U četrdeset šestoj glavi Mehanike slobode, Dejvid Fridman analizira ideju privatnog novca, slobodnog bankarstva i svega toga što se osamdesetih godina prošlog veka činilo daleko udaljenijim i manje izvodljivim nego što je to sada.

Glavni deo poglavlja, Tržište novca, predstavlja izlaganje same konceptualne ideje privatnog novca. Još uvek nisam pročitala Hajekovo istoimeno delo, ali čini se da se Fridman u velikoj meri oslanjao upravo na njega. Autor analizira zašto će održavanje monetarnog sistema od strane države uvek biti loše i zašto ne postoji nikakav problem u tome da se time bave privatnici.

Prvo dodatno podpoglavlje, Koju tačno robu?, bavi se pitanjem na kojoj se tačno robi treba bazirati monetarni sistem u Prelepoj Americi Budućnosti. Fridman predlaže korišćenje korpe berzanskih robe čija će cena što bolje korelirati sa nivoom potrošačkih cena. Ukratko, bumer je izmislio stablecoin. Savremeni mehanizmi omogućavaju lako izdavanje tokena vezanih za bilo koju korpu robe, ali praksa pokazuje da su najpopularniji tokeni koji su u odnosu jedan prema jedan vezani za običan fiatni dolar.

Drugo dodatno podpoglavlje, Preferencije nisu predviđanje, sadrži autorove žalbe na to da je sistem koji je izumeo sjajan, ali neizvodljiv, i da će privatni novac pre biti vezan za zlato, čija neelastična ponuda Fridmanu iz nekog razloga deluje kao tragedija – nego za indeks potrošačkih cena.