Тег: Prospera

Konferencija slobodnih gradova 2026, dan 2

Po uzoru prethodne objave izlažem glavne teze drugog dana Free Cities Conference 2026.

1. Panel o sistidingu (Seasteading Panel)

  • Govornici: Joe Quirk (moderator), O’Shane Balloon, Jorge Schmidt (pravnici za pomorsko pravo), Chad i Nadja Elvartovski (prvi sistideri).
  • Tema: Pravne realnosti, dobijanje zastava i bezbednost sistidinga u međunarodnim vodama.
  • Ključne teze:
    • Iskustvo Čeda i Nadje: Izgradivši prvi prototip plivajuće kuće u priležnoj zoni Tajlanda (na 14 nautičkih milja od obale), suočili su se sa oštrom reakcijom tajlandske vojske, koja ih je optužila za ugrožavanje suvereniteta (što je pretilo doživotnim zatvorom ili smrtnom kaznom).
    • Uloga zastave: Nalazjenje u priležnoj zoni (od 12 do 24 milja) omogućava primorskim državama da vrše carinsku i imigracionu kontrolu. Registracija broda pod zastavom (na primer, Paname) ne daje punu ekstrateritorijalnost, ali prebacuje sistidera iz statusa „piratskog“ ili nedokumentovanog broda pod zaštitu međunarodno priznatog registra. Bez zastave, svaka država ima pravo, u okviru univerzalne jurisdikcije, da pregleda brod.
    • Porezi i državljanstvo: Zastava Paname ne daje automatsko državljanstvo ili pravo na boravak na kopnu. Sa tačke gledišta poreza, Panama koristi teritorijalni princip (porezi se plaćaju samo na prihode unutar zemlje). Ipak, O’Shane Balloon je podsetio da građani SAD plaćaju porez na prihode iz celog sveta, i da je čak i rad u Antarktiku oporeziv, jer to nije teritorija strane „države“.
    • Bezbednost od pirata: Bezbednost je prvi korak u blank-slate (čistom) upravljanju na vodi. Zastave nekih zemalja (na primer, Mongolije) direktno dozvoljavaju prisustvo oružja na brodu, što omogućava legalno angažovanje privatnih obezbednih firmi.

2. Debate o intelektualnoj svojini (IP Debate)

  • Govornici: Aleks Voss (moderator), Stefan Kinsela (patentni zastupnik, protivnik IP) i Brajan O’Hirn (pravnik, zagovornik IP).
  • Tema: Da li slobodni gradovi treba da štite intelektualnu svojinu?.
  • Ključne teze:
    • Stefan Kinsela (protiv IP):
      • Patenti i autorska prava su državne privilegije i monopoli koji su proistekli iz kraljevskih ukaza, a ne prirodna prava. Prava svojine su potrebna samo za rešavanje konflikata oko retkih (fizički ograničenih) resursa. Ideje nisu fizički ograničene i mogu se slobodno kopirati, što istorijski čini čovečanstvo bogatijim.
      • Velike korporacije koriste patente ne za zaštitu izumitelja, već za stvaranje kartela. Slobodni gradovi treba da svedu zaštitu IP na minimum (isključe softver, uklone krivične kazne, skrate rokove), ne plašeći se sankcija, jer je patentno pravo strogo nacionalnog karaktera i ne sprečava rezidente da patentiraju svoje izume direktno u SAD ili EU.
    • Brajan O’Hirn (za IP):
      • IP je jedna od poslednjih linija odbrane čoveka i njegovog intelekta od korporativnih monopola koji su srasli sa centralnim bankama. Bez zaštite autorskih prava, velike korporacije će besplatno preuzimati sve razvojne projekte.
      • IP prava su simetrična (svako ima pravo da zaštiti svoj izum). Brajan je predložio segmentaciju patentnog sistema po oblastima (na primer, davanje dugih patenata skupoj farmaceutičkoj industriji i kratkih ili nulih softveru). Kao primer je naveo Dž. K. Rouling, koja nikada ne bi postala milijarder iz pozicije samohrane majke bez zaštite autorskih prava.

3. Per Bilund (Per Bylund, ekonomista)

  • Tema: Kako učiniti slobodne gradove preduzetničkim supersilama.
  • Ključne teze:
    • Suština preduzetništva: To je stvaranje subjektivne vrednosti za potrošača, a ne samo zadovoljavanje „nezadovoljene potražnje“ (potražnja se formira tek kada je ponuda stvorena).
    • Izum vs Inovacija: Izum je stvaranje nove stvari koja sama po sebi možda nema vrednost. Inovacija je iznošenje proizvoda na tržište i stvaranje stvarne koristi za potrošača (na primer, Pet Rock 1975. godine nije bio izum kamena, već je bio uspešna inovacija).
    • Saveti za slobodne gradove:
      • Ne subvencionisati preduzetništvo veštački (kritika modela Klausa Švaba i Mariane Macukato, koji preusmeravaju resurse na opsluživanje države umesto potrošača).
      • Obezbediti jasna i jednostavna prava svojine (isključujući IP) i učiniti troškove poslovanja dijametralno suprotnim onome što radi Poreska služba SAD (IRS).
      • Posmatrati slobodan grad kao „platformu za razmenu“ (po tipu Sears kataloga).
      • Fokusirati se na B2B klijente, a ne B2C, jer su potrošači ćudljivi, dok se biznis orijentiše na objektivni profit, i upravo B2B čini osnovu austrijskog ekonomskog modela.
      • Ne planirati industrijske klastere odgore — oni moraju nastati organski putem konkurencije i selekcije samih preduzetnika.

