasnik nekog teritorija ubije nekog stranca na njoj, to može izazvati konflikt sa raznim ljudima ili organizacijama. Prvo, to mogu biti saputnici ubijenog, uvereni u nepravdu pogubljenja. Drugo, njegovi rođaci ili prijatelji koji nisu bili prisutni u trenutku sukoba, ali su zainteresovani da saznaju šta se dogodilo. Treće, agencija za zaštitu prava čiji je pokojnik bio klijent. Na kraju, bilo koji nepokretan tip koji ne voli kada se ljudi ubijaju bez razloga. Ukratko, ubica nema osnova da veruje da nikoga neće biti briga nakon ovog incidenta.

U srednjovekovnoj Islandiji u slučaju sličnih prestupa, ubica je morao odmah ispričati šta se dogodilo najbližem komšiji, uzimajući ga za svedoka. Može se pretpostaviti da će se takvo pravilo učvrstiti i kod ankape, jer je ubica direktno zainteresovan za to: ispričavši sve, može tvrditi da je reč o slučajnom sukobu, ili čak o sukobu koji je žrtva provocirala, ali ako se priča sakrije, to je već nedvosmisleno namerno ubistvo, za koje slede mnogo ozbiljnije sankcije.

Tako je, nakon što je ubistvo objavljeno, preostalo je samo da se sprovede istraga. Od vremena saga je prošlo mnogo vremena, tehnologije su napredovale, i može se sa nešto većom pouzdanošću utvrditi koliko je priča ubice istinita, čak i ako nema direktnih svedoka incidenta. Naravno, ubica nema osnova da sprečava istragu, jer će to okrenuti sud protiv njega. Ali on, naravno, može pokušati da falsifikuje dokaze kako bi stvorio lažni utisak.

Da li činjenica da se ubistvo dogodilo na teritoriji ubice daje neke prednosti na sudu? Samo u slučaju ako se utvrdi da je ubijeni prekršio pravila koja je odredio vlasnik teritorije i odbio da napusti tuđu imovinu. Zato je, naravno, ubica zainteresovan upravo za to da to i tvrdi. Da li će uspeti da stvori potrebnu prividnost – to je već čisto tehničko pitanje.