Тег: praćenje

Telefon u kavezu ili kako se možete zaštititi od sleđenja

Malo ko bi osporio da je tema praćenja aktivista od strane tajnih službi putem mobilnih telefona veoma važna. Godina je 2025, ali sve je kao i pre: vlasti gotovo svih država ne vole slobodu i spremne su da se potrude kako bi zavirile u vaš pametni telefon. Čak i ako ste super-konspirator, nabavili „jednokratni“ telefon sa sim karticom na neko strano ime i sedite kod kuće, pažljivo pišući objave na Telegramu ili koristeći taj uređaj kao pristupnu tačku za internet – ostaje rizik da vam jednog dana zakuca na vrata čovek u uniformi.

Kako je to moguće, pitaćete se? Jednostavno: postoji stari dobri metod „triangulacije“. Ako je telefon povezan na mrežu, čak i bez GPS-a i Wi-Fi-ja, tajne službe mogu izračunati približnu lokaciju uređaja na osnovu nivoa signala sa najbližih baznih stanica. To se ne dešava trenutno, ali se postepeno zona pretrage može suziti do ulaza u zgradu, ili čak do konkretnog stana. Sećate li se kako su locirali Džohara Dudajeva u Čečeniji? Pa evo, otprilike tako, samo što sada to radi još brže i jeftinije.

Ali bez panike! Postoji jedno jednostavno rešenje: Faradejev kavez za telefon. Zvuči futuristički, zar ne? U stvarnosti, to je samo futrola ili torba od specijalne tkanine koja ne propušta nikakve radio-signale i prodaje se na svim online prodavnicama. Telefon unutar takve stvari kao da nestaje iz realnosti: nikakve mobilne mreže, Wi-Fi, GPS ili Bluetooth ga više ne vide. Zamislite „režim leta“, samo stoprocentno pouzdan.

I ovde je najvažniji deo: ako držite telefon u Faradejevom kavezu veći deo vremena (kada se ne koristi), lociranje njegove pozicije je gotovo nemoguće. Jer nijedna vlada sveta neće trošiti ogromne resurse na konstantnu triangulaciju nekog običnog aktiviste. Takav luksuz tajne službe priuštaju samo vođama pobunjenika, a obični aktivisti sigurno nisu na VIP listi za stacionarnog bandita.

Naravno, nakon kupovine obavezno treba proveriti Faradejevu futrolu! Kvalitet ne odgovara uvek opisu. Za proveru se koristi isključivo vaš lični telefon, kako ne biste kreirali lanac veza sa svojim anonimnim uređajem za tajne službe. Stavite lični telefon u torbu i pokušajte da ga pozovete sa drugog telefona (na primer, telefonom prijatelja ili roditelja, ali ne svojim anonimnim telefonom). Ako poziv ne prođe, znači da je futrola dobra!

Još jedan savet – uvek vredi koristiti plaćeni VPN sa visokim rejtingom privatnosti, kako na telefonu, tako i na računaru, čak i ako se telefon koristi kao pristupna tačka za internet. VPN će pomoći da sakrijete stvarni IP i otežaće zadatak onima koji žele da prate vaše aktivnosti na mreži. Takođe je važno redovno proveravati podešavanja privatnosti telefona i aplikacija. Ne zaboravite da isključite geolokaciju, Bluetooth i Wi-Fi ako vam u tom trenutku nisu potrebni. To će pomoći da se izbegnu slučajna curenja podataka i učiniti uređaj manje primetnim za prikupljanje informacija. Zapamtite da moderni telefoni, čak i u režimu spavanja, nastavljaju periodično da šalju zahteve i povezuju se sa baznim stanicama i mrežama. Ne treba zaboraviti ni na fizičku bezbednost: ne smete nositi telefon koji koristite za aktivizam na stvarne sastanke, a ako ga ipak morate premestiti – treba ga unapred isključiti i staviti u Faradejevu futrolu. Zapamtite, bezbednost nije samo skup tehničkih radnji, već navika i način života.