4. Panel o institucionalnim investicijama (Institutional Investment)

  • Govornici: Aleks Vos (moderator), Trej Gof (Prospera), Lada Moberg (makroinvestitor), Patri Fridman (Pronomos Capital).
  • Tema: Kako slobodni gradovi mogu privući veliki institucionalni kapital.
  • Ključne teze:
    • Ventuarni kapital vs Nekretnine: Ventuarni kapital (VC) je pogodan za rane faze, kada investitori veruju u tim osnivača i priču. Sa rastom projekta (Growth faza) potrebni su realni finansijski pokazatelji i potvrđena unit-ekonomija. Veliki fondovi za nekretnine i infrastrukturu ulaze uz zalog čvrste imovine (kolaterala), koji smanjuje rizike. Nekretnine u slobodnim gradovima služe kao „sunđer“ (value soak), koji upija pozitivne eksternalije dobrog upravljanja.
    • Politički rizici: Rizik od eksproprijacije od strane države je izuzetno teško proceniti u privatnom sektoru, zbog čega je komercijalno osiguranje od političkih rizika neverovatno skupo. Takve rizike mogu efikasno osigurati samo državne strukture (na primer, Međunarodna korporacija za razvoj SAD — DFC), jer iza njih stoji diplomatska i silitna moć države.
    • Efekat mase: Investicije su proces sličan ponašanju stada. Čim se privuče barem jedan veliki „dosadan“ investitor (na primer, ista ta DFC SAD), to će poslužiti kao snažan signal sigurnosti za celo svetsko finansijsko tržište.

5. Fransisko Litvaj (Francisco Litvay)

  • Tema: Posebne ekonomske zone kao instrument teorije zastava (Flag Theory).
  • Ključne teze:
    • Teorija zastava: Raspodela ključnih sfera života (državljanstvo, rezidentstvo, kompanija, bankovni račun) po zemljama koje nude najbolje uslove.
    • Drugi pasoš: Nijedna PEZ nema pravo da izdaje sopstveno državljanstvo. Najbliži put su investicije u biznis unutar PEZ-a zemalja koje nude državljanstvo za investicije (Egipat — od 350k $, Turska — od 400k $, karipski programi — od 1,5 miliona $).
    • Poresko rezidentstvo: Madera (Portugal) daje 10 godina 0% poreza na strane prihode i nizak PDV; Prospera (Honduras) nudi status poreskog rezidenta za fiksnih 5.000 $ godišnje uz boravak na ostrvu od 7 dana; Indonezija je uvela vize na 5–10 godina za investicije od 350k $ do 700k $ u novi finansijski centar.
    • Biznis prednosti: Urugvajska Zonamerica (0% poreza na izvoz usluga); izvozne zone Paragvaja (porez od 1% na dodatu vrednost, jeftina energija); UAE (popularne frizone za dobijanje rezidentstva); ADGM/DIFC (UAE) i Cayman Enterprise City — najbolje zone za kripto projekte i finteh.

6. Maks Medina (Max Medina, arhitekta)

  • Tema: Nevidljiva arhitektura: zašto su svi gradovi isti i kako projektovati slobodan grad.
  • Ključne teze:
    • Nevidljiva arhitektura: Oblik zgrada ne određuju arhitekte, već nevidljiva pravila, regulacije, ekonomski faktori i norme insolacije.
    • Principi projektovanja: Simbioza prirode, ljudi i tehnologije. Inspiracija treba da budu ekosistemi (koralni rif i kišna šuma) kao višeslojni, superefikasni bio-gradovi.
    • Projekti u Prosperi:
      • Pioneer Village: Modularno naselje koje može da raste tokom vremena slično koralnomC rifu.
      • Circular Factory: Fabrika za proizvodnju modularnih kuća sa krovom koji imitira planine. Uključuje pivo-baštu gde klijenti mogu piti pivo dok roboti sastavljaju njihove kuće. Robotima upravljaju lokalne Honduraske žene.
      • Beta Residences: Prototip modularnog stanovanja (sada hotel), koji omogućava proširenje površine kuće za dva puta kako porodica raste, jednostavnim pomeranjem pregrada. Trošak izgradnje se ispostavio za 60% jeftinijim od analoga na ostrvu.
    • Projektovanje za Mesec: Iskustvo rada na projektima mesečevih baza zajedno sa NASA-om i Ilonom Maskom, gde u osnovi leži trijada: preživljavanje, zajednica i cilj.

7. Džeremi Kaufman (Jeremy Kaufman)

  • Tema: Projekat „Slobodna država“ (Free State Project) u Njuhampširu.
  • Ključne teze:
    • Glavno pitanje politike: šta je važnije — pravila ili ljudi?. Projekat „Slobodna država“ je dokazao da su ljudi primarni.
    • Počevši kao assurance contract na Yahoo forumu početkom 2000-ih sa ciljem da se okupi 20 000 libertarijanaca u jednoj državi, projekat je postao najuspešniji pokret za slobodu u SAD.
    • Uspehi Njuhampšira: U državi ne postoji porez na dohodak niti porez na promet. Libertarijanski aktivisti sada kontrolišu oko 25% zakonodavnog tela države. U državi važe najbolji zakoni o oružju, postoji najniži nivo ubistava u SAD, legalizovane su leteće mašine i uveden je opšti školski sistem vaučera (school choice).
    • Strategija istiskivanja: Demokratski protivnici su toliko zastrašeni aktivnošću libertarijanaca da sami odgovaraju progresivnim levjacima preko društvenih mreža da ne sele u državu, pomažući projektu da selektuje pravu populaciju.

