Kakav im je smisao da se zalažu za KJ, ako je očigledno da će veći veći deo vrednih i srećnih izabrati prijatniji KJ u smislu poreskih odbitaka, a ne KJSSSR2.0? Ko će ih uopšte hraniti?

анонимный вопрос

U nedavno prevedenom članku našeg tima o FPKJ, čini mi se da su prilično dobro osvetljeni pristupi potrošača pri izboru određenih jurisdikcija. Želim da skrenem pažnju na prve dve reči skraćenice: to nisu samo ugovorne jurisdikcije, one su takođe funkcionalne i preklapajuće.

Zaista, čisto socijalistička jurisdikcija koja nudi sve vrste usluga jednostavno ne može opstati na tržištu, naročito ako je ugovorna, što znači da iz nje može slobodno da se izađe. Socijalistička jurisdikcija je efikasna kada pruža uslugu pružanja javnih dobara, sa snažnim pozitivnim efektom sticanja razmera.

Primeri takvih spontano nastalih jurisdikcija detaljno analizira Elinor Ostrom u svojoj knjizi „Upravljanje zajedničkim“\. Recimo, neka planinska pašnjaka je izuzetno nezgodno deliti na male delove, a tamo stoku pasu stanovnici nekoliko obližnjih sela. I kako ne bi došlo do predatorne eksploatacije tog retkog zajedničkog resursa, oni sami razvijaju složen sistem normi i kontrole njihove primene, formirajući tako funkcionalnu ugovornu jurisdikciju. Ali ova jurisdikcija je odgovorna za rešavanje konflikata samo u vezi sa pašnjacima, i uopšte se ne meša u pitanja kao što je, na primer, školsko obrazovanje. I upravo u ovoj sferi mogu odlično da konkurišu, recimo, mreža javnih škola koje finansiraju svi članovi KJ na ravnopravnoj osnovi (ponovo socijalizam!), privatna škola koju plaćaju roditelji učenika, i privatna škola koju finansira endoument fond. To je upravo primer preklapanja jurisdikcija.