Pitanje sa Telegram kanala Desni argument, prati donacija u iznosu od 124 rublja. I da, ako vas je zanimalo kako bi se na mom kanalu mogla kupovati reklama – pa, otprilike ovako.

Razlozi apolitičnosti mogu biti različiti, ali se obično svode na to da osoba naglašeno stavlja svoje neposredne, sebične interese iznad nekih apstraktnih vrednosti, pa stoga, zapravo, ne smatra da politika bilo šta tiče. Na taj način, moramo pokazati osobi kako državna redistribucija i državna socijalna pomoć ugrožavaju njene sebične interese. A da bismo to uradili, mi, sa svoje strane, moramo razumeti u čemu ti interesi zapravo leže.

Sličan pristup sam već jednom preporučila kada sam objašnjavala, kako reći mami o ankapu, ako je traumirana devedesetim godinama.

Najčešća varijanta apolitične osobe koja odobrava državnu intervenciju je ona kojoj jednostavno nije stalo da razmišlja o svim tim glupostima. Država joj ne opterećuje glavu porezima jer je poslodavac poreski agent, ali pritom ljudi dobijaju neke penzije, nekako uče, leče se i povremeno dobijaju neke naknade. Razne glasne reči o tome da država nekoga pljačka imaju za takvu osobu istu vrednost kao i bilo koja dosadna reklama. Ako pokušavaju da prenesu informaciju, znači da računaju da će na tome zaraditi. Možda im Državni departament plaća, a možda će sada početi da iznuđuju donacije.

Ovde je najbolje povremeno bacati anegdote dve vrste. Prva – kako određeni zajednički poznanik uspešno izbegava poreze, zaradio je na investicijama u bitcoin, rešio preko privatne osobe neko teško pitanje koje spada u državnu nadležnost – i tako dalje. Druga – kako su nekoga naplatili višak novca po osnovu poreza na nekretnine, zadržali neke pripadajuće socijalne isplate, oduzeli biznis u korist onih sa činovničkim činovima i slično. Rečito, provocirati kod osobe cinizam prema državi, kao da su sve priče o tome da je država potrebna ljudima napisane za naivce, a da će se poštovani džentlmeni, naravno, u datom trenutku ugrabiti komad od države, ali ozbiljno računaju samo na sebe i na druge poštovane džentlmene.

Druga vrsta apolitičnog državnika sreće se mnogo ređe. To je promišljen lik koji ima sve potrebne olakšice i socijalne isplate, smatra njihovo dobijanje potpuno pravednim, i čak će vrlo verovatno rado konsultovati o različitim detaljima velfera.

Ovde ima smisla podsticati takav preduzetništvo, ali podsećati da je važno znati kako se orijentisati kada sve propadne. U Sovjetskom Savezu su bili u favoritu radnici trgovine, a početkom devedesetih veliki deo njih se pokazao neadekvatnim u novim uslovima. Današnji radnici trgovine pak nevaporno rade i uopšte ne liče na nekadašnju privilegovanu slojenu. Dakle, kada socijalna pomoć prestane, važno je ne ostati na ulici kao nikome nebitan specijalista za izvlačenje beneficija; bilo bi dobro imati i druge kompetencije.

Srećom, takve ljude obično ne treba dugo ubeđivati da će socijalna pomoć pre ili kasnije propasti. Pošto je on stabilno u plusu, u dubini duše odlično razume da ništa besplatno nije večno.

Naravno, postoji još mnogo vrsta državnika, ali ja sam nabrojala upravo one koji su pritom apolitični. Ako pak naiđete na političke aktiviste-državnike, razgovor sa njima je sasvim posebna stvar, ali to je već potpuno druga priča.

I kao postscriptum, ukratko ću izložiti utiske o kanalu Desni argument. Rekla bih da ovaj mladi resurs tek gradi sopstveni stil, pa kanal deluje donekle eklektično. Prvobitno su autori, očigledno, planirali da sami postavljaju pitanja, sami odgovaraju i dobiju u rezultatu dovoljno sažet katehizam za komunikaciju sa levacima. Ali sada je kanal postao širi od prvobitne zamisli i počeo je da meša argumente sa reakcijama na aktuelnu temu. Tako da se sada može koristiti i kao izvor onih anegdota iz života koje su toliko korisne za kuhinjske razgovore.