8. Mark Luter (Mark Lutter)

  • Tema: Prelazak čarter gradova od ideje do stvarnosti.
  • Ključne teze:
    • Pravila određuju prosperitet: Razlika između Severne Koreje i Južne Koreje (uz istu kulturu i geografiju) leži isključivo u pravilima.
    • Lekcija iz Šenžena: To nije bio samo industrijski park, već zona površine više od 320 km² sa kolosalnom samostalnošću. Ekonomske reforme otkrivaju svoj potencijal samo uz dovoljan razmer populacije.
    • Urban Expansion Company: Nova inicijativa Instituta za čarter gradove (CCI). Umesto beskonačnih i složenih pregovora sa vladama radi dobijanja suverenih koncesija (concessions), kompanija počinje da gradi fizičke satelitske gradove u Africi po biznis-modelu developera.
    • Biznis-model: Kupovina velikih površina zemljišta (prvi projekat — oko 700 ha za 40 000 stanovnika), dovođenje osnovne infrastrukture (putevi, kanalizacija, voda, struja) i prodaja placeva stanovnicima za samostalnu izgradnju. Ovo omogućava zaobilaženje regulatornih barijera u građevinarstvu i pruža srednjoj klasi pristupačnije stanovanje.

9. Patrick Lamson-Hall (Fitted Projects)

  • Tema: Kako planirati funkcionalne slobodne gradove: 5 lekcija.
  • Ključne teze:
    • Pokret odlično razume teoriju državnog upravljanja, ali je slabiji u urbanizmu, koji se poslednjih 100 godina nalazi u krizi zbog neuspeha utopijskih projekata.
    • Lekcija 1: Grad nije zgrada. Precizne specifikacije čine zgradu boljom, ali ubijaju grad. Dobar grad mora da se razvija emergentno. Strogo zoniranje lišava grad fleksibilnosti (na primer, ometa otvaranje mačijeg kafea na mestu netraženog frizerskog salona). „Dobri gradovi grade scenu, a ne pišu scenario“.
    • Lekcija 2: Estetika i funkcija su potčinjene tržištu. Ljudi dolaze u gradove zbog radnih mesta, a ne samo u lepe izolati. Svaki elitni anklav zavisi od servisnog osoblja, i ako ih ne integrišete u ekonomiju grada, gubite njihovu kupovnu moć.
    • Lekcija 3: Lokacija je najvažnija odluka. Dve kritične stvari koje se ne smeju potceniti: blizina dobrog međunarodnog aerodroma (ispravljanje ove greške košta milijarde) i blizina zrelog tržišta rada.
    • Lekcija 4: Novi urbanistički koncepti retko funkcionišu. Budite skeptični prema eko-gradovima (Songdo) ili projektima tipa „The Line“, koji optimizuju transportne sisteme umesto udobnosti ljudi i zahtevaju prisilu da bi radili.
    • Lekcija 5: Fokus na javni prostor. Developer treba da se skloni iz privatnog sektora i fokusira se na javni prostor (ulice, parkove). Mreža ulica je najtrajnije rešenje (rimska mreža Torina vidljiva je i nakon 1000 godina).

10. Maks Borders (Max Borders, Human Respect Labs)

  • Tema: Punospektralne slobodne jurisdikcije.
  • Ključne teze:
    • Petlje odgovornosti (Accountability Loops): Odnosi „građanin-klijent“ i „pružalac usluga“ moraju biti regulisani jasnim povratnim informacijama. Svi sporovi treba da se rešavaju privatnom arbitražom, a ne izborima.
    • Uloga kulture i filozofije: Sama preduzetnička inicijativa nije dovoljna, neophodno je formirati kulturu i „imperiju razuma“ (solidarnost/asabiyyah), kako bi zajednica izdržala u teškim vremenima.
    • Smer liberalizma: Govornik je podelio učesnike na „gnostike“ (puriste-teoretičare otuđene od stvarnosti) i „droide“ (čiste pragmatike koji ignorišu filozofiju). Pokretu su potrebni „usmereni liberali“ — pragmatici koji imaju kompas vrednosti, ali znaju da se kreću korak po korak od A do B.
    • Human Respect Labs: Grant program (mikrofinansiranje do 30.000 dolara) za podršku ranim projektima liberalnih inovatora i komunikatora.

11. Dušan Matuška (Dušan Matuška)

  • Tema: Lekcije iz „bitkojnizacije“ ostrva Roatan.
  • Ključne teze:
    • Lekcija 1: Poverenje zahteva vreme. Bilo je potrebno 2 godine rada da se prevaziđe negativan uticaj lokalnih „širokoformatnih“ kripto-prevaranata (na primer, pastora iz French Harbor-a koji je prodavao shitcoin-e vernicima).
    • Lekcija 2: Počnite sa finansijskom pismenošću. Besmisleno je nuditi bitkojn kao sredstvo štednje ljudima koji žive od plate do plate. Prvo ih treba naučiti kako da vode budžet.
    • Lekcija 3: Kvalitet je važniji od kvantiteta. Juriti za brojem prodajnih mesta koja prihvataju BTC je greška, jer zbog fluktuacije kadrova novi bariste često ne znaju kako da koriste novčanike. Efikasnije je učiniti same vlasnike lokala bitkojnerima, koji će potom obučiti osoblje.
    • Lekcija 4: Ne izgovarajte reč „Bitkojn“ odmah. Prevazilazeći strah direktora škola od kriptovaluta, Dušanov tim je prvo predavao istoriju novca i kolaps fijata, što je otvorilo vrata za desetonedeljne obrazovne kurseve.
    • Replaceability: Projekat mora biti održiv i nezavisan od osnivača; važno je obučiti lokalne ambasadore.

