Već sam imala članak na ovu temu, gde sam u svojim futurološkim predviđanjima otišla znatno dalje i dala recepte kako živeti u toj novoj realnosti. Tamo se takođe govorilo o glavnoj opasnosti koja je moguća na putu ka toj budućnosti: informacionoj asimetriji. Nema ničeg užasnog u tome što svako može saznati apsolutno sve o svakome i falsifikovati bilo koje podatke o njemu. Strašno je kada jedni mogu, a drugi ne.
Zato je toliko važno na sve načine doprinositi ukidanju bilo kakvih monopola u oblasti rada sa informacijama. Strašni nisu curenja sa Facebook-a ili državnih baza podataka. Strašno je ako ih nema. Idealno je — ako svi ionako vide sve, pa je besmisleno bilo šta skrivati.
Ali u tranzicionom periodu, kada države i drugi centralizovani sistemi još uvek dominiraju, a sredstva za rad sa podacima i generisanje deep fake-ova su već prilično razvijena — izbegan ne mogu ekscesi koji će samo podsticati progres u toj oblasti.
Zar ne želite kao u Kini? Dakle, treba vežbati kako da se ovaj sistem slomi.
Svet postaje sve transparentniji. Već sada niko ne može biti siguran da njegova radnja ili neka druga neće ubrzo isplivati u javnom prostoru. Tehnologije nadzora postaju sve savršenije. Potrebno je imati solidno znanje kompjuterskih tehnologija kako ne biste ostavljali jasan digitalni trag tokom surfovanja internetom ili tokom putovanja u stvarnom svetu. U budućnosti će potrebna kvalifikacija za očuvanje privatnosti samo rasti, i na kraju čak ni sredstvo kao što je skrivanje pod jorganom neće pomoći: videće vas i ispod jorgana.
Sve je teže i sa privatnošću novčanih transakcija. Može se dugo raspravljati o tome da li će kvantni računar hakovati asimetrično šifrovanje koje koristi bitkoin, ali kakve koristi ima čak i najpouzdanije šifrovanje ako će napredne tehnologije nadzora omogućiti bilo kome da pregleda vaš privatni ključ – negde ga ipak čuvate.
Dakle, ne bi bilo nimalo suvišno unapred razmisliti o tome kako živeti u ovom čudnom novom svetu, gde niko ne može ništa da sakrije od bilo koga.
Pretpostavljam da će u takvom svetu najpouzdaniji način obezbeđivanja sopstvenog identiteta biti kontinuitet. Dozvolite mi da objasnim. Recimo da imam bitkoin, i teoretski bilo ko može da prebaci taj bitkoin sa mog novčanika na svoj. A ja mogu u bilo kom trenutku prebaciti nečiji drugi sebi. Da bi novac u ovim uslovima mogao da opstane kao koncept, potrebno je da ja sama budem potpuno digitalizovana i uneta u blokčejn. Na osnovu čega ja polagam pravo na bitkoin? Na tome što sam prodala stan. A gde je dokaz da sam prodala baš svoj stan, a ne nečiji drugi? Ja mogu da priložim neprekidan lanac događaja iz svog života unazad u vremenu, od prodaje stana do njegovog sticanja, tokom kojih stan nije menjao vlasnika. A ako je tokom tog perioda neko treći generisao moj potpis ispod fiktivnog ugovora o prodaji, bilo ko može da prati lanac događaja unazad u vremenu od potpisa na ugovoru do kriminalne namere, i ispostaviće se da u nijednom trenutku tog vremenskog perioda nisam dala nalog da se proda moj stan, što znači da se transakcija neće izvršiti.
Ako se sve beleži i o svima, onda je sve u redu, u ovom svetu se može živeti, čak i prilično dobro, naročito će izumreti gomila glupih predrasuda. Ono čega treba se bojati jeste asimetrija informacija, kada jedni mogu da prate sve, a drugi su ograničeni u takvim sredstvima. To bi upravo značilo potpuno bezpravlje, kada prema svim dokumentima i video zapisima vodiš srećan život, a u stvarnosti si davno ubijen.
Post je izašao netipično. Hvala Karambi iz ugodnog čata što je navela na ove čudne misli.
