〇人三厂 (pitanje je praćeno donacijom u iznosu od 0.00002602btc)

Pre nego što odgovorimo na pitanje šta će se desiti u slučaju pobede, važno je razumeti pod kojim uslovima ona uopšte može da se ostvari.

Deo 1. Pre izbora

Može se osmisliti mnogo scenarija različitog stepena neverovatnosti, ali svi oni će sadržati jednu zajedničku premisu: i Putin i Navaljni pre izbora fizički ispadaju iz trke. To jest, ne samo da ne učestvuju iz nekog razloga, već nemaju ni najmanje mogućnosti uticaja. Jednostavnije rečeno, umiru. Pretpostavimo prilično grub scenario: Navaljni pogine u koloniji od kovida, Putin pogine od moždanog udara. Na taj način ne izmišljamo nikakve terorističke organizacije ili teroriste usamljenice, već ostavljamo realizaciju ove istorijske slučajnosti na volju majke prirode. Vršilac dužnosti predsednika postaje Mišustin, on pokušava da preuzme uzde u svoje ruke, ne uspeva, i Federalna skupština iznenada usvaja zakon kojim direktno zabranjuje vršiocu dužnosti da se kandiduje. Mišustinu je dovoljno pameti da ne upotrebi veto.

Objavljeni su novi izbori. Njima prethodi široka društvena kampanja za ukidanje zakona koji onima koji su učestvovali u aktivnostima ekstremističkih organizacija oduzima pasivno biračko pravo. Kampanja ne donosi rezultate, i Navaljini saradnici, od Volkova do Gurijeva, ispostavljaju se kao neizabrani – neko zbog ekstremizma, neko zbog statusa stalnog boravka. Opozicija sprovodi primere, gde lako ispadaju još živi stari demokrate, i u drugom krugu Svetov sa minimalnim predznakom pobeđuje Juneman. I Putinovim saradnicima nije lako, pa i oni moraju da organizuju primere u kojima Sobjanin gubi od Šojga, uz početak prljavih skandala o tome kako su za jednog kandidata u koloni glasili radnici komunalnih službi, a za drugog vojnici ročnici. Niti manje prljavo ispada ni kod komunista, gde Zjugaov nije odlučio da pusti nikoga umesto sebe. Za vrhunac svega, od Rodine se iz nekog razloga kandiduje Patrušev, a od SR Prilepin. Na taj način, u trenutku početka kampanje za prikupljanje potpisa, najveće sistemske partije su obuzete potpunim razdorom, izborima je usmerena ogromna pažnja javnosti, i CIK-u nedostaje političke volje da eliminiše Svetova na samom početku. On dobija prilično velikodušno finansiranje kako od liberalnih biznismena-političkih emigranata, poput Čičvarkina, Durova i Hodožkovskog, tako i od pojedinih preduzetnika koji nisu pobegli za Putinove vlasti, počevši od Potapenka. To se ispostavlja dovoljno da prikupi potpise i uđe u glasački listić.

Ali da li je takvo raspoređivanje dovoljno da libertarijanac može da pobedi na predsedničkim izborima u Rusiji? Ne. Zato ćemo dodati još dva faktora. Prvo, izuzetno uspešne liberalne reforme, na primer u Kazahstanu, koje su mu par godina pre izbora u Rusiji obezbedile ozbiljan skok, a njegovi uspesi su upravo sada veoma prisutni u javnosti. Drugo, Svetov najavljuje levi zaokret, priča priču o tome da su za sve narodne nevolje krivi superbogataši i kako će ih lišiti poluga uticaja na politiku. Takođe obećava prenošenje državnih korporacija u fond za penzije, obavezuje se da će uvesti progresivni porez na dohodak otkazivanjem poreza na dohodak građana za sve koji primaju manje od dva minimalna zaradaka, dok će za ostale zadržati dosadašnju stopu uz oduzimanje onih nazvanih dva minimalna zaradaka iz osnovice za oporezivanje. Takođe se, naravno, najavljuje smanjenje vojnih rashoda za 30% ukinuvanjem celokupnog sistema obaveznog vožnog roka, i smanjenje rashoda za specijalne službe za 90% – uz prebacivanje uštedenih sredstava na socijalne stavke budžeta. Ukratko, ima gde da se razigra libertarijanska fantazija pri pisanju radikalno leve programa.

