Zamoli me da kažem šta mislim o njima i da li je moguće tu socijalnu grupu nekako okrenuti libertarianstvu.
Inceli (od involuntary celibate – nevoljni celibat) su veoma specifična subkultura koju čine, grublje rečeno, oni kojima ne daju. Preciznije, oni koji su duboko uvređeni tom činjenicom, smatraju svoj položaj beznadežnim i nameravaju da nekako ispolje svoj bes prema ovom okrutnom svetu. Poznati su masovni ubistva počinjena od strane incela, a autori tih ubistava visoko su cenjeni u incelskoj subkulturi.
Pretežni broj incela su građani SAD i EU. Ruskojezična zajednica je mlada i brojčano mala, ali očigledno ima potencijal da brzo privuče svoje pristalice. Jedina razlika koju sam uspeo da pronađem u doktrinama ruskih i evroameričkih incela jeste u tome što evroamerički smatraju vrlinom da ne rade i žive od socijalne pomoći, dok su Rusi, zbog nerazvijene socijalne mreže, lišeni takve opcije, pa su stoga nešto više ljudski bića.
Politička agenda incela je prilično jednostavna. Pravedno ukazujući na to da je seks redak resurs, ovi socijalisti dalje tvrde da je neophodna pravedna raspodela tog resursa. Alfa muškarci, navodno, mogu sebi da priušte promenu devojaka skoro svake nedelje, dok omegama ostaje samo da stoje sa strane i budu besni. Jedni u tome vide svetsku žensku zaveru, drugi vagino-kapitalizam.
O tome kojim tačno metodama obezbediti pravednu raspodelu seksa, oni vode rasprave, ali se obično diskutuje o raznim državnim zabranama. Zapravo, ko će drugi, osim nekog tipičnog Žirinovskog, obezbediti svakom muškarcu po jednu ženu?
Pa šta učiniti sa njima takvima? Kako ih pretvoriti u svoje saveznike? O tome, kao što bi rekla Jekaterina Šulman, pročitajte u našoj novoj knjizi „Nikako“.
Jedino što može zaštititi svet od jačanja organizovanih grupa osvetnika zbog njihovih ugroženih pozitivnih seksualnih prava jeste široka deregulacija svega što se odnosi na seks i biotehnologije. Više bordela sa seks-robotima, potpuna legalizacija dobrovoljnog seks-posla i svih oblika braka – i već će najrazumniji inceli shvatiti da, ma neka ide dođavola besplatan seks, mogu sebi obezbediti plaćeni, i to čak i višeg kvaliteta. Štaviše, gledaće s visine na one koji se po starom zadovoljavaju amaterskim seksom, dok prave momci biraju profesionalne usluge, u obliku jednokratnih zadovoljstava ili nekog oblika konkubinata.
Napokon, pošto inceli kao ključni problem vide svoj bedni izgled (neverovatno, ali ovi momci zaista u većini smatraju da ih ne dobijaju zato što su ružni), napredak u biotehnologiji bi uskoro trebalo da omogući mogućnost korekcije genoma, ako ne sebi, onda barem potomstvu. Takođe, plastična hirurgija će nastaviti da postaje jeftinija.
Inceli neće postati libertarijanci, ali će zahvaljujući tržištu prestati da budu inceli.
Šta onda ponuditi onima koji nisu spremni da čekaju mitski ankap, već žele rezultat ovde i sada? Na primer, on sam je incel, ili se desilo da je bliski rođak postao incel (opciju „prijatelja“ isključujem – možda sam pristrasna, ali stekla sam utisak da ovi zli kreteni jednostavno nemaju prijatelje).
Počnimo od toga da incela treba izvući iz zajednice. Dokle god se čovek nalazi u eho-sobi, bilo kakvi spoljni signali koji ne potvrđuju njegov već formirani stav jednostavno neće biti prihvaćeni. Silom mu oduzimati mogućnost komunikacije je nerealno, a i kontraproduktivno, tako da je jedino rešenje preusmeravanje na drugu aktivnost. Ako je momak zauzet, na primer radom na nekom zanimljivom projektu, nema vremena da se jeca i komunicira sa drugim jecalcima. Opet, veoma je poželjno da ta zamenjujuća aktivnost podrazumeva komunikaciju, a ne neko autističko kopanje po programskom kodu.
Dalje ide najteže. Naravno, izgled skoro da uopšte ne igra ulogu. Kod muškarca privlači samopouzdanje i šarm. Probiti taj incelovski mentalitet „ma neće mi opet uspeti, dosta je bilo sramote, ostavite me, čak je i pokušaj uzaludan“ gotovo je nemoguće. Ne vredi pokušavati da opustite mračnog kretena alkoholom – pod dejstvom alkohola dobićete još i agresivnog kretena. Bolje je probati marihuanu i euforike. Potrebna je mala mešovita društva, supstance i minimalna kulturna programa, kakva god padne na pamet, od igre u flašicu do gledanja neke lake erotične komedije. Niko se unapred ne priprema za seks, nema potrebe, reč je samo o tome da se provede lepo vreme. A ako mu čak ni zajedničko smejanje glupim forama u kombinaciji sa neizdrživim nagonima za grlenjem ne podbuđuje samopouzdanje, onda ga predajte psihoanalitičaru, moji dalji saveti su ovde bespomoćni.
A evo kada incel počne da pokazuje bilo kakve znake oporavka, već mu u tom trenutku možemo nabaciti i još malo libertarijanizma. „Vidi, da si živeo od socijalne pomoći – kakav bi ti krug ljudi bio? Država usisava čoveka u iglu socijalne pomoći i od njega pravi incela.“ „Vidi, kako je lako i jednostavno bilo pod supstancama, i nema nikakvog fizičkog zavisnosti, nema apstinencijalnih kriza. A država je spremna da svaljaju član 228 na bilo koga ko ti pomogne u tome. Jer državi trebaju inceli, to je taktika podeli pa vladaj.“ „Vidi, koliko raznih korisnih praksi u oblasti seksa država zabranjuje, čak i bezopasne svinger zabave za nju postaju organizovanje bordela. Ona stvara veštačku oskudicu, kako ne bi razmišljao glavom, nego jajcima.“
Možda bi ista ova razmišljanja uspeli da mu prenemo i u njegovom prvobitnom stanju. Ali tada bismo rizikovali da umesto potencijalnog teroriste, ogorčenog na ženski pol, dobijemo potencijalnog teroristu, ogorčenog na državu. On će raznet čuvara u zgradi FSB-a, a vas će posle voditi na ispitivanja, da li vam to zaista treba?