12. Panel „Život na okeanu sa različitim budžetima“ (Ocean Living on a Budget)

  • Govornici: Ched Elvartovski (Ocean Builders), Mejson (Atlas Yachts), Micel Satner (Arcpad).
  • Tema: Šta se može kupiti na vodi za 3k, 30k i 600k dolara.
  • Ključne teze:
    • Budžet 3,000 – 30,000 dolara: Za 3,000 dolara može se iznajmiti luksuzna plutajuća vila na nedelju dana (Maldivi/Filipini), a za 30,000 dolara izgraditi najjednostavniju plutajuću kuću od šperploče i staklenih vlakana sopstvenim rukama po metodi True North Yachts za zatvorene lagune. Za 500 dolara na Filipinima može se kupiti udeo od 0,75% u Reef Resort-u sa isplatom dividendi u kriptovalutama.
    • Budžet 300,000 – 600,000 dolara: Sa ovim budžetom može se nabaviti Arcpad D (deep-sea seastead) u vrednosti od 300k dolara, sa trajanjem od 80–95 godina (verzija C je uspešno izdržala četiri tajfuna 2024. godine na Filipinima bez ikakvih oštećenja). Kod Mejsona (Atlas Yachts) za 275k dolara može se kupiti plutajući kondominijum od 42 metra (katamaran-studio), a za 375k–650k dolara — potpuno opremljene porodične plutajuće kuće na solarnu energiju i desalinizatore.
    • Troškovi eksploatacije: Ravni su praktično nuli. Aluminijumski korpusi Atlas Yachts ne zahtevaju održavanje, a na stacionarnim platformama Arcpad pušta se slaba struja kako bi se sprečila korozija i nakupljanje biomase, koja dodatno štiti metal i privlači ribu. Otpad se prerađuje putem incineratorskih toaleta (ostaje samo pepeo). Jedina redovna taksa je godišnji trošak registracije zastave plovila (oko par stotina dolara).

13. Džo Mekini (Joe McKinney)

  • Tema: Suverene plemenske vlade i SEZ u SAD-u.
  • Ključne teze:
    • Čisto ugovorne slobodne zone često propadnu pri promeni vlasti, jer konstitucije moraju postati „žive“ kroz prevazilaženje neizbežnih konflikata (slično braku ili Linkolnovom ponovnom uspostavljanju SAD-a nakon Građanskog rata).
    • Suverenitet indijanskih plemena: To je najmoćniji, vekovima proveren pravni instrument decentralizacije u SAD-u. Plemena poseduju unutrašnji suverenitet koji je stariji od samih SAD-a i fiksiran je u Ustavu. Ona mogu kreirati sopstvene sudove, komercijalne kodekse i zone.
    • Kejs Catawba Digital Economic Zone: Prva digitalna SEZ, kreirana zajedno sa plemenom Catawba, koja omogućava registraciju fintek kompanija zaobilazeći jurisdikciju država. Poništenje Chevron doktrine u sudovima SAD-a dodatno je ojačalo pozicije plemena pred federalnim agencijama.

14. Tim Alen (Timothy Allen)

  • Tema: Rezultati 200 sati razgovora u podkastu „Free Cities Podcast“.
  • Ključne teze:
    • Top 3 luda državna regulisanja:
      1. Licenca za kolica u Liberlandu: Hrvatska policija je kaznila liberlendere zbog vožnje motorizovanih građevinskih kolica bez vozačke dozvole.
      2. Panamski paradoks Veritas Villages: Pravila udruženja stanara odobrena od strane vlade kreirala su birokratsku petlju, što je zakomplikovalo sve jednostavne svakodnevne promene unutar zajednice.
      3. Tunel za slepe miševa od 114 miliona funti u Velikoj Britaniji: U okviru projekta brzog puta HS2, radi zaštite 50 slepih miševa izgrađen je zaštitni tunel, što je koštalo više od 2,2 miliona funti po jednom mišu.
    • Top 3 libertarianska fail-a:
      1. Samouništenje libertarianskog centra u New Hampshire-u: Nakon što su glasanjem proterali dva problemna stanara, zajednica se zapalila u beskonačnim ideološkim „čišćenjima“ i inkviziciji, sve dok u centru nije ostalo niko.
      2. Idealan hak Massima Mazzonea: U Ciudad Morazán (izgrađenom na 100% libertarianskim principima) žive i rade obični honduraski radnici koji ne raspravljaju o Hayeku i Misesu, zahvaljujući čemu društvo napreduje — zagarantovan uspeh u odsustvu libertarijanaca.
      3. Štetne ideje Joe Quirka: Joe-ova knjiga „Seasteading“ tera bogate ljude da napuste komforan život, troše milione i skoro dva puta umru na baržama.
    • Top 3 otmica u SEZ:
      1. Taoci u Bir Tawil-u: Christoph Hoyermann je proglasio slobodan grad u Bir Tawil-u. Lokalni beduini sa Kaljnikovim automatima uzeli su ih kao taoce na 20 sati zato što je neko u šali postavio zastavu sa slikom penisa.
      2. Prevrat u Sealand-u (1978): Osnivači Sealand-a su namamljeni u Austriju, a na platformu je desantiran odred iz helikoptera, koji je zarobio 26-godišnjeg sina princa i poslao ga traulerom u Holandiju.
      3. James Bond u Sealand-u: Sin princa Michael je angažovao kaskadera iz James Bondovih filmova, doleteli su helikopterom bez vrata i sa sačevkama, vratili Sealand i zaključali izdajnika u lokalni zatvor.
    • Zaključak: 2026. godina je bila prelomna — prešli smo sa apstraktne teorije na Booking.com, stvarne šolje kafe i igrališta za decu u slobodnim zonama.