U tom kontekstu, Zjuganova obećanja nacionalizacije izgledaju ne samo neubedljivo, već i bledo, a u Šojguovu sposobnost da smanji vojsku uvire opravdane sumnje – šta ga je to ranije sprečavalo? Za vrhunac svega, prvi put nakon mnogo godina svi kandidati izlaze na debate, i upravo tu Svetov razbija sve, demonstrirajući najviši nivo diskusije u Istočnoj Evropi. Tako će o njemu saznati bake na televiziji, i to mu obezbeđuje pobedu.

Deo 2. Nakon izbora

Svetov dolazi na vlast, ali on je predsednik bez partije. Izbori u Državnu dumu održaće se tek 2026. godine, a on mora da pokaže bar neke rezultate. Inače, o Državnoj dumi. U 2021. godini u njoj je formirana veoma mala međufrakciona grupa poslanika, koji su uspeli da uđu zahvaljujući pametnom glasanju, nisu izdali Navaljnog anatemom zbog toga, i koji čak i nekako rade za izbirače. Nakon Svetovove pobede, njihov neformalni uticaj ozbiljno raste i oni postaju nosioci velikog broja nacrta zakona koji materijalizuju Svetovov program. Ipak, svi ti nacrti zakona prolaze teško i sporo.

Zato se veoma brzo sprovode one mere gde predsednik može da se snađe svojim naredbama kao vrhovni zapovednik. Tako ruski silovci počinju da napuštaju Donbas čak i pre nego što Državna duma potvrdi novog premijera. Njima, inače, postaje Dmitrij Potapenko – je li zao što je bio jedan od prvih koji je počeo da uplaćuje pare Svetovskom štabu. Navalnjata zahtevaju Milova i Gurijeva u vladu. Milov dobija funkciju ministra energetike, a Gurijev je imenovan da upravlja pensionim fondom. Na funkciju ministra finansija trijumfalno se vraća Kudrin, i to postaje garancija da Državna duma postane malo popustljivija. Ekaterina Šulman postaje ministar prosvete. Ministarstava u Rusiji ima mnogo, dostojnih ljudi još više, lenjo me je da fantaziram o ostalim funkcijama, ali, bilo kako bilo, vlada će se ubrzo obnoviti. Takođe, predsednik iznosi nacrt zakona o širokoj amnestiji za sve političke članove, a istovremeno i za član 228. Nacrt zakona stagnira, i tada politički Svetov jednostavno izdaje pomilovanje. Rosimočestvo prelazi u nadležnost pensionog fonda.

Šta se uspeva uraditi u Dumi?

Prvo, još jednom promeniti zakon o izborima, nastavljajući dobru tradiciju ne sprovođenja dva izbora po istim pravilima. Nacrt zakona piše „Glas“, a predlaže ga predsednik. Vraćeni su izborni depoziti, prag ulaska za partije smanjen je na 3%, potpisi za registraciju kandidata dozvoljeni su u elektronskom obliku preko naloga na državnim uslugama, ukinuto je elektronsko i višednevno glasanje, proširena su prava posmatrača, i naravno, ukinute su lustracione norme za osuđene osobe, vlasnike stranih boravišnih dozvola i dvostruko državljanstvo, kao i za one koji su povezani sa ekstremizmom.

Drugo, predsednik garantuje pravo veta na bilo koji zakon donet sa kršenjem pravilnika. Bez ikakvog ubrzanog razmatranja u tri čitanja odjednom.

