анонимный вопрос

Mnogi pričaju kako su došli do libertarijanstva nesvesno, jednostavno je jednog lepog dana njihovi eruditniji poznanici rekli da se taj kompleks stavova koji oni zastupaju zove libertarijanstvo.

Kod mene je to ispalo malo čudnije. Poznavala sam samu reč, ali sam je tumačila čisto fenomenološki, kao da su libertarijanci pristalice uklanjanja države iz ekonomije i privatnog života građana. Potom sam jednom rekla prijateljici da sam libertarijanka, ona je čula nepoznat termin i krenula na Vikipediju. Tamo nije bio današnji, relativno uravnotežen članak, već je već na samom početku tvrdilo: libertarijanci su, navodno, neki likovi koji se zalažu za odbacivanje agresivnog nasilja. Ja sam se zapitala: šta? Kakve veze ima ta stvar uopšte sa predmetom mog interesovanja? I krenula sam detaljno da istražujem pitanje. Od tada sam kao ona Šulman, koja ne razume da nešto može biti zanimljivije od parlamentarizma (osim možda britanske literature, ali najbolje britanske literature o parlamentarizmu), ne razumem da nešto može biti zanimljivije od ekonomske teorije i libertarijanskog prava, ali me skraćenica NAP i mnoštvo njenih derivata i dalje malo uznemiravaju.

Iskreno smatram da je prodavati libertarijanstvo ljudima preko NAP-a metodološki neispravno i provocira stav prema nama kao prema nekim čudnim frikovima. Za NAP, čisto estetski ubedljivo može da se zalaže samo osoba sa oružjem, spremna da ga u svakom trenutku upotrebi u samoobrani, jer princip neagresije jeste etika naoružanih ljudi, a ne kapriz naoružanih. Ako si nespretna tetka, fika sa manikirom ili vitki metroseksualac, onda se zalaži za nešto drugo.

Izvinite, odletela sam, ali vi ste tražili lične priče, i ja ih imam.