Тег: inceli

Inceli, država i kako ih posvađati

Već sam objavila dva teksta o incelima, ali mi se oba ne dopadaju: u njima se lako može očitati neprijateljstvo prema predmetu istraživanja, a to nije ispravno. Sada sam, konačno, uspela da napravim dovoljno nepristrasnu sintezu. Na taj način ste mogli u realnom vremenu da pratite tok misli prilikom traženja ispravnih formulacija o složenoj temi. Nadam se da je bilo zanimljivo.

Progres u komunikacijama, koji omogućava bukvalno svakome, bez obzira koliko neverovatna bila njegova interesovanja, da pronađe srodnu dušu, doveo je do pojave nekih prilično specifičnih subkultura. I dok su ranije značajnu ulogu u izgradnji takvih grupnih identiteta igrali kulturni fenomeni, recimo određeni žanr muzike, sada se ljudi mnogo češće okupljaju prema ideološkom obeležju ili oko nekog problema. Predmet našeg razmatranja je subkultura incela, i njihov problem je veoma ozbiljan: devojke im uskraćuju seks.

Reč
incel potiče od involuntary
celibate – nevoljna
celibatska uzdržanost. Inceli, po pravilu, smatraju
da su njihovi neuspesi potpuno uslovljeni
izgledom, odnosno da su genetski programirani,
i zato je njihov problem
neresiv bez nasilja. Neki idu
u svojoj logici dalje i počinju,
na primer, da zastupaju ideje o tome da
žene treba zakonski ograničiti
u pravu na odbijanje seksa, ili o tome da se
za silovanje ne može krivično goniti,
jer je to zadovoljenje prirodne
životno važne potrebe.

U članku o privatnoj diskriminaciji pokazivala sam da je, prvo, diskriminacija u društvu neizbežna i neophodna, a drugo, što više se nečija potreba čini hitnom za preduzetnika, to je veća verovatnoća da on neće biti diskriminisan, čak i ako nema preveliku želju za interakcijom sa njim. U naše doba emancipacije, žena obično ne smatra mušku potrebu za seksom toliko hitnom da bi je dobrovoljno zadovoljila na prvi zahtev, a još manje je sklona tome u fazi prvog upoznavanja, dok se još nije stvorila nikakva privrženost muškarcu. Zato nije iznenađujuće što su inceli besni zbog savremenog vaspitanja žena i želeli bi nekako da promene stanje stvari.

Dakle, inceli su nezadovoljni svim muškarcima koji nemaju sistemskih problema u seksu, i svim ženama koje biraju one koji su im simpatičniji. Kako onda libertarijanac da prenese svoj stav u komunikaciji sa predstavnicima subkulture koja je toliko pristrasna prema svima koji u nju ne pripadaju?

Pričati im o biologiji, o polnoj selekciji, govoriti da evolucioni mehanizmi rade zahvaljujući tome što se neko odbacuje — potpuno je kontraproduktivno. Naprotiv, korisnije je ukazati na to da je čovečanstvo odavno prešlo granice čiste biologije, i da je sada selekcija prvenstveno uslovljena kulturnim faktorima. Svet je postao složen i raznovrstan, ne dešava se da svima odgovara samo jedan tip. Postoji mnoštvo primera da ženama se dopadaju muškarci najrazličitijeg izgleda.

Dakle, spas za diskriminisane grupe leži u povećavajućoj se raznolikosti društva. Šta onda sprečava povećanje raznolikosti? Naravno, država.

Upravo država obezbeđuje deci tipizovano obrazovanje, nameće jedinstvene kulturne norme, nastoji da zabrani netradicionalne seksualne prakse i netradicionalne oblike braka. A kada se ljudski preferencije unifikuju, onda oni koji se primetno odstupaju od norme počinju da imaju probleme.

Naravno, i kod inkcela se preferencije značajno razlikuju.

Neki prilično smireno razmatraju ideju korišćenja komercijalnog seksa umesto zamornih rituala udvaranja koji ne garantuju rezultat. Država im smeta jer ne dozvoljava legalizaciju prostitucije.

Drugima je potrebna baš klasična patrijarhalna porodica, sa bračnom vernošću i čvrstim temeljima — nervira ih što, čak i nakon stupanja u brak, nisu nikako zaštićeni od toga da žena ode u avanturu sa nekim zgodnim tipom, a još i da od njega dobije dete, koristeći muža samo kao novčanik. Država im smeta jer je ljudi lišila prava da podnose tužbene zahteve zbog prevare — sankcije za to u Rusiji ne možete odrediti čak ni u brakovom ugovoru.