Naravno, nijedna tehnologija ne može učiniti čoveka apsolutno nevidljivim. Ali uz dovoljan oprez, možete postati toliko dosadni i nezanimljivi za nadzorne organe da će oni radije utrošiti snagu na nešto zabavnije. Čuvajte se i ostanite slobodni!

Voluntarista, Bitarh

Nasilje je iracionalno – racionalni stimulansi protiv njega ne rade

Voluntarista, Bitarh

U savremenom svetu se aktivno praktikuje nadzor koristeći različita digitalna sredstva, posebno kamere za nadzor. Najveći gradovi većine razvijenih zemalja već su njima pretrpani. U javnosti se to promoviše kao metod borbe protiv kriminala, uključujući i nasilni kriminal. Ako svuda budu kamere, malo ko će se uopšte usuditi da krade imovinu i napada ljude zbog neizbežnosti kazne. Ali nije sve tako jednostavno. Kamere za nadzor zaista pomažu u sprečavanju nasilnih zločina. Ali u slučaju nasilja, one su beskorisne.

Analiza 41 istraživanja na ovu temu pokazuje da sve zavisi od vrste zločina. Kamere najbolje sprečavaju krađu automobila i imovine. Shodno tome, upravo na parkinzima se postiže najveća efikasnost kamera (smanjenje nivoa kriminala za 51%), dok je u gradskim centrima uticaj kamera bio nebitan. Ali što je najvažnije – nije pronađen nijedan dokaz da kamere imaju bilo kakav uticaj na broj nasilnih zločina.

Ova činjenica samo potvrđuje da nasilje nije racionalno i svesno delovanje, skloniost ka vršenju nasilnih činova zavisi od same „prirode“ konkretnog čoveka. Ne može se, oslanjajući se na racionalne podsticaje i mehanizme odvraćanja, na bilo koji način zaustaviti nasilje koje je po svojoj suštini iracionalno. Ni nadzor, ni kazna koja sledi nakon nasilnog zločina, ne mogu na bilo koji način smanjiti nivo nasilja.

Sama skloniost ka vršenju činova nasilja, tačnije nesposobnost konkretnog čoveka da suzbije nasilnost, u opštem slučaju se može objasniti slabom varijantom Lorenzovog mehanizma koji inhibira unutarvršno nasilje. S obzirom na to da se on primećuje kod širokog spektra veoma raznolikih vrsta, njegova prisutnost i kod čoveka ne bi bila iznenađujuća. Razlika je samo u tome što na ljude iz prirode nije postojalo evolucioni pritisak za razvoj njegove jake varijante, zbog čega je nekim ljudima svojstvena upravo slaba varijanta.

Razumevajući iracionalnu prirodu nasilja, borba protiv njega mora se voditi isključivo zasnovano na razumevanju ljudske biologije i psihologije. Očigledna alternativa kamerama video nadzora je opšta naoružanost (ravnomerna ravnoteža potencijala nasilja). Instinkt za samočuvanjem ima gotovo svaki agresor, stoga, znajući da potencijalna žrtva sa visokom verovatnoćom ima oružje, on neće napasti. A ako neko ipak napadne, naoružanost žrtve će omogućiti ne samo da se izbor sa nasiljem riješi konkretno u trenutku njegovog izvršenja, već će takođe izvršiti upravo ono evoluciono pritisak na jačanje urođenog kočničara nasilnosti, kao u slučaju nekih vrsta koje su prirodno snažno naoružane, kojima je svojstven njegov snažan oblik. Kazne post facto, opet, ne funkcionišu. Uključujući čak i ako uzmemo u obzir likvidaciju nasilnika post facto, za to su takođe potrebni ljudi sposobni za nasilje izvan okvira samoodbrane (odnosno za iniciranje nasilja sa svoje strane), što znači da ni to neće pomoći u smanjenju nasilnosti.

Humanajniji i efikasniji način bila bi razvoj genoterapije protiv nasilja, koja bi aktivirala i pojačala upravo taj Lorencov mehanizam. U tom slučaju na nasilnike se može vršiti pritisak kako bi se stimulisalo da prihvate odgovarajući preparat. Ili ih se može pogoditi strelicom prilikom direktnog napada, koristeći to uporedo sa netenzionalnim sredstvima samoodbrane.

