Hoće li je sve ostale države ugužiti raznim sankcijama poput onih koje su protiv Belorusije, zabraniti svim firmama da lete ovde, svim brodovima da plove ovde, svim bankama da ovde prebacuju novac, svim da ovde isporučuju robu… ili će ipak crno tržište i krijumčarenje pobediti?

Orlik

Strahovi nisu bez osnova. Podseća se, na primer, na inicijativu o unifikaciji poreskih stopa širom sveta i vršenju pritiska na one zemlje gde su porezi previše niski – kako bi se sprečilo privlačenje kapitala iz ekonomija opšte blagostanja.

Ili se ne moramo ići tako daleko, već se jednostavno možemo setiti da se na carinama zahteva navođenje države u kojoj je proizvod proizveden. Ako države (koju priznaje ta konkretna carina) nema, deklaraciju je nemoguće popuniti. To ne bi bila čak ni nečija zla volja. Jednostavno, ankap slučaj se ne uklapa u postojeće državne propise, i čak će i najdobronamerniji službenik samo raširiti ruke, rekavši da ne može ni na koji način da pomogne.

Naravno, tržište će obezbediti neke improvizovane rešenja. Najočiglednije rešenje je ne ukidati državu na papiru. Neka druge države komuniciraju sa ankap zonom preko emulatora. U ekstremno jeftinoj varijanti, to mi izgleda otprilike ovako. Postoji nominalni šef države, biran putem izvlačenja među svima koji su izrazili želju da učestvuju u izvlačenju, koje se održava otprilike svake četiri godine, i koji ima samo jedno ovlašćenje, koje je ujedno i obaveza: da bilo kome na zahtev, u dogovorenom roku, izdaje bilo kakve dokumente u ime države „recimo, Ukrajina“, u formatu u kojem ih klijent zahteva – ne uzimajući nikakvu naknadu za transakciju u svoj džep, ali sve troškove pripreme dokumenata prebacujući na naručioca. Svaka prva odbijenost potpisivanja ili kašnjenje povlači momentalnu smenu i početak novog izvlačenja. To je sve.

Da li je potreban paket dokumenata za trgovinu sa „recimo, Nemačkom“? Nacrtaj, odnesi na potpis šefu države „recimo, Ukrajina“, on je dužan da potpiše. Da li troll želi dozvolu da jede malu decu? Neka nacrta dozvolu i odnese na potpis. Državi je svejedno, potpisaće. Emulator države jednostavno nema apsolutno nikakva ovlašćenja za izvršenje bilo kakve naredbe. A ako neka druga država potpiše kod emulatora zahtev za uvođenje mirovnog kontingenta na teritoriju „recimo, Ukrajine“ kako bi se sprečio genocid miševa od strane žaba – to nikako neće povećati legitimitet njegovih akcija, čak i ako počne da izvršava taj zahtev.

Ali da se vratimo na akcije drugih država protiv, „recimo, Ukrajine“, diktirane već zlim namerama. Može se stvoriti osećaj da bez aktivne međudržavne diplomatije biznis na teritoriji ankap-a ispada nesposoban da brani svoje interese, i da će to pogoršati investicionu klimu na toj teritoriji. Međutim, sa druge strane, ova teritorija je potpuno slobodna od protekcionističkih normi i ne postavlja nikakve prepreke međunarodnim investitorima. A to znači da će svaka uticajna korporacija biti zainteresovana da njena matična država ne postavlja prepreke njenom radu na bezdržavnoj teritoriji. To jest, ulogu svojih diplomata počeće da igra strani biznis. Dakle, i ovde tržište ima instrumente da nešto reši. Da, pojedine rigidne države će sa lakoćom zabraniti bilo koji biznis koji sarađuje sa ankap zonom – srećom, država ima dovoljno mnogo, da bi im bilo teško da konsolidovano krše interese biznisa koji ih hrani. Prilično ozbiljne sankcije zahtevaju konsolidovano javno mnjenje koje bi ih podržalo – ovde čak ni sponzori terorizma ne dobijaju uvek ozbiljan odgovor, a mirno bezdržavno društvo još manje će moći toliko da napne svetsku javnost da bi se protiv njega uspelo uvesti ozbiljne ekonomske sankcije, a nakon uvođenja, dugo ih zadržati.