15. Titus Gebel (Titus Gebel, zatvaranje konferencije)

  • Tema: Završna reč, tajnost i budućnost.
  • Ključne teze:
    • Na konferenciji je prisustvovao rekordan broj učesnika — 260 osoba. Održavanje događaja unutar stvarnog slobodnog grada Prospera (a ne u Pragu ili Švajcarskoj) dokazalo je da se pokret materijalizovao.
    • Tajnost pajplajna: Odgovarajući na pitanja učesnika, Titus je objasnio zašto fond ne otkriva listu budućih projekata: to je politički previše ranjivo, opozicija u zemljama domaćinima trenutno pokreće populistički narativ o „izdaji domovine“ i krivi za sve Pitera Thila.
    • Primer Šenžena: Reforme Deng Sjaopinga bile su uspešan pokušaj dekriminalizacije tržišta u komunističkoj Kini po uzoru na slobodan Hong Kong. Čak i ako države pokušavaju da zatvore kapitalizam u okvirima malih zona, ovaj trend se više ne može zaustaviti.

Konferencija slobodnih gradova 2026, dan 1

U Prosperi se održava Free Cities Conference 2026.

Počela sam da slušam transmisiju prvog dana, ali sam brzo postala umorna od percepcije toliko engleskog govora sluhom, pa sam sačekala kraj transmisije i učitala ceo prvi dan u gemini notebook. Zatim sam tražila da mi izvuče glavne teze iz govora. Evo šta je ispalo:

1. Piter Jang (voditelj, uvodna reč)

  • Tema izlaganja: Uvod u koncept „slobodnih gradova“ i program konferencije.
  • Ključne teze:
    • Koncept slobodnog grada zasniva se na dva elementa: de-facto ili pravna autonomija (specijalna zona koja razvija ideju SEZ) i zaštita individualnih prava (život, sloboda, vlasništvo), što omogućava ljudima da slobodno grade biznise i partnerstva.
    • Na konferenciji su predstavljena 4 tipa projekata: razumni zajednice (Veritas Villages), sistiding (Arcpad, Liber Arcs), migracioni pokreti (Free State Project u New Hampshire-u) i SEZ nove generacije (Morazán, Prospera).
    • Program prvog dana fokusiran je na konkretne projekte i sistiding; drugi dan je posvećen makro-problemima (uključujući debate o intelektualnoj svojini); treći dan — decentralizovani networking.
    • Decentralizovano upravljanje je budućnost, sposobna radikalno da podigne kvalitet života i pobedi siromaštvo zahvaljujući konkurenciji sistema.

2. Tit Gebel (Titus Gebel)

  • Tema izlaganja: Korak u budućnost (Stepping into the future).
  • Ključne teze:
    • Budućnost društva će odrediti tri sfere: država kao usluga (GSP) i meritokratija, bezdozvolne inovacije i lepa arhitektura.
    • Država kao usluga: provajder štiti život, slobodu i vlasništvo za fiksnu naknadu na osnovu ugovora (bez prisilnih poreza, DEI, ESG i mešanja u poslove građana), uz nezavisnu arbitražu.
    • Neophodno je poštovati suverenitet države domaćina — to oslobađa projekat brige o spoljnoj politici i odbrani, daje automatsku integraciju u bankarski sistem i omogućava izvršenje rešenja arbitraže u inostranstvu.
    • Arhitektonski principi Tibolis-a: walkability (pešačka dostupnost svih objekata u okviru 5–10 minuta za stimulisanje lične komunikacije), mešovita upotreba (mixed use) i lepota kao produktivni kapital (uključujući smanjenje vizuelnog šuma od reklama).

3. Erik Briman (Eric Brimman)

  • Tema izlaganja: Razvoj Prospera modela za stvaranje prosperiteta.
  • Ključne teze:
    • Legitimnost libertarijanskih ideja u praksi dokazuje se samo time koliko one stvarno poboljšavaju život i blagostanje konkretnih ljudi.
    • Koncept MAYA (Most Advanced Yet Acceptable / Najnaprednije, ali prihvatljivo): inovacije moraju ostati u granicama mogućeg u postojećem svetu (u okvirima suvereniteta države domaćina), inače će nagomilavanje prevelikog broja noviteta dovesti do automatskog neuspeha.
    • Političke lekcije: projekti neizbežno postoje u političkom polju. Prospera je napravila grešku što nije radila u ranim fazama na osvajanju političke i socijalne legitimnosti na svim nivoima društva države domaćina. Papirni sporazumi sami po sebi ne funkcionišu bez društvene licence, iako zahtevaju čvrst pravni temelj.
    • St. John’s Bay: novi poluprivatni grad na bazi Prospera-e za mlade porodice preduzetnika. Njega će dopuniti kontinentalni industrijski park Satu po uspešnom modelu „Hong Kong — Šenžen“ (ostrvo kao hab talenata i finansija, kontinent kao baza za jeftinu proizvodnju).
    • Su-kreiranje: odustajanje od centralizovanog planiranja u korist su-investitora koji dobijaju stvarno pravo vlasništva nad zemljištem i akcije.

