Koliko sam mogla da razumem, verovatno je reč o singapurskoj kompaniji Temasek Holdings. Kao što svi znamo iz blokbastera o Putinovoj palati, novac za njenu izgradnju je prvobitno akumulisan od mitoja pri isporuci medicinske opreme budžetskim ustanovama pod izgovorom stvaranja suverennog investicionog fonda. S obzirom na to da se tokom Putinovog prvog mandata u javnom diskursu stalno pojavljivao pojam autoritarnog modernizovanja i, konkretno, Singapura, može se pretpostaviti da je bila prikazana želja da se stvori nešto baš poput Temaseka.
U suštini, imamo posla sa zanimljivim oblikom povećanja investicione privlačnosti zemlje: umesto održavanja visokih poreza, formiraju se državne korporacije čiji je zvanični zadatak da donose profit budžetu. Više profita od državnih korporacija znači manju potrebu za porezima. Kao rezultat toga, neka Saudijska Arabija je zahvaljujući prihodima od državne naftne industrije mogla da priušti svojim malobrojnim građanima da žive praktično u državi bez poreza.
Takođe, državne korporacije se mogu koristiti za razvoj infrastrukture ili, recimo, geopolitičkih zadataka. To je takođe moćan instrument, ali čim neke druge stvari počnu da prevladavaju nad ekonomskim razmatranjima, prihod od takvih korporacija prirodno opada. Izgrađena infrastruktura može ostati neiskorišćena, a geopolitički napori takođe lako mogu završiti bez rezultata. Dakle, preuzimanje nekog kineskog iskustva za državu je opasna igra.
Pa, koliko sam uspela da razumem, u Singapuru državni holding jednostavno investira u atraktivnu imovinu širom sveta, što znači da je država pristala na svesno samookviricivanje, izdvojila paket državne imovine za korišćenje isključivo u komercijalne svrhe i dosledno se pridržava te taktike.
Naravno, najveća opasnost za građane države koji računaju na to da budu korisnici državne korporacije, jeste u tome što menadžeri kompanije imaju svoje mišljenje o koristi i počinju da krade iz kompanije. Tako je Li Kuan Ju prvo veoma žestoko suzbio korupciju, zatim je još nekoliko godina marljivo održavao tu čistotu, i tek tada je 1974. godine osnovao investicionu kompaniju.
Pogledala sam finansijske pokazatelje kompanije. Tokom poslednjih deset godina portfolio kompanije je porastao za 70%. Na taj način se može konstatovati da, ako se investicionoj kompaniji ne postavljaju neprirodni ciljevi, ako se nemilosrdno kažnjava za korupciju i ako se implementiraju sve vodeće prakse izveštavanja i upravljanja razvijene na tržištu – onda postoji šansa da kompanija zaista bude raditi slično tržišnoj i sa sasvim uporedivim pokazateljima. Pa, da, autoritarna modernizacija je zaista moguća, a državne institucije su zaista sposobne da neko vreme, u uslovima stroge kontrole, poštuju pisana pravila. Ipak, želim da Singapurci privatizuju ovu kompaniju, smanjujući državne rashode za iznos izgubljenih budžetskih prihoda – a jednokratnu dobit od privatizacije podeljuju ravnopravno među građanima. Igrali su se – i dosta je, ne može se beskonačno pobeđivati u kazinu. A dalje će svaki građanin sam odlučiti da li će za dobijeni novac kupiti akcije Temasek Holdings ili nešto drugo.
