Počela sam da pišem treći deo knjige o tome kako zapravo izgraditi ankap, polazeći od trenutnog stanja stvari. Naravno, počinjem sa pregledom poteškoća. Za sada imamo kratak uvod i poglavlje o našem unutrašnjem paternalisti. Mislila sam da odmah napišem nešto više, ali sam negde zapela, pa šaljem ono što postoji.

Ovog puta neću kukati za donacije, jer sam uspešno prodala svojih dugovnih tokena tačno u iznosu na koji sam računala.

Ponovo sam pročitala sve prethodno napisano u celosti, tokom čitanja sam unela manje ispravke u par poglavlja, a zatim sam u zamahu dovršila poglavlje o tome kako ankap rešava prethodno opisane teškoće povezane sa nesavršenošću društva. Nakon toga je ostalo samo sumirati drugi deo knjige – i može se pristupiti trećem, završnom.

Mogu konstatovati da je u knjizi generalno prilično velika koncentracija mojih sopstvenih originalnih misli i definicija termina. Struktura izlaganja takođe može delovati ne sasvim uobičajeno za one koji su se ranije upoznavali sa drugim delima o libertarijanizmu. Nadam se da to neće odbiti čitaoca, već će, naprotiv, izazvati njegovo interesovanje.

Za one kojima je lakše čitati ne na velikom ekranu, već na mobilnim uređajima, knjiga je dostupna u epub formatu.

I, naravno, ne mogu a da ne nagovestim da je završetak drugog dela knjige odličan povod donirati, kako bih mogla da proslavim ovaj događaj.

Budući da su u poslednjim objavama bili prevodi pametnih knjiga, pravo je vreme da izbacim još jedan fragment sopstvene pametne knjige. U drugom delu knjige sam, kao što se čitalac možda seća, prvo ukratko opisala idealni ankap, a zatim počela da pokazujem koje postoje poteškoće na putu njegove realizacije, podelivši ih u tri kategorije: neidealnost sveta, čoveka i društva. Pa eto, sada sam polako dopuzala do društva.

Kao prvo, u realnom društvu izgradnji ankapa smetaju teškoće u komunikaciji – teško je, znate li, uspostavljati dobrovoljne odnose ako niste upoznati sa tim u čemu se sastoji dobra volja kontragenta, jer ga ne možete razumeti. Kao drugo, veoma štetna stvar ispostavlja se kao oportunizam – kada ljudi možda i priznaju rečima prikladnost pridržavanja principa neagresije, ali im je teško odoliti njegovom kršenju u uslovima kada to dovodi do očigledne lične koristi (a ponekad i do očigledne koristi za mnoštvo ljudi).

Svaki put kada napišem još par poglavlja o teškoćama ankapa, trudim se da to uradim dovoljno savesno kako bi tokom pisanja i kod mene same počele sumnje da je ovo kraj, da se sa ovim zaista ništa ne može učiniti. Zato mi je potrebno određeno vreme da povratim duševno ravnotežu i nadam se sopstvenom očajanju tekstom o tome kako se pomenute teškoće prevazilaze. Srećom, drugi deo knjige je blizu završetka, a u trećem će već biti o alatima za izgradnju ankapa, što je daleko pozitivnija tema.

Kao i obično, ako vam je lakše da čitate knjigu u formatu za elektronske čitače, možete je preuzeti, trudim se da na sajtu održavam aktuelnu verziju. I, kao i obično, ako imate želju da donirate, ne odlažite ispunjenje te želje.

Završila sam poglavlje o tome koji su u anarho-kapitalističkom društvu verovatni pristupi rešavanju problema povezanih sa činjenicom da stvarni čovek po svojoj prirodi nipošto nije nužno u svakom trenutku potpuno spreman da nastupi kao punopravni subjekt prava, kao i sa time da njegov horizont planiranja u određenim slučajevima može biti izuzetno kratak. Sada je ostalo da dopišem odeljak o neidealnosti društva, i tada ću moći da rezimiram drugi deo knjige.

Podsećam da se knjiga može čitati onlajn po poglavljima, a može se i preuzeti za čitanje oflajn u formatu elektronskih knjiga. Sumnjam da će ovo poslednje za većinu biti aktuelno tek nakon što knjiga bude dovršena, ali za svaki slučaj održavam ovaj fajl ažurnim. I usput ću podsetiti da sam uvek radostna vašim donacijama i komentarima. U odnosu na ovu knjigu, komentarima se radujem čak i više, jer oni mogu pomoći u poboljšanju teksta.

Nakon što sam izbacila sve iz sebe povodom iznenadnog rata, napravila sam određenu pauzu i sada se postepeno vraćam rutini. Počeo je drugi odeljak drugog dela knjige o ankapu – to zvuči umirujuće dosadno i banalno, baš ono što je potrebno.