4. Patrik Hebert (Patrick Hebert)

  • Tema izlaganja: Izgradnja samoodrživih zajednica Veritas Villages u Latinskoj Americi.
  • Ključne teze:
    • Filozofija FIRST: Freedom (sloboda), Independence (nezavisnost), Resiliency (otpornost), Sustainability (održivost), Transparency (transparentnost).
    • Dok Kanada i Evropa klize u autoritarizam i visoke poreze, Latinska Amerika postepeno odlazi od socijalizma u pravcu tržišta.
    • Apsolutna autonomija: 100% off-grid premium kuće na solarnu energiju. U Panami su lobirali za zakon o „Zelenim gradovima“, koji dozvoljava kućama da se ne povezuju na državnu električnu mrežu. Sopstvena voda bez hlora iz dubokih bunara, sopstvene farme, bašte i ribnjaci.
    • Bitcoin integracija: do 20% zemlje kupuje se za BTC. Korporativne rezerve čuvaju se u bitkoinima, zaposleni primaju deo plate u njima. Stanovnici rudare BTC koristeći višak solarne energije kako bi potpuno pokrili troškove zajednice i smanjili troškove života na nulu.
    • Upravljanje: Zajednica potpuno funkcioniše na blokčejnu koristeći kvadratično glasanje (quadratic voting) za beskonfliktno rešavanje sporova.

5. Mikael Torup (Mikuel Thorup)

  • Tema izlaganja: Stogodišnji mentalitet i tisućletna porodica.
  • Ključne teze:
    • Nemoguće je detaljno planirati život 1000 godina unapred, ali je moguće odgajiti porodicu sposobnu da se prilagodi promenama zakona, jezika i država. Potreban je stogodišnji mentalitet, koji obuhvata tri generacije.
    • Prenos bogatstva još uvek nije nasleđe. Imovina predata nepripremljenim naslednicima bez razvoja osećaja odgovornosti dovodi do brze likvidacije kapitala.
    • Porodica treba da razvija 8 vrsta kapitala: ekonomski, fizički, intelektualni, socijalni, reputacioni, emocionalni, kulturni i duhovni.
    • Pronatalizam i vaspitanje: važno je stvarati velike porodice i uliti deci želju da imaju svoju decu. Vaspitanje se odvija kroz lični primer (modeling): Mikaelova deca sedе sa njim na stvarnim sastancima upravnih odbora i poslovnim sastancima.
    • Porodični ofis (Family office) je ključni institucionalni sistem za koordinaciju imovine, jurisdikcija i pripremu nove generacije.

6. Deni Hatler (Danny Hatler)

  • Tema izlaganja: Prezentacija Los Freedom Ranking 2026.
  • Ključne teze:
    • Tradicionalni indeksi slobode (Heritage, Cato) ocenjuju samo priznate države i naglašeno su nagnuti ka razvijenosti državne regulacije.
    • Novi Los rangiranje uključuje 235 teritorija (uključujući privatne gradove, prekomorske teritorije, pojedinačne savezne države SAD, kantone Švajcarske i slobodne ekonomske zone).
    • Sloboda je definisana klasično: „pravo čoveka da ga ostave na miru“, sve dok ne šteti drugima. Ocena se vrši po 6 kategorija: porezi, novac, ekonomija, svojina, ličnost i prostor.
    • U rangiranju Prospera zauzima 1. mesto sa ocenom 9.313, dok se kontinentalni Honduras nalazi na 189. mestu sa ocenom 2.13. Rangiranje je potpuno interaktivno i prilagođava se individualnim vrednostima korisnika.

7. Džo Kvirk (Joe Quirk)

  • Tema izlaganja: Legalizacija i pravni arbitraž u sistidingu.
  • Ključne teze:
    • Istorijsko dostignuće: pravnik Džordž Šmit dobio je prvu zastavu Paname za sisted u međunarodnim vodama, što otvara 2/3 planete za jurisdikcionu slobodu.
    • Prvi profitabilni sisted — plutajući rizort Reef Resort Mitčela Satnera na Filipinima (hotel na vodi + visokotehnološka samoočišćavajuća ribnjača koja proizvodi 10 puta više hrane nego što troši).
    • Mobilnost kao zaštita od korupcije: kada je obalska straža počela da iznuđuje mite od Reef Resort-a, rizort je jednostavno podigao sidro i prešao ka ostrvu sa prijateljskijim gradonačelnikom. U budućnosti će države početi da se takmiče za plutajuće gradove, nudeći im povoljne regulatorne pakete pod svojim zastavama.
    • Sloboda za bioteh: plutajuće platforme van zone kontrole FDA predstavljaju tržište od triliona dolara za ubrzano testiranje revolucionarnih lekova i tehnologija za produžetak života.

8. Jan Bertram (Yan Bertram)

  • Tema izlaganja: Baza znanja Free Cities Foundation i novi portal.
  • Ključne teze:
    • Pokrenut je Knowledge Hub — jedinstvena međusobno povezana digitalna baza svih materijala fondacije (članci, podkasti, izlaganja, profili projekata i govornika) iz poslednjih 8 godina.
    • Borba za digitalni narativ: Govornik je pozvao projekte da optimizuju svoje sajtove za AI krolere (LLM), kako bi se algoritmi obučavali na tačnim podacima o alternativnom upravljanju, a ne na izobličenim člancima mejnstrim medija.
    • Otvoren je donatorski portal (dostupan uz mikro-donaciju od 5$) sa ekskluzivnim sadržajem i mogućnošću dodavanja događaja u zajednički kalendar zajednice.