Praćenje kontakata: prvi korak ka opštoj špijunaži u realnom vremenu

Sa ciljem upoznavanja ruskojezičnih libertarijanaca sa engleskojezičkim libertarijanskim diskursom, planiramo povremeno objavljivati prevode članaka sa velikih libertarijanskih sajtova. Danas vam predstavljamo članak o aplikacijama za praćenje kontakata koje su postale izazov za privatnost u vezi sa pandemijom.

Pandemija je vladama dala izgovor da opravdaju masovnu prikupljanje podataka o geolokaciji.

Mnogi akademici, preduzetnici i vlade tvrde da su nove tehnologije najvažniji deo borbe protiv pandemije koronavirusa. Oni tvrde da će, koristeći najnovije načine praćenja za dobijanje informacija, ljudi moći sa lakoćom da provere da li su stupili u kontakt sa identifikovanim nosiocima COVID-19.

Aplikacije za praćenje kontakata

Predložena su dva modela sličnih aplikacija. Prvi model podrazumeva prikupljanje i obradu informacija o lokaciji pojedinca od strane vlada. Ovakvi predlozi su dočekani lavinom kritika sa strane grupa za zaštitu privatnosti i prava potrošača, jer uključuju nezapamćeno totalno praćenje. S obzirom na to da mnoge tehnološke kompanije već pružaju ovakve usluge svojim vladama, a YouTube, na primer, blokira svaku informaciju koja je u suprotnosti sa izjavama SZO, ovi strahovi izgledaju sasvim realno.

Drugi model je prikupljanje i obrada informacija o kretanju i kontaktima direktno na uređajima korisnika. Ovaj decentralizovani oblik prikupljanja podataka dobio je široku akademsku podršku, jer će u teoriji omogućiti praćenje kontakata bez pružanja kompanijama i vladama pristupa podacima o kretanju i navikama građana u realnom vremenu.

Ali čak i ova decentralizovana šema prikupljanja podataka izaziva mnoštvo pitanja. Čak i uz izradu pravnog okvira za zaštitu privatnosti – koji trenutno jednostavno ne postoji – nivo svesti javnosti u pitanjima zaštite informacija čini ove aplikacije izuzetno opasnim.

U ovom članku ćemo razmotriti na koji način se razvijaju aplikacije za praćenje kontakata i zašto one predstavljaju pretnju.

Centralizacija ili decentralizacija?

Hajde da prvo primetimo da su neke aplikacije za praćenje kontakata koje su uvele vlade van Evrope i SAD ozbiljan problem. Vlada Izraela je nedavno usvojila zakon koji daje njihovim bezbednosnim službama pravo pristupa ličnim podacima svih korisnika, kao i koji dozvoljava centralizovano čuvanje dobijenih informacija. Južna Koreja i Kina su uradile isto to.

Opasnost od uključivanja vlada u prikupljanje ovakvih podataka primećuju mnoge organizacije za zaštitu ličnih podataka u Evropi i SAD. Uprkos tome, vlade ovih zemalja smatraju da su ovakve aplikacije neophodne, još i zato što su same te vlade ispostavile da nisu u stanju da same razviju aplikacije za praćenje kontakata.

Pretpostavlja se da će se aplikacije za praćenje kontakata razvijati prema decentralizovanom modelu. U teoriji, telefon korisnika će sam čuvati podatke o kontaktima vlasnika sa COVID-19 i razmenjivati podatke sa drugim uređajima. Informacije neće biti prenosene u centralizovana cloud skladišta, i čak ni same kompanije koje se bave razvojem aplikacija neće imati pristup ličnim podacima korisnika ili njihovoj lokaciji.

Ovaj model su predložile kompanije kao što su Apple i Google, PACT projekat sa MIT-a [Massachusetts Institute of Technology] i mnoge evropske grupe. Većina predloga uključuje Bluetooth tehnologiju, koja će obavestiti korisnika ako se u blizini nalazi drugi korisnik koji je bio u kontaktu sa virusom.

