Želim da vam preporučim prilično dobar video sa kanala „Nepoznata ekonomija“, koji vodi ukrajinski ekonomist Boris Jurovski. Na njegovom kanalu ima mnogo detaljnih teorijskih pregleda ekonomske teorije – čak nisam ni primetila kako sam postepeno prešla sa kanala Pavla Usanova, koji je više ekonomski istoričar. Ali ne tako davno, Boris Savič je pokrenuo seriju video snimaka o tematici libertarijanizma, koja nije njegova primarna oblast, i mislim da je to uradio veoma достоjno.
Video koji preporučujem je poslednji u ovoj seriji i posvećen je prelasku sa etatizma na libertarijanizam. Kao i obično, to je pregled ideja drugih autora, prilično jasan i dobronameran. Ako vam se dopadne, pogledajte i ostale video snimke iz serije o libertarijanizmu, a onda ćete stići i do pregleda ekonomske teorije; to se dešava jednako neprimetno kao i zavisnost od muškog odobravanja.
Ako zamislimo da sve funkcije državnih institucija mogu biti prepuštene privatnom sektoru (outsourcing), kako će se u ankap društvu rešavati problemi kao što je masa ljudi nezadovoljna odsustvom državno garantovanih penzija i isplata invalidima?
Aleksej
Pitanje mi deluje ne baš dosledno. Ako su funkcije boga prepuštene privatnom sektoru, kako rešiti problem mase ljudi nezadovoljne odsustvom boga garantovane nagrade za duhovne zasluge? Ako masa iznosi prigovore bogu, onda su oni pogrešan adresa, jer su njegove funkcije prepuštene privatnicima, pa su i oni odgovorni. Ako se prigovori iznose privatnicima, onda treba gledati sadržaj zaključenih ugovora, i u zavisnosti od toga, sudski postupak će dati taj ili onaj ishod. Skupljanje oflajn mase radi podnošenja tužbe nije neophodno, kolektivne tužbe se odlično koordiniraju putem interneta.
Što se tiče prvog dela pitanja, umesto da se pita šta je loše u minarhizmu, korisnije je objasniti šta je dobro u njemu. Dobar je zato što brzo i pouzdano donosi ozbiljno poboljšanje kvaliteta života velikom broju ljudi. Kako je izjavio veliki minarhista Kaha Bendukidze, reforme su situacija kada svima brzo postaje bolje. A loš postaje onda kada predloži da se zaustavi na postignutom. Od tog trenutka počinje povratak velikoj državi. U tom trenutku minarhiste treba pomeriti u stranu i nastaviti sa demontažom države, ne dajući im vremena da se oporave i ignorišući zahteve da im se ostavi mali deo za igru.
Za kraj, želim da predložim za čitanje zanimljiv intervju minarhiste Jaroslava Romančuka sa ankapom Borisom Juravskim o praktičnim merama koje austrijska ekonomska škola predlaže postsovjetskim državama. Posebno je bio upečatljiv trenutak kada je Romančuk izjavio da su ankap i komunizam utopije nekompatibilne sa ljudskom prirodom: trebalo je videti tu gamu emocija na malo izraženom licu Borisa Saviča)))
U 나머lom, intervju je sasvim konstruktivan, Romančuk predlaže miks uspešno sprovedenih gruzijskih reformi već pomenutog Kahe Bendukidzea, programa reform ukrajinskog minarhiste Genadija Balašova – i dodaje uz njih moju omiljenu ideju o decentralizaciji prava kroz ukidanje licenciranja sudija i monopola na jurisdikciju, kako bi se uklonila ograničenja za sveobuhvatnu širenje jedino pravednog suda – arbitražnog. Ukratko, veoma mi se dopalo. Generalno, volim minarhiste.
