Sa ciljem upoznavanja ruskojezičnih libertarijanaca sa engleskojezičkim libertarijanskim diskursom, planiramo povremeno objavljivati prevode članaka sa velikih libertarijanskih sajtova. Danas vam predstavljamo članak o aplikacijama za praćenje kontakata koje su postale izazov za privatnost u vezi sa pandemijom.

Pandemija je vladama dala izgovor da opravdaju masovnu prikupljanje podataka o geolokaciji.

Mnogi akademici, preduzetnici i vlade tvrde da su nove tehnologije najvažniji deo borbe protiv pandemije koronavirusa. Oni tvrde da će, koristeći najnovije načine praćenja za dobijanje informacija, ljudi moći sa lakoćom da provere da li su stupili u kontakt sa identifikovanim nosiocima COVID-19.

Aplikacije za praćenje kontakata

Predložena su dva modela sličnih aplikacija. Prvi model podrazumeva prikupljanje i obradu informacija o lokaciji pojedinca od strane vlada. Ovakvi predlozi su dočekani lavinom kritika sa strane grupa za zaštitu privatnosti i prava potrošača, jer uključuju nezapamćeno totalno praćenje. S obzirom na to da mnoge tehnološke kompanije već pružaju ovakve usluge svojim vladama, a YouTube, na primer, blokira svaku informaciju koja je u suprotnosti sa izjavama SZO, ovi strahovi izgledaju sasvim realno.

Drugi model je prikupljanje i obrada informacija o kretanju i kontaktima direktno na uređajima korisnika. Ovaj decentralizovani oblik prikupljanja podataka dobio je široku akademsku podršku, jer će u teoriji omogućiti praćenje kontakata bez pružanja kompanijama i vladama pristupa podacima o kretanju i navikama građana u realnom vremenu.

Ali čak i ova decentralizovana šema prikupljanja podataka izaziva mnoštvo pitanja. Čak i uz izradu pravnog okvira za zaštitu privatnosti – koji trenutno jednostavno ne postoji – nivo svesti javnosti u pitanjima zaštite informacija čini ove aplikacije izuzetno opasnim.

U ovom članku ćemo razmotriti na koji način se razvijaju aplikacije za praćenje kontakata i zašto one predstavljaju pretnju.

Centralizacija ili decentralizacija?

Hajde da prvo primetimo da su neke aplikacije za praćenje kontakata koje su uvele vlade van Evrope i SAD ozbiljan problem. Vlada Izraela je nedavno usvojila zakon koji daje njihovim bezbednosnim službama pravo pristupa ličnim podacima svih korisnika, kao i koji dozvoljava centralizovano čuvanje dobijenih informacija. Južna Koreja i Kina su uradile isto to.

Opasnost od uključivanja vlada u prikupljanje ovakvih podataka primećuju mnoge organizacije za zaštitu ličnih podataka u Evropi i SAD. Uprkos tome, vlade ovih zemalja smatraju da su ovakve aplikacije neophodne, još i zato što su same te vlade ispostavile da nisu u stanju da same razviju aplikacije za praćenje kontakata.

Pretpostavlja se da će se aplikacije za praćenje kontakata razvijati prema decentralizovanom modelu. U teoriji, telefon korisnika će sam čuvati podatke o kontaktima vlasnika sa COVID-19 i razmenjivati podatke sa drugim uređajima. Informacije neće biti prenosene u centralizovana cloud skladišta, i čak ni same kompanije koje se bave razvojem aplikacija neće imati pristup ličnim podacima korisnika ili njihovoj lokaciji.

Ovaj model su predložile kompanije kao što su Apple i Google, PACT projekat sa MIT-a [Massachusetts Institute of Technology] i mnoge evropske grupe. Većina predloga uključuje Bluetooth tehnologiju, koja će obavestiti korisnika ako se u blizini nalazi drugi korisnik koji je bio u kontaktu sa virusom.

(Nedostajuće) Pravni okvir

Na prvi pogled, aplikacije sa decentralizovanim modelom prikupljanja podataka su besprekorne u zaštiti korisnika od nadzora. One se grade na politici individualne odgovornosti, uporedivoj sa politikom vlade Švedske, koja je dokazala svoju efikasnost uprkos nemešanju u privatni život građana.

Međutim, ostaju dva nerešena problema sa decentralizovanim aplikacijama za praćenje kontakata. Prvi – trenutno ne postoji pravni okvir za zaštitu korisnika ovih aplikacija od nadzora. Drugi – čak i ako se takav okvir napravi, bilo koji podaci sa pametnih telefona mogu biti ukradeni od strane hakera ili bezbednosnih službi.

