Strogo govoreći, prilikom ankap-a privatni teritorij nije svuda, već samo tamo gde ga je neko privatizovao. Ali, pošto je reč o konkretnoj igri, jasno je da se pre svega govori o gradu, a tamo svaki komadić zemlje nekom i pripada.

Kao što sam već pisala, odgovarajući na klasično pitanje o putevima, a zatim malo razvijala misao odgovarajući na regulaciju saobraćaja, cilj vlasnika zemlje je ostvarivanje dobiti od nje, a da bi se ostvarila dobit od zemlje u gradu, potrebno je obezbediti infrastrukturu, kako bi klijent sa novcem mogao lako i udobno da dođe upravo kod njega i ostavi novac kod njega. Ili, da bi radnici i materijali podjednako lako stizali do nepokretnosti, ako on ne radi prodaju, već proizvodnju.

Jasno je da ako vlasnik nekog objekta želi da privuče najširi krug klijenata, njemu nimalo nije u interesu da filtrira iz opšteg toka one koji bi želeli da uhvate ukusnog pokemona na njegovoj teritoriji i da im u tome protivreči. Naprotiv, ako je takva igra trenutno popularna, oni koji žele da obezbede priliv klijenata morali bi se takmičiti ko će od kompanije koja proizvodi pokemone naručiti najbolji asortiman pokemona upravo na svojoj lokaciji, i bilo bi poželjno da jedan ili dva budu potpuno ekskluzivni. Na primer, hraniti svakog uspešnog lovca pokemona vinom u sinagogi je kul, ali još je bolje ako se tamo može dobiti jedinstveni jevrejski pokemon koji će odbijati da se bori subotom i uvek odgovarati pitanjem na pitanje.

Isto tako, oni koji bi želeli da se pokemoni ne hvataju baš na njihovoj teritoriji, mogli bi jednostavno da se obrate kompaniji koja proizvodi pokemone sa zahtevom da ukloni ceo zoološki vrt iz konkretne lokacije. Na primer, postoje svi razlozi da se u pozorištu ne pojavljuju pokemoni, jer uključeni telefoni smetaju glumcima i drugim posmatračima.

Kako će se tačno odvijati pravne bitke između proizvođača ovakvih igara i njihovih klijenata sa jedne strane, i vlasnika ovih ili onih objekata sa druge strane, ne bih se usudio predvideti u detalje. Jasno je da ako ispred ulaza iz nekog razloga stoji zahtev da se telefon isključi ili preda, biće prilično teško sudski osporiti blago prisiljavanje na izvršenje tog zahteva i izbacivanje sa teritorije u slučaju odbijanja da se on ispuni.

U stvari, sve je to egzotika, pošto se pokemoni češće pojavljuju negde u parkovima i drugim javnim prostorima, jer je jedan od ciljeva igre bio jednostavno izvući ljude u šetnju. Sumnjam da će u privatnom parku biti zabranjeno zuriti u telefon u hodu, tamo čak teško da će zabraniti i seks – čemu, ako umesto toga mogu da prodaju gumice i izdaju prekrivače u zakup?