Treće, naglo opada udeo tajnih stavki u budžetu. Oko budžeta u dumi idu ozbiljne javne bitke. Smanjenje budžeta za bezbednosne agencije postiže se samo delimično, a ušteda se zaista preusmerava na obrazovanje i zdravstvo. Radikalno su smanjeni troškovi državne propagande, i to se ispostavlja kao problem – kao i u vreme Jelcina, predsednika počinju da napadaju preko privatnih kanala, a on im uzvraća svojim strimovima.

Šta ne uspeva? Naravno, propadaju svi planovi za lustraciju. Ne uspeva ukinuti porez na dohodak za siromašne. Ne uspeva se ukinuti čak ni porez na transport, iako se čini kao sitnica.

Nakon toga, u 2025. godini, predsednik raspušta Dumnu i raspisuje vanredne izbore. U Dummu ulazi oko petnaest partija, uključujući i jednu libertarijansku. Najveću frakciju imaju komunisti – dvanaest procenata. Tempo reformi nakon toga se ubrzava, ali ne značajno, jer tim reformatora praktično mora da formira svoju koaliciju za svaki novi zakon. Već pred kraj svog prvog mandata, Svetov uspeva da postigne usvajanje ustavne norme kojom se propisuje da svaki novi federalni zakon ili druga norma, osim ustavnih, moraju sadržati naznaku o roku isteka svog važenja, koji ne može prelaziti deset godina. Ako do isteka roka važenja norma ne bude produžena ili na neki način modifikovana, ona automatski prestaje da važi. Uz to, pošto se već menja ustav, usvojena je i druga važna izmena: od sada predsednik može vladati samo jedan šestogodišnji mandat.

Šta se uspeva postići u spoljnoj politici?

Prekida se odobravanje kredita drugim zemljama. Sve trupe se izvlače iz inostranstva. Ukrajinci se raduju, Jermeni tuguju. Krim se proglašava slobodnom ekonomskom zonom, koja ima pravo da u bilo kojim pitanjima bira kojim će se tačno zakonodavnim normama rukovoditi – ruskim ili ukrajinskim. Ukrajinski građani dobijaju pravo na slobodno nastanjivanje na Krimu uz dodelu biračkih prava na izborima svih nivoa, sve do predsedničkih. Ukrajinske političke partije dobijaju pravo na delovanje na teritoriji Krima. Stanovnici Krima sa ruskim državljanstvom dobijaju pravo da učestvuju u parlamentarnim i predsedničkim izborima u Ukrajini. Granica između Rusije i Ukrajine na Donbasu predaje se pod kontrolu Ukrajine. Ukrajina na duže vreme dobija glavobolju u vidu bivših narodnih republika koje je na neki način potrebno dovesti u ljudsko stanje. Zahvaljujući ovom kompromisu, Rusija postepeno izlazi iz pod većine stranih sankcija – svih, osim ograničenja na isporuku visokotehnološkog naoružanja. Sopstvene sankcije, naravno, ukida odmah.

Liberalizovano je tržište spoljnih isporuka ugljovodonika. Kupac ih kupuje na ruskoj berzi ili direktno od proizvođača, nakon čega sam bira koji će tačno način koristiti da obezbedi njihovu isporuku. Na taj način, obim pumpanja nafte i gasa preko Ukrajine sada određuje samo to koliko konkurentne tarife za tranzit postavlja ukrajinska strana.

Rezultati vladavine

Rusija je stupila na mirne staze i prestala sa ludovanjem u spoljnoj politici. Unutrašnja politika je takođe oslobođena diktata silovaca. Snažna leva opozicija u parlamentu nije dozvolila ozbiljno smanjenje poreskog opterećenja i državnih rashoda, međutim, njihov karakter se promenio ka socijalnijem. Rusija je pod Svetovom ostala zemlja sa niskim nivoom državnog duga i suficitnim budžetom.

Godine 2030. Mihail Svetov odlazi sa mesta predsednika i iste godine se bira u parlament, gde predvodi libertarijansku frakciju. Godine 2035. napušta parlament, kupuje kućicu na Kamčatki, naseljava se tamo sa svojom mladom suprugom i vodi privatni život.