Za razliku od savremene države, u libertarijanskom društvu nije dozvoljeno zadržavati osumnjičene, upadati u privatnost praćenjem, kao ni prisiljavati na svedočenje pretnjom nasiljem ili zabranjivati davanje lažnih izjava.

anonimno pitanje

Nije sve toliko očajno)

Praćenje

Praćenje i otkrivanje privatnosti uopšte ne krše princip neagresije, stoga će u uslovima ankap-a ovaj pravac imati čak i manje prepreka nego u državi. Moralno se već spremamo da živimo u uslovima dešavanja svih i svakoga u neprekidnom strimu dostupnom svima. To je već sada skoro tako, i tendencija će se samo razvijati.

Prisiljavanje na svedočenje

Kao i obično, državnom biču će doći na mesto ankapovska nagrada. Da, čovek ima pravo da ne deli informacije ni sa kim, ali ako je materijalno zainteresovan, verovatnoća pojave dokaza se povećava. Već sada se ne doživljava kao nešto izvanredno kada neko, ko je zainteresovan za istragu, proglasi nagradu za svedočanstvo. A prisiljavati na svedočenje protiv sebe zabranjeno je i u državi, iako svi znamo koliko pažljivo predstavnici države pristupaju takvim zabranama.

Zadržavanje osumnjičenih

Što su tehnologije praćenja razvijenije, to je manje potrebe za zadržavanjem osumnjičenog. Mesto ispitivanja i suočavanja će konačno zauzeti retrospektivna istraživanja otvorenih izvora: šta je tačno osumnjičeni radio u interesantnom trenutku.

Zapravo, čak je i čudno što vas ovo pitanje toliko brine: mi sada bukvalno uživo posmatramo istrage brojnih zločina koje su počinili ruski zvaničnici, vojska i pripadnici službi bezbednosti, na osnovu otvorenih izvora. Praktično je ovde skoro sve kao u ankap-u: ne može se zadržati, ne može se prisiliti na svedočenje, ali je pitanje sasvim realno istražiti. A kako u ankap-u ide prelaz sa istrage na sud, ili odmah na sankcije, već sam pisala.