Zdravo, imao sam spor sa osobom koja tvrdi:
„Da bi se dobilo savršeno tržište, biće potrebno, prvo, kreirati apsolutno simetričan informacioni prostor, drugo, isključiti iz ekonomskog sistema neisključiva i nekonkurentna dobra, treće, isključiti eksterne efekte, četvrto, potpuno ukloniti diferenciranu proizvodnju, peto, na neki način održavati sve gorenavedene (same po sebi fantastične) uslove, šesto, ne dozvoliti namerno kršenje utvrđenog poretka sa strane.
Savršeno tržište je tržište u vakuumu, uprošćeni model za grafikone i vizuelno objašnjenje teorija. Zato prelaz na „prelepi ankap“ nije nemoguć zbog „svuda prisutnog etatizma“, već jednostavno zato što su uslovi njegovog postojanja u obliku u kojem vam se on predstavlja neispunjivi“
Kako treba dokazati da je tržište realno, možete li možda preporučiti članke na ovu temu?
Igor
Ovde se javlja klasičan retorički trik „slama“ (straw man), kada se ne pobija teza koju protivnik iznosi, već ona koja se lako pobija. Savršeno tržište (ili savršena konkurencija) je termin iz neoklasične ekonomske teorije, dok se ankap uglavnom zasniva na austrijskoj školi. Nešto slično modelu savršenog tržišta opisuje u Čovekovom delovanju Mizes, uvodeći takvu spekulativnu konstrukciju kao što je ravnomerno funkcionišuća ekonomija. U takvoj ekonomiji svi agenti poseduju potpunu informaciju i ispunjeni su svi ostali uslovi koje je vaš protivnik naveo. Kao rezultat toga, takva ekonomija je apsolutno predvidljiva i u njoj je preduzetništvo nemoguće. Ova spekulativna konstrukcija se uvodi tačno u jedan cilj: da bi se demonstrisala razlika između stvarne ekonomije i ravnomerno funkcionišuće i time pokazalo u čemu je uloga preduzetnika (a ona se sastoji upravo u ostvarivanju profita korišćenjem neizvesnosti budućnosti) i uloga investitora (ona se sastoji u tome da se sačuva određena zaliha kapitalnih dobara u prošlosti radi njihove potrošnje u budućnosti). Isto tako, u fizici postoji koncept ravnomernog pravolinijskog kretanja, u različitim školama plesa i borilačkih veština osnovni stavovi, osnovni koraci, i tako dalje. Reći da je idealno tržište tržište savršene konkurencije je kao tvrditi o idealnom plesu da je to kretanje para osnovnim koracima iz osnovnog stava, dok je cela suština plesa upravo u improvizaciji na osnovu te iste osnove.
Po mom mišljenju, ovu zamenu vrše previše često, uključujući i zbog neuspešnosti samog termina „savršeno tržište“ – on sadrži manipulaciju koja tera da se o ovom fenomenu razmišlja kao o nečemu poželjnom, jer ko ne sanja o savršenstvu! U međuvremenu, savršeno tržište je uopšte ned distinctionable od savršene planirane ekonomije, gde je takođe sve izračunato i unapred određeno. Isto tako bismo mogli govoriti o savršenom komunizmu, kada su apsolutno svi materijalni predmeti u društvenom vlasništvu i kada se apsolutno sve radnje vrše samo uz opšte saglasnost nakon sveobuhvatne i potpune diskusije. I zaista, takav spekulativni model savršenog komunizma koriste teoretičari kada pokazuju neophodnost samovlasništva.
