Irokez, metal, porto, zvučnici, Jegor Letov, Graždanskaja Oborona, Jurij Hoj i Viktor Coj! I naravno, mama-anarhija!

A ako ozbiljno, šta misliš, postoji li tačke dodira između libertarijanaca i anarko-panaka, i da li je između njih moguća interakcija ili čak saradnja?

Ahmad (pitanje je praćeno donacijom u iznosu od 0,00005166 btc)

Verovatno najpankovskija stvar koju sam ikada video je film „Fight Club“. Tamo nije samo Cojevo „moraš biti jak, moraš znati reći don’t tread on me“, već agresivno poricanje dominantnog sistema u celini, u kojem se, naravno, vide jasni konturi nekog antisistema: kako je divno uništiti nešto prelepo, kako je divno voditi gerilsku borbu protiv režima svim sredstvima od pljuvanja u supu do eksplozija kuća, i što je najvažnije – kako je divno samouništenje. Samouništenje dokazuje iskrenost stavova i omogućava čoveku visoku tribinu, čak i ako je pre toga bio niko i niko ga nije ni poznavao. A ovde svi zajedno ponavljaju – njegovo ime je Vladislav Rosljakov! To ostavlja utisak.

Naravno, panki pokret je proizvod dvadesetog veka sa njegovim nepoštovanjem prema pojedinačnom ljudskom životu i veoma blokovskim načinom razmišljanja. Panke nisu branili sopstvenu individualnu slobodu (sloboda u okvirima postojećeg sistema je sranje), jer je ona moguća samo kroz prelazak na anarhiju, a to je pre svega rušenje postojećeg sistema. Besmisleno je raspravljati o tome da li panke imaju pozitivan program i postaviti njegovo postojanje kao uslov za saradnju sa njima. Sasvim je dovoljno to što će panku boriti ne protiv bilo kog sistema, već samo protiv onog koji ga je stvorio. Svi smo sada pomalo virolozi, pa mislim da će analogija panka kao antitela prema državi biti sasvim prikladna.

Mislim da se iz gore navedenog vidi da tačke dodira između anarho-panka i anarho-libertarijanaca postoje. A šta je sa interakcijom i saradnjom? Ovde se, bojim, anarho-libertarijanci anarho-pankama mogu učiniti malo dosadnim, suvoparnim i beskorisnim teoretičarima. Kakvo to poštovanje prema privatnoj svojini? Država te drži za svojinu čvršće nego za jaja, otkaži se te priče. Dok se plašiš da živiš u sranju, plašiće te uranjanje u sranje, a za borbu protiv sistema ne smeš da skrećeš pažnju na takve beznačajne strahove.

Pank partizani. Mislim da bi oni mogli ostvariti sasvim uzajamno korisnu i međusobno razumljivu saradnju sa prilično hardkor agoristima, koji su takođe partizani. Ali ipak bih voleo da vidim predavanje, recimo, Pavla Usanova pred publikom anarko-pankova, posvećeno nekoj brutalnosti. Recimo, izlaganje o ekonomiji meksičkih kartela iz perspektive AES-a. Naravno, Pavel bi trebalo da bude u punoj opremi, sa leptir mašnom, inače slika neće biti prava.

Slika je veoma važna u smislu uticaja na društvo, tako da bi i u snažnoj subkulturi, naravno, trebalo da bude mnogo karnivalnih pankera koji uglavnom kopiraju vizuelne slike, a ne stil mišljenja i, što je najvažnije, postupaka. Ali oprostite mi što neću detaljno zastajati baš na vizuelnoj komponenti, poput irokeza i zakčeva: to je stvar dizajnera, oni bolje razumeju jezik materijalne kulture.