Treći uopšte ne vide mogućnost seksa sa ljudima. Država im smeta jer se nekim razlogom meša u sferu eksploatacije seks-robota, iako je ovde potpuno nejasno čije interese ona štiti.

Četvrti nemaju posebnih primedbi na druge ljude i njihove preferencije, i želeli bi sami da se prilagode njima. Država im smeta regulisanjem sfere biotehnologije i plastične hirurgije, što podiže cene. Mogućnosti inkcela da se prilagode standardima ispostavljaju se ograničenim.

Napokon, petica shvata da nije stvar u izgledu, već u običnoj stidljivosti i nesposobnosti za komunikaciju. Država i ovde smeta, kriminalizujući bez razloga blage psihoaktivne supstance, poput marihuane, euforika, empatogena. U međuvremenu, činilo bi se da bi svako mogao sam sebi da odluči šta mu je strašnije — moguća nuspojava uzimanja supstanci ili neizbežno doživotno gubitništvo.

Takođe se inkcelima može ukazati na činjenicu da upravo državni paternalizam čini ljude toliko neozbiljnim. Zašto preuzimati odgovornost za sopstvene postupke, ako će se država u svakom slučaju pobrinuti? U paternalističkoj državi žena će lako odabrati onoga prema kome oseća privlačnost, čak i ako je on bezvredan kao životni saputnik — jer zahvaljujući državi joj životni saputnik nije ni potreban, i ona jednostavno traži nekoga za zabavu.

Upravo zahvaljujući delovanjima države formiraju se moćni migracioni tokovi. Ljudi beže od svojih nesposobnih diktatora u prosperitetnije zemlje kako bi nekako preživeli — a istovremeno povećavaju konkurenciju za žene. Jer ogromna većina radnih migranata su neoženjeni muškarci u najboljim godinama.

Napokon, važno je podsetiti inkcele da čak i ako njihova zajednica od države izdejstvuje neke očigledne preferencije, to će dovesti ne samo do očigledne koristi, već i do podjednako očigledne štete. Ako ih sada većim delom jednostavno ne primećuju, državna zaštita će ih neizbežno učiniti objektom mržnje svih onih koje je zbog inkcela moralo zakonski potiskivati, kao i svih onih koji su sami računali na preferencije, a sada zavide. Država je pokušaj svakoga da živi na račun svih ostalih. Izbegavajte ovaj toksični instrument, od njega nema koristi, živite kao pošteni ljudi.

A nakon što se formira slika neprijatelja, može se dodati i malo pozitivne agende. Guranje političkih inicijativa za deregulaciju u različitim granama, ako vam je bliži minarhijski pristup. Ideja organizovanja EKU za pristalice tradicionalnih porodičnih vrednosti, ako vam se čini perspektivnijim prelazak na panarhiju. Kinky-party, psihoaktivni-party, swinger-party i slični pokreti — ako ste čvrst agoista i ne želite da se državi približite ni na korak. Bilo kako bilo, inkcelu će veoma pomoći uključivanje u aktivnosti, i bolje je ako će te aktivnosti biti u skladu sa libertarijanskim vrednostima.

Inceli, diskusija

Dobila sam bogat feedback o članku o tome, kako pripremati incelove.

Mnogo je recenzija koje su bukvalno oduševljene, nijedan moj članak ranije nije prikupio toliku pažnju, zbunjena sam. Prema svim novinarskim standardima, članak je užasan jer neprijateljski stav prema predmetu istraživanja bukvalno izbija iz njega. S druge strane – gde su standardi, a gde čitalčeva simpatija!

Ali postoji i kritika.

Počnu od najjednostavnijeg. Fotografija sekretarice donosioca odluke je uzeta kao vizuelna ilustracija toga da muški izgled kod žena otprilike ne određuje uspeh, a samim tim, cela visokointeligentna incel teorija banalno se ruši o praksu. Možda se potpis ispod fotografije pokazao nedovoljno jasnim, ali zapravo sam želela da uputim kompliment osobi koja je fotografisana. Nije uspelo – ali šta je, dođavola. Ovde se nalazim u izuzetno povoljnoj poziciji, gde bi uvreda značila izazivanje sumnje u moju pripadnost istraživanoj grupi.

Dobila sam ogroman broj veoma detaljnih preporuka u vezi sa nijansama primene psihoaktivnih supstanci. Od neobičnog – za povećanje samopouzdanja preporučuju kokain. Pa, to je za one potpuno očajne, ne bih to prepisivala bilo kome. Drago mi je što su moji čitaoci iskusne i sveobuhvatno obrazovane osobe.