9. Nikolas Ancinger (Nicholas Anzinger)

  • Tema izlaganja: Petogodišnja retrospektiva razvoja Prospera i biotehnološko ubrzanje.
  • Ključne teze:
    • Počevši od organizacije Build Prospera Summit-a 2022. godine, Nikolas je osnovao venture fond Infinita VC, koji je investirao u 34 startapa (od kojih 4 direktno rade sa Prospera-om, koristeći njenu fleksibilnu regulativu).
    • Kreiranje privremenog pop-up grada Vitalia (2024. godina) privuklo je više od 500 ljudi, uključujući Baladžija Šrinivasanu, Navala Ravikanta i Brajana Džonsona, i učinilo Prospera-u globalni centar dugovečnosti.
    • U Vitalii su bioteh-startapi dobili mogućnost da sprovedu brza klinička ispitivanja (na primer, gensku terapiju Unlimited Bio).
    • Iskustvo Prospera-e preneto je u SAD: Nikolasov tim pomogao je u izradi zakona SB535 u Montani, koji dozvoljava privatne nadzorne savete za sprovođenje eksperimentalnog lečenja (prošireno pravo na pokušaj lečenja — right-to-try).

10. Mičel Satner (Mitchell Sutner)

  • Tema izlaganja: Beskonačna budućnost plivajućih gradova i Arcpad tehnologija.
  • Ključne teze:
    • Prednosti sistidinga u odnosu na kopnene gradove: odsustvo potrebe za dozvolama (potrebna je samo zastava, a ne usaglašavanje zakona sa zemljom domaćinom); mobilnost; modularnost (troškovi proširenja opadaju zbog efekta razmere, za razliku od sve skuplje zemlje na kopnu); visoka gustina proizvodnje hrane.
    • Jurisdictional quilting (jurisdikciono zakrpljeno ćebe): stanovnici modularnog plivajućeg grada mogu fizički prelaziti iz kuće pod zastavom Paname (za biznis) u kuću pod zastavom Holandije ili SAD, birajući zakone koji im najviše odgovaraju.
    • Arcpad D: završena modularna konstrukcija od staklenih vlakana i nerđajućeg čelika sa životnim vekom od 80–95 godina. Ona se rastavlja i isporučuje u standardnom morskom kontejneru, a sklapa se na licu mesta prema uputstvu (po principu IKEA nameštaja). Dobijeno je zvanično odobrenje pomorske administracije Paname.

11. Tim Stern (Tim Stern)

  • Tema izlaganja: Smena vlasti u Venezueli i projekat Crypto City.
  • Ključne teze:
    • Iznenadni pad Madurovog režima u januaru 2026. godine i izmena naftnih zakona otvaraju kolosalan potencijal za povratak kapitala i eksplozivan rast ekonomije.
    • Crypto City na ostrvu Margarita: posebna ekonomska zona površine 40 ha sa poreskim režimom bez poreza. Izgradnja se odvija u terasama (300 kuća) kako bi svaki stanovnik imao pogled na okean.
    • Upravljanje putem DAO: stanovnici sami glasaju o prijemu novih komšija na osnovu njihovih biografija. Zajednica koristi DAO na blokčejnu za kolektivno finansiranje projekata u Venezueli (rudnik dijamanata, dom za stara osoba za roditelje ekspata, državna lutrija na Margariti).

12. Mejson (Mason)

  • Tema izlaganja: Kuća na vodi Atlas Yachts.
  • Ključne teze:
    • Mobilnost daje slobodu (kao kraljica u šahu).
    • Atlas Yacht (ranije Libra Arcs) — to je pravi „plivajući kondominijum“ na solarnu energiju za stalno stanovanje porodice, a ne statusni izletni brod.
    • Opremljen je ogromnim solarnim krovom, desalinatorom (obrnuta osmoza) i Starlinkom, što vlasnika čini potpuno nezavisnim od spoljnih električnih mreža i vodovoda.
    • Open-source model: nacrti broda su dostupni javnosti kako bi kupci mogli da ih grade u bilo kom brodogradilištu, kao i da samostalno remontuju i prilagođavaju svoj stambeni prostor.
    • Modeli se sastoje od 4 tipa plovila (od 39 do 79 stopa) po ceni običnog kondominijuma ($275k–$950k), ali bez poreza na imovinu i komunalnih troškova.

13. Patri Fridman (Patri Friedman)

  • Tema izlaganja: Pitanja i odgovori (Ask Me Anything).
  • Ključne teze:
    • Najperspektivniji projekat fonda Pronomos trenutno je holding Alpha City u Africi (rad u 7 zemalja na stvaranju specijalnih jurisdikcija: geotermalni AI-data centri, univerziteti, poljoprivreda).
    • Model usklađivanja stimulansa: država domaćina postaje manjinski akcionar projekta, ostvarujući direktnu korist od njegovog uspeha.
    • Problem „hladnog starta“: infrastruktura na novom mestu je veoma skupa, a ljude je teško privući. Afrički projekti to rešavaju putem besplatnog dodeljivanja ogromnih zemljišnih površina od strane država, što odmah jača bilans kompanije.
    • Slobodan grad je pre svega komercijalni proizvod i biznis. Sistemska sloboda je važnija od lične ideologije stanovnika, stoga nije neophodno zapošljavati samo libertarijance, već je bolje privući najbolje profesionalce (urbaniste, inžinjere).

14. Telmon (Telmon)

  • Tema izlaganja: Edge City kao inkubator društva i mrežnih gradova.
  • Ključne teze:
    • Edge City organizuje mesečne pop-up sela za naučnike, filozofe i tehnološke preduzetnike (12 000 učesnika u 3 godine).
    • Principi zajednice: zdravlje po defaultu (trening, zdrava hrana), multidisciplinarnost, ko-kretanje (95% aktivnosti kreiraju sami učesnici) i kontinuitet generacija (dečji kampovi).
    • Mesečni pop-up kampovi su „verzija 0.1“ za testiranje dugoročnih partnerstava sa stalnim pametnim gradovima i SEZ (kao što su Gelyphu Mindful City u Butanu ili Esmeralda u Kaliforniji).
    • Sprovodi se eksperiment Agent Village: svaki stanovnik dobija AI-agenta sa kontekstom celog grada, koji pomaže u koordinaciji sastanaka, sastavljanju rasporeda i upravljanju zajedničkim budžetom.