(Nedostajuće) Pravni okvir

Na prvi pogled, aplikacije sa decentralizovanim modelom prikupljanja podataka su besprekorne u zaštiti korisnika od nadzora. One se grade na politici individualne odgovornosti, uporedivoj sa politikom vlade Švedske, koja je dokazala svoju efikasnost uprkos nemešanju u privatni život građana.

Međutim, ostaju dva nerešena problema sa decentralizovanim aplikacijama za praćenje kontakata. Prvi – trenutno ne postoji pravni okvir za zaštitu korisnika ovih aplikacija od nadzora. Drugi – čak i ako se takav okvir napravi, bilo koji podaci sa pametnih telefona mogu biti ukradeni od strane hakera ili bezbednosnih službi.

Za početak, hajde da razmotrimo pravni aspekt pitanja. U našem članku o legalnosti ovakvih aplikacija već smo ukazali na to da je zakonitost ovakvog oblika masovnog nadzora barem upitna. Sa učestalim slučajevima cenzure na internetu, postoji verovatnoća da će vlade iskoristiti ovakve aplikacije za kreiranje baza podataka o korisnicima i praćenje istih.

Ali pitanja povezana sa aplikacijama za praćenje kontakata – bilo da su centralizovane ili ne – su mnogo dublja. Nejasno je čak i da li će ove aplikacije uspevati u svojoj prvobitnoj funkciji. Da bi ove aplikacije bile efikasne, bilo bi potrebno primorati ljude da ih instaliraju i koriste. U suprotnom, inficirani korisnik može jednostavno obrisati aplikaciju, što podriva efikasnost celog sistema. Dati vladama pravo da građanima nametnu korišćenje određene aplikacije bio bi nezapamćen i izuzetno opasan korak.

Privatnost i bezbednost

Čak i uz uslov najpažljivije osmišljene pravne osnove za ovakve aplikacije, čak i ako bi ona zaista štitila lične podatke korisnika, ove aplikacije će i dalje predstavljati pretnju. Kompanije ulažu mnogo napora u povećanje sajber bezbednosti, naročito sada kada mnogi rade na daljinu, i sa iznenađenjem otkrivaju da njihovi zaposleni znaju veoma malo ili ništa o bezbednosti u sajber prostoru. To znači da su bilo koji podaci dobijeni putem aplikacija za praćenje kontakata – čak i ako se čuvaju na pametnom telefonu korisnika – veoma ranjivi.

I ova okolnost se, naravno, uzima u obzir postojećim zakonodavstvom o privatnosti podataka. Evropski GDPR [Opšti uredba o zaštiti podataka] — široko prihvaćen kao zlatni standard kada je u pitanju zaštita podataka — jasno tvrdi da se neprikosnovenost podataka ne može postići bez informacione bezbednosti. Pretpostavlja se da će se to postići kroz jednostavno pravilo: kompanije ne mogu prikupljati podatke koji im nisu potrebni. Drugim rečima, najbolje što se može učiniti za očuvanje podataka korisnika jeste da se oni uopšte ne prikupljaju.

U kontekstu praćenja kontakata – to znači da čak i ako se podaci korisnika o kontaktima i lokaciji čuvaju na korisnikovom pametnom telefonu – a ne u centralizovanom sistemu evidencije – niko ne garantuje njihovu sigurnost. Ovi podaci mogu biti ukradeni, ili bi službe nacionalne bezbednosti i nadzora mogle dobiti pristup njima. Istraživanja takođe dokazuju da čak i kada korisnici pokušavaju da osiguraju svoje podatke, njihovi pokušaji mogu samo narušiti njihovu informacionu bezbednost.

S druge strane, naravno, odzvanja kontraargument da mnoštvo aplikacija već prikuplja podatke o geolokaciji i da još jedna aplikacija ne može postati kritična za privatnost. Međutim, najvažnija razlika sličnih novih aplikacija je to što one prikupljaju podatke o kontaktima korisnika. Ovi podaci mogu biti korišćeni od strane organa reda za dobijanje informacija o kretanju građana u realnom vremenu.