Ali najozbiljnija zamerka bila je zamerka zbog neotkrivanja teme. Podsetili su me na moj zajednički članak sa Bitarchom o ciljanom promovisanju libertarijanizma, i zapitali se zašto se, zapravo, u ovom slučaju ja priznajem bespomoćnost i pišem neki oftopik o individualnom spasenju umesto da nabrojim univerzalne argumente za predstavnike ispitivane grupe. Krivica je moja. Sada će sve to stići.

Ciljano promovisanje libertarijanizma za incelove

1. Državi je profitabilno razaranje institucije porodice, jer želi da čovek zavisi samo od države i ne može da se oslanja na svoje bližnje. Ali ako država postane čoveku dadilja, čovek postaje infantilan, a i žena takođe. Umesto da gleda na zaista važne stvari, poput imovine verenika ili njegovih perspektiva, ona postupa po principu „ovaj je lep, želim ga, a ovaj je ružan, sklonite ga s vida“. Bez države, sa njenom hiperzaštitom, žena će morati da se ponaša odgovornije, i muški izgled će se kod odabira naći daleko od prvog plana.

2. Država im odaje počast. U SAD-u su to vreli Latinosi. U Evropi – vreli Arapi i crnci. U Rusiji – takođe vatreni južni momci. To još više povećava konkurenciju za žene. Bez države, lokalna zajednica bi brzo izbacila strance koji ne poštuju ovdešnje kulturne norme.

3. Inače, o kulturnim normama. Postoji nešto kao panarhija. Možete osnovati sopstvenu ugovornu jurisdikciju, i tamo će biti sve što je potrebno: kazne za odbijanje seksa, zabrana razvoda, nikakvo progonjenje zbog takozvanog silovanja u braku, i tako dalje. Jedino ograničenje je da pridruživanje jurisdikciji mora biti dobrovoljno. Smatrate da će se premalo devojaka pridružiti vašoj jurisdikciji? Pa, onda izaberite sebi jurisdikciju nekih puritana, tamo će se propovedati pokornost mužu i sav taj drugi sadržaj, a plaćanje desetine i crkva nedeljom – to nije baš velika cena za strogu biblijsku porodičnu moralnost. Ali prvo, naravno, moraćete da sklonite državu s puta.

Gledajte, koliko pokornih devojčica! Prava milina!

Inceli

Zamoli me da kažem šta mislim o njima i da li je moguće tu socijalnu grupu nekako okrenuti libertarianstvu.

Inceli (od involuntary celibate – nevoljni celibat) su veoma specifična subkultura koju čine, grublje rečeno, oni kojima ne daju. Preciznije, oni koji su duboko uvređeni tom činjenicom, smatraju svoj položaj beznadežnim i nameravaju da nekako ispolje svoj bes prema ovom okrutnom svetu. Poznati su masovni ubistva počinjena od strane incela, a autori tih ubistava visoko su cenjeni u incelskoj subkulturi.

Pretežni broj incela su građani SAD i EU. Ruskojezična zajednica je mlada i brojčano mala, ali očigledno ima potencijal da brzo privuče svoje pristalice. Jedina razlika koju sam uspeo da pronađem u doktrinama ruskih i evroameričkih incela jeste u tome što evroamerički smatraju vrlinom da ne rade i žive od socijalne pomoći, dok su Rusi, zbog nerazvijene socijalne mreže, lišeni takve opcije, pa su stoga nešto više ljudski bića.

Politička agenda incela je prilično jednostavna. Pravedno ukazujući na to da je seks redak resurs, ovi socijalisti dalje tvrde da je neophodna pravedna raspodela tog resursa. Alfa muškarci, navodno, mogu sebi da priušte promenu devojaka skoro svake nedelje, dok omegama ostaje samo da stoje sa strane i budu besni. Jedni u tome vide svetsku žensku zaveru, drugi vagino-kapitalizam.

O tome kojim tačno metodama obezbediti pravednu raspodelu seksa, oni vode rasprave, ali se obično diskutuje o raznim državnim zabranama. Zapravo, ko će drugi, osim nekog tipičnog Žirinovskog, obezbediti svakom muškarcu po jednu ženu?

Pa šta učiniti sa njima takvima? Kako ih pretvoriti u svoje saveznike? O tome, kao što bi rekla Jekaterina Šulman, pročitajte u našoj novoj knjizi „Nikako“.

