Retko sama inicijujem javne diskusije, češće objavljujem reakcije na sopstvene tekstove i odgovore na te reakcije. Ali, relativno nedavno, nisam uspela da se suzdržim. U videu Money printer go brrr na kanalu FuryDrops, Grigorij Baženov je pokušao da na prilično popularan način izloži osnove makroekonomije u vezi sa novčanom masom, radom štampačice novca i shredera za novac. Iz videa je izlazilo da ubacivanje triliona od strane Federalnih rezervi u ekonomiju neće dovesti do inflacije, već će samo kompenzovati smanjenje multiplikatora.

Pitala sam se u komentarima kako će na ceo taj model uticati prisustvo takvog faktora kao što je Bitcoin, gde korisnik sam bira da li će raditi u okviru punog rezervisanja ili se obraćati centralizovanim posrednicima kod kojih veličina multiplikatora može biti veća od jedinice. Takođe sam predvidela potrošačku inflaciju u SAD. Diskusija je bila prilično duga, bolje pogledajte sami nit ispod videa. Tamo su se Grigorij Baženov i Artyom Seversky protivili kako po pitanju primenljivosti Bitcoina kao novca, tako i po pitanju toga da je inflacija moguća u ekonomiji SAD koja se skuplja. Artyom je čak napisao poseban post o tome da novac po svojoj prirodi predstavlja neobezbeđene obaveze, i stoga može biti zasnovan samo na delimičnom rezervisanju, inače ekonomija zastaje.

Šta vidimo bukvalno dve nedelje kasnije. U SAD je zaista skočila potrošačka inflacija. Na Trampov „helikopterski novac“, ljudi su aktivno kupovali Bitcoine, o čemu svedoči lep grafikon koji pokazuje udeo depozita tačno u iznosu od 1200 dolara (koliko je plaćeno svim građanima SAD), koji su stigli na najpopularniju američku kripto berzu Coinbase odmah nakon što su građani primili poklone od federalnog trezora.

Napokon, juče je kurs Bitcoina, kao što sam i obećala 16. marta, u danu kada je kurs pao na 4400 dolara, počeo naglo da raste, i ako neko nije uspeo da se nabavi tokom mesec i po dana, sigurno im je sada žao. Uostalom, vreme nije bilo najpovoljnije za investicije.

Napokon, u međuvremenu je postalo jasno da ne treba polagati nade u korporativne kriptovalute, poput libere ili tona: one su previše ranjive pred zlom voljom regulatora. Zato bitcoin i dalje izgleda kao bezalternativni novac svetle bezdržavne budućnosti, i žao mi je sposobnih ekonomista poput istog Grigorija Baženova, koji svesno pokušavaju da se odreknu te budućnosti: jer tako se može desiti i da otkriješ da ti tamo jednostavno nije ostalo odgovarajuće mesto.