Određena anonimna organizacija sa neizrazitim nazivom „Ćelija anarhičke akcije“ širi kroz različite libertarijanske resurse ovakav manifest (izvinite, ljudi, ispravila sam vam pravopis, inače je bilo nemoguće čitati):
Revolucionarni ankap, ili r-ankap
Ideologija koja stoji iza aktivnog učešća anarhista u revolucionarnoj borbi protiv države i policije.
R-ANKAP proglašava sledeće ideje:
1) Aktivni NAP. Ako osoba postane ankap, spremna da prihvati NAP kao ugovor o neagresiji, onda mora priznati da čim je prihvatila NAP kao ideju, mora ga i poštovati. Međutim, pošto država najviše krši NAP, bilo kakvo sprečavanje istog od strane države, odnosno bilo kakva nasilna radnja države nakon prihvatanja, može se smatrati izrazitom neslaganjem sa poštovanjem ovog ugovora, što znači da se mogu preduzimati nasilne radnje prema državi i prisvajati njena imovina kako bi postala privatna, kao i pružati otpor zakonima, policiji, službenicima itd.
2) Agorizam. Revolucionarni anarho-kapitalizam priznaje agorizam kao osnov otpora državi. Otpor joj i ignorisanje, umesto legalnog tržišta – sivo tržište, savezi skvotova koji formiraju četvrti koje su sopstveni zatvoreni sistem sa ekonomijom i pravilima u vidu ugovora. Takođe, stvaranje sopstvene valute ili načina razmene.
3) Da bi se postigli ciljevi, ponekad je potrebno ići u savez sa drugim anarhistima, stvarajući solidarnost i toleranciju među anarhistima, a ponekad i u pune saveze gde se trenutno ne uzima u obzir ekonomski program, već samo politički i socijalni, a to su – uništavanje države i nastup protiv prisile od strane drugih ljudi.
4) Aktivno naoružavanje. Naš cilj je da pokažemo spremnost i aktivno se naoružavamo kako bismo opravdali naše mogućnosti za sopstvenu zaštitu i zaštitu drugih ljudi u svim slučajevima. A to znači samo jedno, stvaranje družina za zaštitu demonstranata i privatne imovine na koju država poseže.
5) Umesto prava. Utilitarnu etiku nazivaju i teleološkom (od starogrčkog „teleos“ – cilj). Pored neposrednog zadovoljstva, cilj moralno ispravnog izbora može biti bilo kakva korist. Što je veća korist, to je postupak ispravniji. Ali, težeći koristi za sebe ili svoje bližnje, čovek može naneti štetu drugim ljudima. Zato treba postupati tako da se donese najveća korist za najveći broj ljudi. A moralni principi? Njima treba slediti, ali tamo gde su u suprotnosti sa praktičnim razlozima, potrebno je priznati njihovu uslovnost. Možemo braniti svoje mogućnosti garantujući ih savezima, ugovorima i sopstvenom snagom, kako fizičkom tako i intelektualnom.
6) Direktne akcije. Radnje koje preduzimaju pojedinci ili grupe radi postizanja političkih, ekonomskih ili društvenih ciljeva sredstvima koja isključuju potrebu za posrednicima. Drugim rečima — radnje usmerene na rešavanje problema direktno sopstvenim snagama.
Idealni primer uređenja je komunitarna konfederacija, kada su komune ujedinjene u konfederaciju.
NAP se odnosi samo na napad, i to samo nasilni, ili na onaj koji je doveo do samoubistva. Drugo samo uz postojanje značajnih dokaza.
Odnos prema partijama. Za potpuni odbacivanje političkih partija, čak i libertarijanskih, smatrajući ih izdajicama i zastupajući isključivo asocijacije i političke klubove po interesima.
Komentar Ankap-tjan
Kao što je Mihail Svetov više puta pominjao u svojim nastupima, ako vlast ne čuje one koji nastupaju sa relativno umerenih pozicija, njih menjaju pravi radikali. I kada ti radikali preuzmu dnevni red, biće kasno govoriti o lustracijama, u modu će ući defenestracije. Na primeru gorepomenutog manifesta vidimo jedan od ranih primera promene retorike protesta.
Da, sasvim je moguće da iza ovog manifesta stoji još jedno Novo veličije, i da će nakon nekog vremena silovnici jednostavno odseći još jedan štap. A možda i ne.
A sada malo o tome šta nije u redu sa iznetim idejama. Neću raspravljati o tome da NAP nije ugovor, jer to nije važno. Neću govoriti o tome da se ne može pružiti silni otpor bilo kakvim pokušajima državne agresije. Naravno, može. Neću se sporiti o tome koji način uređenja društva je idealan. Naravno, za svakoga je drugačiji, ankap jednostavno podrazumeva nenasilnost pri stupanju u udruženja, a tamo neka tržište odluči. Bolje ću govoriti o utilitarianizmu.
Logika ljudskog delovanja sugeriše da ako postoji cilj, za njega treba odabrati sredstvo. Ako je cilj uništenje države, nameće se rešenje: stvoriti organizaciju za uništenje države. Odavde proizilaze ideje o revolucionarnim ćelijama i slično. Problem je u tome što se organizaciju lako stvoriti, ali je teško raspustiti. Prvo napraviš islamsku revoluciju, zatim imaš Korpus čuvara islamske revolucije. Što je režim jači, to je jača potreba za organizacijom za njegov svrhavanje, što će ta organizacija manje biti sklona raspustu, a više terorisanju mirnih građana nakon svoje pobede.
Zato je čitav smisao taktika za postizanje ankapa u tome da se država oslabljuje, a ne da se odmah ruši. Minarhisti smanjuju njena ovlašćenja. Panarhisti pažljivo seku državu duž vlakana, kako bi počela da se savija i zadovoljava različite privatne zahteve. Agoristi podgryzaju korenje, ne dozvoljavaju državi da jede, i taj parazit uginu od zanemarivanja. A ako počnete da rušite silom, umesto odsustva države, u najboljem slučaju dobijate failed state. To smo već prošli.
