Bitarch kolumna
U medicini postoji klasa bolesti koja se zove autoimuna. To su mišićna slabost (miastenija gravis), dijabetes tipa 1, multiple skleroza i druge. Suština ovih bolesti je u tome što antitela (ubilačke ćelije) počinju da prepoznaju tkiva organizma domaćina (čoveka, životinje) kao štetna i napadaju ih. Najčešće se to dešava nakon infekcije određenim virusom koji je, u smislu prepoznavanja od strane imunog sistema domaćina, sličan zdravim tkivima (govoreći jednostavnim jezikom). Antitela jednostavno ne vide razliku koga treba napasti — virus ili zdrava tkiva — i ubijaju sve.
Autoimunno oštećenje se može posmatrati u bilo kom složenom sistemu, ne samo biološkom. Na primer, mnogim korisnicima kompjuterskih antivirusa poznat je problem brisanja normalnih datoteka koje je antivirus protumačio kao maliciozne. Ko koristi ekstenzije za pretraživač za blokiranje reklama (AdBlock), dobro zna da zbog njih često dolazi do narušavanja normalnog rada sajta. To se dešava upravo zato što blokator protumači normalan kod sajta kao reklamu — i obriše ga.
Država je takođe složen sistem i može lako biti izložena autoimunom napadu. Pri tome nastaje zanimljiva situacija — što država ima više silovaca i različitih službi, to će autoimuni udar biti efikasniji. Ova strategija deluje zaobilazeći poznatu tvrdnju „država je jača, lako će vas zgnječiti, zato je borba silom uzaludna“, jer za borbu silom protiv države koristi silu same države.
Kako se onda može realizovati autoimuni udar na državu? Postoji mnogo načina, glavno je razumeti opšti smisao. Evo nekih primera:
1) Realistične silikonske maske lica zvaničnika, silovaca i ostalih neprijatelja slobode (dalje – etatista). U njih možemo uraditi bilo šta kako bismo etatiste podmetnuli drugim silovcima.
2) Imitacija otisaka prstiju poznatih etatista. Bacimo flašu kroz prozor FSB-a, „nabacaju“ na nekoga koga želimo.
3) Uvođenje trojanskih konja na kompjutere etatista koji će vršiti proksi saobraćaj. Preko njih se, na primer, može baviti kardingom, kradući novac od državnih banaka i drugih organizacija povezanih sa banditima, i trošeći to na promociju libertarijanstva. „Doći će“ upravo po etatiste (ili neće doći, odlučivši da ti etatisti imaju pravo da kradu novac državi, ovde je glavno da od toga ne strada još neki Magnitski ili čak Navalni – napomena Ankap-tjan).
4)
Naručivati drogu u darknetu na
adrese etatista i pucati tamo gde treba.
5) Ne
gati se anonimnim dojavama po
bilo kom povodu protiv etatista: pušenje u
neprikladnom mestu, parkiranje ispod znaka,
grub tretman prema sopstvenoj
deci, šetnja psa bez njuške,
srednja/mladi sastanci sa devojkama mlađim od 16 godina,
nepoštovanje pravila protivpožarne
bezbednosti/bezbednosti na radu/SANPiN-a/porezi/ilegalni
imigranti i druge povrede na
preduzećima koja pripadaju etatistima.
6) Registrovati SIM karticu na ime etatiste i izvršiti nekoliko „zločina“ bez žrtava pomoću pametnog telefona koji nikada ranije nije korišćen.
Komentar Ankap-tjan
Gore razmatrana taktika – to je još jedan alat iz agoističkog alata protiv države, uporedo sa onim vašim tako dvosmisleno prihvaćenim uber-osvetom, jer se agoizam ne svodi samo na kontrekonomsiju. Kontrekonomsija je njen najvažniji deo, jer oni koji polažu pravo na život bez države moraju umeti da demonstriraju da su sposobni da se obezbede bez države svim najvažnijim dobrima civilizacije. Međutim, državu ne treba samo svesti, već i uznemiravati, inače domaćica neće nestati.