Za početak, hajde da razmotrimo pravni aspekt pitanja. U našem članku o legalnosti ovakvih aplikacija već smo ukazali na to da je zakonitost ovakvog oblika masovnog nadzora barem upitna. Sa učestalim slučajevima cenzure na internetu, postoji verovatnoća da će vlade iskoristiti ovakve aplikacije za kreiranje baza podataka o korisnicima i praćenje istih.

Ali pitanja povezana sa aplikacijama za praćenje kontakata – bilo da su centralizovane ili ne – su mnogo dublja. Nejasno je čak i da li će ove aplikacije uspevati u svojoj prvobitnoj funkciji. Da bi ove aplikacije bile efikasne, bilo bi potrebno primorati ljude da ih instaliraju i koriste. U suprotnom, inficirani korisnik može jednostavno obrisati aplikaciju, što podriva efikasnost celog sistema. Dati vladama pravo da građanima nametnu korišćenje određene aplikacije bio bi nezapamćen i izuzetno opasan korak.

Privatnost i bezbednost

Čak i uz uslov najpažljivije osmišljene pravne osnove za ovakve aplikacije, čak i ako bi ona zaista štitila lične podatke korisnika, ove aplikacije će i dalje predstavljati pretnju. Kompanije ulažu mnogo napora u povećanje sajber bezbednosti, naročito sada kada mnogi rade na daljinu, i sa iznenađenjem otkrivaju da njihovi zaposleni znaju veoma malo ili ništa o bezbednosti u sajber prostoru. To znači da su bilo koji podaci dobijeni putem aplikacija za praćenje kontakata – čak i ako se čuvaju na pametnom telefonu korisnika – veoma ranjivi.

I ova okolnost se, naravno, uzima u obzir postojećim zakonodavstvom o privatnosti podataka. Evropski GDPR [Opšti uredba o zaštiti podataka] — široko prihvaćen kao zlatni standard kada je u pitanju zaštita podataka — jasno tvrdi da se neprikosnovenost podataka ne može postići bez informacione bezbednosti. Pretpostavlja se da će se to postići kroz jednostavno pravilo: kompanije ne mogu prikupljati podatke koji im nisu potrebni. Drugim rečima, najbolje što se može učiniti za očuvanje podataka korisnika jeste da se oni uopšte ne prikupljaju.

U kontekstu praćenja kontakata – to znači da čak i ako se podaci korisnika o kontaktima i lokaciji čuvaju na korisnikovom pametnom telefonu – a ne u centralizovanom sistemu evidencije – niko ne garantuje njihovu sigurnost. Ovi podaci mogu biti ukradeni, ili bi službe nacionalne bezbednosti i nadzora mogle dobiti pristup njima. Istraživanja takođe dokazuju da čak i kada korisnici pokušavaju da osiguraju svoje podatke, njihovi pokušaji mogu samo narušiti njihovu informacionu bezbednost.

S druge strane, naravno, odzvanja kontraargument da mnoštvo aplikacija već prikuplja podatke o geolokaciji i da još jedna aplikacija ne može postati kritična za privatnost. Međutim, najvažnija razlika sličnih novih aplikacija je to što one prikupljaju podatke o kontaktima korisnika. Ovi podaci mogu biti korišćeni od strane organa reda za dobijanje informacija o kretanju građana u realnom vremenu.

Budućnost

Nema potrebe pretvarati se da su ovo novi problemi, sa kojima se nikada nismo susretali. Aktivisti, koji štite privatnost, govore o nelegitimnosti masovnog nadzora već više od deset godina. Pandemija je samo dala vladama izgovor, da bi opravdala masovno prikupljanje podataka o geolokaciji. Kao što smo već ukazali, u ovom trenutku ne postoje tehnologije sposobne da prikupljaju ove podatke bez kršenja fundamentalnog ljudskog prava na privatnost. Ne postoje takvi pravni akti koji bi regulisali korišćenje aplikacija za praćenje kontakata. Čak i da postoje, nezaštićenost podataka na većini pametnih telefona čini ove podatke izuzetno ranjivim za krađu ili legalne zahteve organa reda.

Važno je da ćemo kasnije, nakon pandemije, zapamtiti lekcije iz sadašnjice. Moramo, naravno, preoblikovati našu ekonomsku politiku koja je učinila svet toliko ranjivim na COVID-19. Ali takođe moramo iskoristiti ovu priliku da izazovemo taj nivo nadzora koji je postao moguć u našem novom digitalnom svetu.

Sve se svodi na to da moramo naterati tehnologiju da služi onima koji je koriste, a ne da bude alat za izgradnju „ekonomije univerzalnog nadzora“ koja tako ubrzano robljava naše društvo. I otpor aplikacijama za praćenje je samo početak ove borbe.

Izvorni tekst: Sia Mohajer, Contact Tracing: Laying the Foundation for Real-Time Social Tracking, 1. jun 2020, FEE Foundation for Economic Education