Dakle, imamo situaciju: most se srušio, kuća izgorela, rudnik se urušio, dogodio se tifun, ljudi su stradali, a Putina nema tu pored nas, i nema nikoga ko može da obeća svaku stradalu osobu po par miliona rubalja iz budžeta.
Najpouzdanije i sistemsko rešenje, na koje teoretičari ankap-a stavljaju glavni fokus, su naravno osiguravajuće kuće. Znajući da država ne postoji i da se moraju osloniti na sebe, ljudi imaju mnogo više motiva da osiguraju svoje rizike. Tako osigurani dobijaju isplate, neosigurani tuguju što su škrtili, i sve ide svojim tokom: neke osiguravajuće kuće su dostojanstveno izašle iz situacije, neke su morale hitno da uzmu nove kredite, a neke su bankrotirale, čime su pročistile tržište. Kapu se nove premije osiguranja, i to čak i više, jer je problem rizika privremeno isplivao na vrh liste prioriteta, polise je lakše prodavati, i svi kuju gvožđe dok je vruće.
Ali malo je samo platiti novac onima koji su tražili isplatu; prvo treba očistiti ruševine, evakuisati, ugasiti požar i tako dalje – kraće rečeno, zaustaviti dalje širenje nesreće. To je isplativo za osiguravajuće kuće, ali nastaje efekat besplatnog vozača: recimo, jedna kompanija započne radove, a druga neće, čime će snositi manje troškove. Logično rešenje deluje unapred unaprednje stvaranje i održavanje službi spasavanja od strane osiguravajućih kuća, sa finansiranjem, na primer, proporcionalno prodatim polisama, ili jednostavno jednako, kako se već dogovore. U suštini, to je za osiguravajuće kuće nešto poput reosiguranja rizika.
Napokon, može se desiti da pomoć bude hitno potrebna, a specijalne službe su daleko, ili su razmere nesreće takve da stručnjaci očigledno neće uspeti. U toj situaciji, naravno, u pomoć pristižu volonteri. Volonteri dolaze u pomoć ljudima čak i u Putinovoj Rusiji, sa svim njenim paternalizmom i svim opasnostima koje država predstavlja za one koji se bave krandfandingom – tako da će, u odsustvu tog faktora, situacija sa spremnošću da se pruži pomoć samo postati bolja.
Ankap nije neki novi, neviđeni društveni poredak u kojem će sve biti potpuno drugačije i u kojem nijedan stari mehanizam neće raditi. Jednostavno mentalno uklonite državu i u većini slučajeva ćete otkriti da ona ovde ili uopšte nije potrebna, ili se veoma lako može zameniti.
