Veoma često postoje debate o mogućnosti ankap-a, i u teorijskom aspektu sa ankap-om je sve u redu. Ja sam sam do nedavno bio uveren ankap, sve dok nisam razmišljao o jednoj ideji klasičnog konzervativizma: po ideji, kao što ljudi na slobodnom tržištu pronalaze najisplativije puteve, tako i društvo pronalazi za sebe najefikasnije društvene institucije. Na taj način, može li se reći da je država najefikasniji i prirodniji način borbe protiv kriminala, bez kojeg bi bilo loše? Poželjno je bez Hoppeanskih fora: njegova teorija je uglavnom posvećena zapadnoj Evropi, a i pre feudalizma u Evropi su postojale centralizovane države, poput Rimskog Carstva.
anonimno pitanje
Naravno, slobodno tržište dovodi do najefikasnijih rešenja. Međutim, osnova procesa koji se dešavaju na tržištu su sloboda delovanja i dogovori. Svako rešenje koje nastane na tržištu ne može protivrečiti ovim principima; ono važi tačno onoliko koliko su agenti povezani sa njim saglasni da obavljaju svoju delatnost oslanjajući se na tačke dogovora koji je nastao između njih. To rešenje prestaje da važi u odnosu na nekoga u slučaju da je subjekt odlučio da raskine dogovor i odbije dalju saradnju. Tako, na tržištu niko ne može nikoga prisilno naterati da bude klijent neke organizacije, da kupuje njenu proizvodnju i koristi njene usluge, ili da učestvuje u bilo kojoj jurisdikciji ili bilo kom drugom obliku kolektiva ljudi. Tržišna rešenja zaista ne koriste prisilu.
Pretpostavimo da se ipak takav oblik društvenog upravljanja, kao što je centralizovana politička moć, u određenom trenutku prihvati od strane ljudi kao najefikasnije rešenje. Međutim, uslovi života se postepeno menjaju, a menjaju se i interesi ljudi. Naravno, nijedno rešenje ne može biti efikasno večno. I na tržištu se neefikasna rešenja obično zamenjuju drugim rešenjima, koja su već efikasna u odnosu na nove uslove. Takvo rešenje kao što je „država“ postavlja sebe kao večito i nepokolebljivo rešenje, koje niko, pod bilo kojim okolnostima, nema pravo da ospori, a još manje da ga zameni nekim drugim rešenjem. Stoga, čak i ako pretpostavimo da je država mogla nastati tržišnim putem dobrovoljnog dogovora, to je ni na koji način ne čini efikasnim rešenjem u bilo kom trenutku, osim onom u kojem je od strane svih prihvaćena, jer su se u daljem periodu uslovi života i interesi ljudi menjali, ali država više nije davala nikakvo pravo da se ona ospori.
Međutim, ne bih čak požurivao da pretpostavim da su države nastale tržišnim putem. Najverovatnije su nastale putem nasilnog prisiljavanja. Na to nam ukazuje teorija stationary bandit-a (stacionarnog bandite), koja tvrdi da su države nastale kao rezultat naseljavanja nomadskih bandita koji su odlučili da pokore stanovništvo određene teritorije i da od njega naplaćuju redovnu daninu. Više o ovoj teoriji možete pročitati ovde. Pored toga, istorija je poznata brojnim osvajanjima i pokoravanjima, pa čak i ako je neko od centralizovanih teritorijalnih formacija ipak nastao putem dogovora, prestao je da bude tržišno rešenje onog trenutka kada je ili neko drugi prisilno pokorio, ili je sam odlučio da se bavi pokoravanjem drugih.
Država nije najefikasnija opcija društvenih odnosa jednostavno zato što se sastoji u nasilju nad ljudima, kao i zato što zabranjuje realizaciju bilo kakvih alternativnih rešenja i postavlja sebe kao nepokolebljivu i večnu istinu.
Vitalij Tizun