Jedino što može zaštititi svet od jačanja organizovanih grupa osvetnika zbog njihovih ugroženih pozitivnih seksualnih prava jeste široka deregulacija svega što se odnosi na seks i biotehnologije. Više bordela sa seks-robotima, potpuna legalizacija dobrovoljnog seks-posla i svih oblika braka – i već će najrazumniji inceli shvatiti da, ma neka ide dođavola besplatan seks, mogu sebi obezbediti plaćeni, i to čak i višeg kvaliteta. Štaviše, gledaće s visine na one koji se po starom zadovoljavaju amaterskim seksom, dok prave momci biraju profesionalne usluge, u obliku jednokratnih zadovoljstava ili nekog oblika konkubinata.

Napokon, pošto inceli kao ključni problem vide svoj bedni izgled (neverovatno, ali ovi momci zaista u većini smatraju da ih ne dobijaju zato što su ružni), napredak u biotehnologiji bi uskoro trebalo da omogući mogućnost korekcije genoma, ako ne sebi, onda barem potomstvu. Takođe, plastična hirurgija će nastaviti da postaje jeftinija.

Inceli neće postati libertarijanci, ali će zahvaljujući tržištu prestati da budu inceli.

Šta onda ponuditi onima koji nisu spremni da čekaju mitski ankap, već žele rezultat ovde i sada? Na primer, on sam je incel, ili se desilo da je bliski rođak postao incel (opciju „prijatelja“ isključujem – možda sam pristrasna, ali stekla sam utisak da ovi zli kreteni jednostavno nemaju prijatelje).

Počnimo od toga da incela treba izvući iz zajednice. Dokle god se čovek nalazi u eho-sobi, bilo kakvi spoljni signali koji ne potvrđuju njegov već formirani stav jednostavno neće biti prihvaćeni. Silom mu oduzimati mogućnost komunikacije je nerealno, a i kontraproduktivno, tako da je jedino rešenje preusmeravanje na drugu aktivnost. Ako je momak zauzet, na primer radom na nekom zanimljivom projektu, nema vremena da se jeca i komunicira sa drugim jecalcima. Opet, veoma je poželjno da ta zamenjujuća aktivnost podrazumeva komunikaciju, a ne neko autističko kopanje po programskom kodu.

Dalje ide najteže. Naravno, izgled skoro da uopšte ne igra ulogu. Kod muškarca privlači samopouzdanje i šarm. Probiti taj incelovski mentalitet „ma neće mi opet uspeti, dosta je bilo sramote, ostavite me, čak je i pokušaj uzaludan“ gotovo je nemoguće. Ne vredi pokušavati da opustite mračnog kretena alkoholom – pod dejstvom alkohola dobićete još i agresivnog kretena. Bolje je probati marihuanu i euforike. Potrebna je mala mešovita društva, supstance i minimalna kulturna programa, kakva god padne na pamet, od igre u flašicu do gledanja neke lake erotične komedije. Niko se unapred ne priprema za seks, nema potrebe, reč je samo o tome da se provede lepo vreme. A ako mu čak ni zajedničko smejanje glupim forama u kombinaciji sa neizdrživim nagonima za grlenjem ne podbuđuje samopouzdanje, onda ga predajte psihoanalitičaru, moji dalji saveti su ovde bespomoćni.

A evo kada incel počne da pokazuje bilo kakve znake oporavka, već mu u tom trenutku možemo nabaciti i još malo libertarijanizma. „Vidi, da si živeo od socijalne pomoći – kakav bi ti krug ljudi bio? Država usisava čoveka u iglu socijalne pomoći i od njega pravi incela.“ „Vidi, kako je lako i jednostavno bilo pod supstancama, i nema nikakvog fizičkog zavisnosti, nema apstinencijalnih kriza. A država je spremna da svaljaju član 228 na bilo koga ko ti pomogne u tome. Jer državi trebaju inceli, to je taktika podeli pa vladaj.“ „Vidi, koliko raznih korisnih praksi u oblasti seksa država zabranjuje, čak i bezopasne svinger zabave za nju postaju organizovanje bordela. Ona stvara veštačku oskudicu, kako ne bi razmišljao glavom, nego jajcima.“

Možda bi ista ova razmišljanja uspeli da mu prenemo i u njegovom prvobitnom stanju. Ali tada bismo rizikovali da umesto potencijalnog teroriste, ogorčenog na ženski pol, dobijemo potencijalnog teroristu, ogorčenog na državu. On će raznet čuvara u zgradi FSB-a, a vas će posle voditi na ispitivanja, da li vam to zaista treba?

Ovaj momak, prema svim incelovskim priručnicima o fizičkom izgledu, jednostavno mora biti incel. Ali on nema vremena, on je sekretar federalnog komiteta libertarijanske partije Rusije.