U zamahu sam napisala kratak uvod u odeljak, poglavlje o tome da čovek nije potpuno pravno subjektan (ankap i deca su večna tema), kao i poglavlje o tome da je čovek smrtan, i da to takođe ometa pobednički pohod ankapa.

Čovek ima još mnoštvo nedostataka, ali njihovo detaljno razmatranje ostaviću za sledeći put, a tada ću, ko zna, doći i do diskusije o tome šta da radimo sa svim tim.

Sumirala sam prvi odeljak drugog dela svoje knjige o ankapu: u prva dva poglavlja sam pisala o problemima izazvanim neidealnošću sveta, a sada sam dodala poglavlje o tome kako ankap prevazilazi to семейство problema. Poglavlje je kratko, ali sam u njega spakovala osnovne pristupe iz Fridmanovog talmuda Red u pravu, koji je za to prethodno bilo potrebno savladati, što i vama savetujem, tamo je daleko zanimljivije nego kod mene.

Dalje je predviđeno da se na sličan način postupi sa grupom problema izazvanih neidealnošću čoveka i neidealnošću ljudskog društva.

Nastavljam rad na drugom delu knjige o ankapu. Ako sam prvo ukratko predstavila lepu sliku toga kako izgleda idealno anarho-kapitalističko društvo, sada počinjem pedantno da izlažem koje prepreke mogu smetati našem plesaču. Za početak pričam o opštoj nesavršenosti sveta, i za sada sam osvetila problem nejasnih granica i problem spoljnih efekata.

Dalje sam za sada napravila pauzu da razmislim da li ovde da iznesem još neke svetske probleme, ili da već pređem na pristupe njihovom rešavanju.

Kako volim šeme! Prilazeći prvi put opisu društva pri ankapu, pokušala sam da ocrtam dva pristupa tome kako se to radi, a zatim sam dugo ostala u stuporu pred pitanjem „i šta dalje?“

Stvar je u tome što su to bila dva loša pristupa; ankap ne treba opisivati ni kroz dodavanje kapitalizma stvarnoj anarhiji, niti kroz dodavanje anarhije stvarnom kapitalizmu. Ankap treba opisivati polazeći od teorije.

Tako sam izbacila dva ranije objavljena poglavlja i umesto njih sastavila drugo, gde sam ukratko opisala idealni ankap, kako on izgleda polazeći od teorijskih predstava o tome kako bi trebalo da izgleda. A dalje me očekuje uzbudljiva zadaća: opisivanje mehanizama koji neidealne ljude, koji žive u neidealnom svetu i formiraju neidealno društvo, teraju na to da društvo ipak manje-više odgovara opisanom idealu.

Nadam se da će sada posao ići brže.

U drugom delu knjige predviđeno je dati relativno uverljiv opis anarho-kapitalističkog društva. Dugo sam razmišljala odakle da počnem, i počela sam sa dosadnim metodološkim uvodom o tome kako se takav opis uopšte može formirati. Imam vremena za polako zagrevanje, pa sam odlučila da mogu sebi priuštiti da ne žurim odmah u startu. Ipak, važno mi je da ne predstavim neku jedinstvenu, alternativu ne pružajuću sliku divne budućnosti, već da pokažem principe kako se sve to izvodi.

U prvom poglavlju se daje manje trivijalan pristup – kroz dodavanje kapitalizma anarhiji. Ovde odmah snažno miriše na alternativnu istoriju i ostale radosti tog tipa. U drugom poglavlju je očigledniji pristup, kroz isecanje države iz postojećeg kapitalističkog društva.

Dalje će, verovatno, biti veliki odeljak sa detaljnijom analizom rada osnovnih institucija društva, a zatim se nameće odeljak sa opisom poteškoća ankap-a.

Od poslednjeg ažuriranja sam malo prerađivala poglavlje o tržištu, napravila kratak rezime, a što se tiče oblikovanja, dovršila sam navigaciju između poglavlja. Sada se ovo može čitati kao potpuno samostalno delo sa dovoljno potpunim, ali maksimalno sažetim izloženjem libertarianskog pogleda na svet.

Knjiga je dostupna za čitanje onlajn po poglavljima, kao i u epub formatu – za one koji preferiraju format elektronskih knjiga.

Ako poznajete dovoljno kompetentne teoretičare libertarijanizma, prosledite im, molim vas, tekst na recenziju. Pre nego što pređem na praktični deo knjige, želela bih da budem sigurna da nisam zaboravila nešto važno u teoriji. Ako ne budu protiv objavljivanja svojih recenzija, javite mi i to.

U drugom delu knjige pokušaću da dovoljno strukturirano i takođe maksimalno sažeto opišem anarho-kapitalističko društvo – koje karakteristike ono može imati, a koje su veoma malo verovatne.