15. Billy Tetrude i Stacia Wilson

  • Tema izlaganja: Kako izgraditi „freestead“ u Teksasu.
  • Ključne teze:
    • Freestead koristi postojeće zakonodavstvo za kreiranje slobodnog grada bez potrebe da se od vlada traže posebni statusi, međunarodni ugovori ili SEZ.
    • Set alata freesteada: obavezna arbitraža (stvara alternativne sudove i pravne norme); preusmeravanje poreza (plaćanje zakupa zemljišta po georgističkom sistemu umesto poreza na imovinu); privatni putevi (omogućavaju uklanjanje automobila, sužavanje ulica i raspodelu komunalnih troškova na nivou blokova); odsustvo strogih regulativa (u neinkorporiranim okrugima); screening stanovnika (za formiranje društva sa visokim nivoom poverenja).
    • Stacia Wilson je naglasila važnost formiranja jasnih, filtrirajućih vrednosnih ograničenja (na primer, „preuzmi ličnu odgovornost za sve u životu“) još u fazi marketinga, kako bi se nepoželjne osobe same eliminisale.

16. Oliver Porter

  • Tema izlaganja: Kontraktni municipalni model grada Sandy Springs.
  • Ključne teze:
    • Stanovnici Sandy Springs-a (100 hiljada ljudi) godinama su davali ogroman udeo poreza u budžet okruga, dobijajući zauzvrat užasne municipalne usluge. Nakon što su dobili autonomiju 2005. godine, grad je primenio korporativni pristup.
    • Potpuno kontraktni grad: u administraciji Sandy Springs-a pri pokretanju bilo je samo dva zaposlena. Apsolutno sve gradske usluge (popravka puteva, čišćenje, administracija) nabavljale su se putem konkursa od privatnih korporacija.
    • Rezultati: za 10 godina porezi nisu porasli ni za cent, kvalitet usluga je ušao u top 10% u zemlji, ostvaren je suficit od 40 miliona dolara uz apsolutno nulti dugoročni dug i penzione obaveze. Po ovom modelu u Džordžiji su kasnije kreirana još 12 gradova.

17. Massimo Mazzone

  • Tema izlaganja: Filozofski koreni preduzetničkih zajednica i Ciudad Morazán.
  • Ključne teze:
    • Socijalni ugovor u tradicionalnim državama je prisilan. Alternativa su privatni propritetarni gradovi (entrepreneurial communities / entriccom), koji rade po modelu tržnih centara (jedan vlasnik zemljišta pruža usluge bezbednosti i infrastrukture za kiriju). To isključuje kolektivni izbor i političke sporove — nezadovoljni jednostavno odlaze.
    • Ciudad Morazán funkcioniše u okvirima ZEDE zakona Hondure: slobodna ekonomska zona (0% PDV-a, carina i poreza državi, osim 12% doprinosa za opštenacionalne potrebe poput vojske), jedinstveni porez na dohodak od 5%, sopstvena policija bez prava na nasilje (koja radi po ugovoru sa stanovnicima) i potpuni nedostatak jurisdikcije državnih organa u radnom i obrazovnom pravu.
    • Za razliku od Prospera, Morazán nije ciljan na bogate libertarijance, već na lokalne radnike u fabrikama (maquilas). Model zakupa nekretnina (bez njihove prodaje) osigurava projekat od pretvaranja u totalitarnu demokratiju.

18. Joyce (Джойс)

  • Tema izlaganja: Pokret „Živi i pusti druge da žive“ (Live and Let Live – 3L).
  • Ključne teze:
    • Pokret je osnovao Mark Viktor i nudi formulu za rešavanje konflikata: „Da li je pojedinac, grupa ili vlada izvršila agresiju?“. Ako zajednica ne može jednoznaczno da se složi, pitanje se rešava na najlokalnijem nivou zajednice.
    • Primena u Morazánu: privatna policija nema pravo da primeni silu, izriče kazne ili zatvara ljude u zatvore. Oni prate ugovore stanovnika. Prekršitelji pravila dobijaju upozorenja, a za teške prekršaje administracija jednostavno ne produžava zakup, i osoba odlazi bez nasilja.

Mislim da je konferencija pružila koristan presek trenutnog stanja stvari: u kojoj meri su libertarijanci, imajući pristojne resurse i ne budući pod sankcijama, danas u stanju da napreduju u temi promovisanja čarter grada, sa kojim se teškošću suočili i kakve su zaključke izveli.

Naravno, ruskim libertarijancima, kao ljudima relativno nebogatim i snažno ograničenim u pravima — pre svega na bilo kakve inicijative za samoupravljanje širom sveta — uрядo će biti teško da reprodukuju bilo šta od toga za sebe. Za nas bi bila sreća da obezbedimo nivo interakcije u režimu „živimo među sobom relativno mirno, ne izazivamo pažnju države, uspostavili smo neko interno tržište“. Znanje o tome da ne treba juriti sve inovacije odjednom na jednom malom prostoru, za nas je pomalo suvišno, iako i zanimljivo.

Ipak, pojedinačni ruski libertarijanac sasvim može pokušati da se uklopi u neki ili drugi projekat čarter grada u privatnom redu, možda negde postoji potreba za običnim redovnim građanima, a ne samo za bogatim investitorima koji se ne smatraju povezanim sa tajnim službama.