Budućnost

Nema potrebe pretvarati se da su ovo novi problemi, sa kojima se nikada nismo susretali. Aktivisti, koji štite privatnost, govore o nelegitimnosti masovnog nadzora već više od deset godina. Pandemija je samo dala vladama izgovor, da bi opravdala masovno prikupljanje podataka o geolokaciji. Kao što smo već ukazali, u ovom trenutku ne postoje tehnologije sposobne da prikupljaju ove podatke bez kršenja fundamentalnog ljudskog prava na privatnost. Ne postoje takvi pravni akti koji bi regulisali korišćenje aplikacija za praćenje kontakata. Čak i da postoje, nezaštićenost podataka na većini pametnih telefona čini ove podatke izuzetno ranjivim za krađu ili legalne zahteve organa reda.

Važno je da ćemo kasnije, nakon pandemije, zapamtiti lekcije iz sadašnjice. Moramo, naravno, preoblikovati našu ekonomsku politiku koja je učinila svet toliko ranjivim na COVID-19. Ali takođe moramo iskoristiti ovu priliku da izazovemo taj nivo nadzora koji je postao moguć u našem novom digitalnom svetu.

Sve se svodi na to da moramo naterati tehnologiju da služi onima koji je koriste, a ne da bude alat za izgradnju „ekonomije univerzalnog nadzora“ koja tako ubrzano robljava naše društvo. I otpor aplikacijama za praćenje je samo početak ove borbe.

Izvorni tekst: Sia Mohajer, Contact Tracing: Laying the Foundation for Real-Time Social Tracking, 1. jun 2020, FEE Foundation for Economic Education

Kako voditi istragu kod ankape?

Za razliku od savremene države, u libertarijanskom društvu nije dozvoljeno zadržavati osumnjičene, upadati u privatnost praćenjem, kao ni prisiljavati na svedočenje pretnjom nasiljem ili zabranjivati davanje lažnih izjava.

anonimno pitanje

Nije sve toliko očajno)

Praćenje

Praćenje i otkrivanje privatnosti uopšte ne krše princip neagresije, stoga će u uslovima ankap-a ovaj pravac imati čak i manje prepreka nego u državi. Moralno se već spremamo da živimo u uslovima dešavanja svih i svakoga u neprekidnom strimu dostupnom svima. To je već sada skoro tako, i tendencija će se samo razvijati.

Prisiljavanje na svedočenje

Kao i obično, državnom biču će doći na mesto ankapovska nagrada. Da, čovek ima pravo da ne deli informacije ni sa kim, ali ako je materijalno zainteresovan, verovatnoća pojave dokaza se povećava. Već sada se ne doživljava kao nešto izvanredno kada neko, ko je zainteresovan za istragu, proglasi nagradu za svedočanstvo. A prisiljavati na svedočenje protiv sebe zabranjeno je i u državi, iako svi znamo koliko pažljivo predstavnici države pristupaju takvim zabranama.

Zadržavanje osumnjičenih

Što su tehnologije praćenja razvijenije, to je manje potrebe za zadržavanjem osumnjičenog. Mesto ispitivanja i suočavanja će konačno zauzeti retrospektivna istraživanja otvorenih izvora: šta je tačno osumnjičeni radio u interesantnom trenutku.

Zapravo, čak je i čudno što vas ovo pitanje toliko brine: mi sada bukvalno uživo posmatramo istrage brojnih zločina koje su počinili ruski zvaničnici, vojska i pripadnici službi bezbednosti, na osnovu otvorenih izvora. Praktično je ovde skoro sve kao u ankap-u: ne može se zadržati, ne može se prisiliti na svedočenje, ali je pitanje sasvim realno istražiti. A kako u ankap-u ide prelaz sa istrage na sud, ili odmah na sankcije, već sam pisala.

Ali šta je sa lampom u lice, lisicama, dobrim i zlim policajcem? Čitav sloj kulture će propasti!