U El Salvadoru je sve u redu sa pravom na oružje (od 21 godine se može posedovati, od 24 godine – nositi, za licencu su potreban test i uverenje o nekažnjavanju), sloboda delovanja privatnih obezbeđenja, samo 7,6% udeo državnog sektora u ekonomiji, najniže poresko opterećenje u celoj Americi. Sada još daju i stalno nastanjenje za tri bitkoina. Nije baš ankap, ali je mnogo toga uspešno realizovano. Pri tome, El Salvador je jedna od najkriminalnijih zemalja sveta: pljačkaju, ubijaju itd. Gde je onda taj čuveni BPN, ako svaki pošten građanin može biti naoružan ništa manje od bilo kog bandita?
Anonimno pitanje
Balans potencijala nasilja (BPN) je pojam koji je Bitarh nekada koristio kao univerzalni recept protiv nasilja (kasnije je odustao od tako vulgarnog tumačenja), preuzet od Auzana, koji je prepričavao Hiršlejferov model sa zaključkom uslova održivosti anarhije. Međutim, u izvornom modelu sve nije bilo nimalo svedeno samo na BPN. Za održivost anarhije prema Hiršlejferu potrebni su niska žestina konflikata, velika disperzija resursa i dovoljno visok prihod od mirnih aktivnosti.
Faktor žestine je neki integralni pokazatelj, koji se sastoji od karakteristika vojnih tehnologija, motivacije strana i slično. On se ne izračunava direktno, već se prepoznaje kroz poređenje različitih sukobljenih društava. Disperzija resursa osigurava težinu nastanka hegemonije zahvaljujući kontroli ekonomije. Visok prihod od mirnih aktivnosti smanjuje motivaciju za ratove.
Šta imamo u El Salvadoru? U njegovoj anamnezi je rat sa Hondurasom 1969. godine, a zatim građanski rat koji je trajao do 1992. godine, što znači da se može pretpostaviti određena navika na rešavanje pitanja silom, koju institucionalisti prate još od mračnih kolonijalnih vremena, a koja je uopšte prilično karakteristična za Latinsku Ameriku. Resursi su raspoređeni veoma nejednakovno: u maloj, gusto naseljenoj poljoprivrednoj zemlji postoji veliki deficit plodne zemlje, i ona je sva koncentrisana u planinskim predelima. Nivo siromaštva i nezaposlenosti je veoma visok, što znači da u zemlji jednostavno mora postojati veliki broj jeftinih boraca koji će neizbežno samoga sebe utilizovati, pritom uznemiravajući biznis, i time još više pojačavajući siromaštvo i nezaposlenost.
Koji faktori bi trebalo da vode ka smanjenju nivoa nasilja u El Salvadoru? Prvo, čuvena druga demografska tranzicija. Manje mladih ljudi znači manje banditizma. Drugo, zahvaljujući tome što značajan deo ekonomije čine novčane doznake iz inostranstva, to povećava disperziju resursa. Priznavanje bitcoina legalnim sredstvom plaćanja smanjiće provizije na transferima, što će povećati prihode od mirnog ekonomskog delovanja. Konačno, zemlja ima nedavno iskustvo primirja između bandi i vlade, kada je nivo ubistava naglo opadao. Ako se poželi, to se može ponoviti, što će ne samo smanjiti nivo nasilja, već i povećati decentralizaciju moći.
Zašto bi vlast u El Salvadoru sasvim mogla pristati na decentralizaciju? Zato što postoji susedna Honduras, koji je u bliskoj prošlosti bio vojni protivnik. I on sprovodi panarhičke projekte, poput charterskog grada Prospera na ostrvu Roatan, i još par manjih. Mali El Salvador ne može sebi da priušti taktiku RF-a prema susedima koji pokušavaju liberalizaciju, jer nema dovoljno snage. Umesto toga, morali bi sami da se podignu na njihov nivo. A imućni građani su mnogo značajniji faktor smanjenja nasilja od bilo kakvog mitskog BPN.
