Ako, recimo, uzmemo ankap po Molinjiju, zar će zaista nekoliko prestupnika koji su u pijanstvu ili pod uticajem droge izazvali saobraćajnu nesreću, čak i bez smrtnih žrtava, ili silovali devojku, imati mogućnost da plate odštetu, makar i u desetostrukom iznosu, i da nastave da šetaju slobodno? Novac je novac, ali opasnost po društvo svakako nije nestala. Da si ti sama, ako se bože desi nešto od navedenog, obratila se državnom ili privatnom sudu, ako, recimo, imamo minarhizam sa ankapskim nametajama i postoji pravo izbora između njih? Da, državni sud će izvući sasvim malu odštetu, kao što je to uobičajeno, ali će izolovati silovce u koloniji na 5-10 godina, sa malom šansom da se odatle ne vrate, ili će se vratiti kao iscrpljeni i bolesni ljudi. Privatni sud će pak izvući odštetu koja premašuje štetu desetostruko, ali će pustiti silovce na slobodu, jer znamo da cilj kazni u ankapu nije popravljanje, niti odmazda, već nadoknada štete. Šta kažeš na taj račun?

Pushić (pitanje je praćeno donacijom u iznosu od 0.00009809btc)

Srećom, već sam stigla da napišem prva poglavlja knjige o libertarijanstvu, tako da vas odmah mogu poslati da pročitate o libertarijanskom pravu. Zadatak suda nije da kazni krivca i da od njega izvuče maksimum novca. Zadatak suda je da reši konflikt. Čak i ako nisam uspela da se sa siljateljima dogovorim oko toga u kom sudu će naš konflikt biti razmatran, i ako sud bude nametnut strani tuženih, to ne poništava osnovni zadatak suda. Na kraju bi trebalo da se dobije situacija u kojoj je konflikt između mene i siljatelja iscrpljen.

Za mene je izuzetno važno da razumem da ove ljude više nikada neću videti u svom životu. To će mi omogućiti da ne zastrane od straha kada perifernim vidom primetim nejasnu figuru (barem se nadam). Tako da bih insistirala na tome da dobiju nalog da žive u nekom konkretnom gradu koji mi je poznat, čak i ako je prilično velik. Shodno tome, ja u taj grad neću ni nogom, a oni će odatle. Naravno, kontrola nad njihovim poštovanjem ove tačke će koštati novca – ništa se ne može, neka plate, meni je to važno.

Imam veoma čvrstu psihu, ali kada sam u intervjuu čula Šulman da je kod nje nakon napada na muža posttraumatski sindrom trajao godinu dana, moram priznati i sebi mogućnost nekih psihičkih trauma koje zahtevaju lečenje. Tako da će moj drugi zahtev, naravno, biti plaćanje moje rehabilitacije.

Takođe, naravno, želela bih da dobijem značnu novčanu nadoknadu, međutim, ovo stavku sam postavila kao treću, jer moji prioriteti u potpunosti odgovaraju pravilima bezbednosti: prvo se uklanja opasan faktor, i tek nakon toga se pruža pomoć i isplaćuju nadoknade.

Kao četvrtu stavku, želela bih da silovnici takođe dobiju psihološko lečenje, ali ako im nakon isplata po prethodnim stavkama ne ostane novca za to, neću insistirati.

Ako su silovnici bili previše siromašni da bi odmah isplatili mi određenu nadoknadu i finansirali ostale mere – pa šta je, morali će da uzmu kredit. Nekada će otplatiti, to više nije moja stvar, već njihova i banke.

Čini mi se da su moji zahtevi prilično skromni: ne insistiram na kastraciji ili pogubljenju, ne zahtevam da obavezno trpe u uskoj ćeliji i da budu izloženi silovanju od strane celsoklučenika. Ne želim da oni gube zdravlje, a da oni koji će im oduzimati zdravlje gube ljudski oblik. Tako da se nadam da će sud uvažiti moje zahteve. A ako žrtva nasilja bude insistirala na svim glupostima opisanim u ovom pasusu, nadam se da će sud uspeti da je ubedi da odustane od takvih zahteva. Ako pak sud odredi neku strogu kaznu u tom duhu, to će za mene biti jasan crveni alarm: sud nije libertarijanski, sa njim dobrovoljno nikada neću imati posla i pokušaću da odvrati i druge.