Povodom rata koji se nikada nije dogodio između SAD i Irana, a kojem je iz nekog razloga pripisivan status svetskog rata, objavljujem vanredni prevod dva poglavlja iz Mehanike slobode Dejvida Fridmana, posvećenih problemu vojske i odbrane u bezdržavnom društvu.

Nacionalna odbrana: ozbiljan problem. U ovom poglavlju, napisanom ubrzo nakon invazije sovjetskih trupa na Čehoslovačku, nacionalna odbrana se posmatra iz perspektive ekonomije javnih dobara, mnogo pažnje se posvećuje tome zašto je u ovoj oblasti izražena efektivnost „vozača bez karte“ (free rider), i zaključuje se da, iako postoje određeni preduslovi da bezdržavno društvo može samo sebe da zaštiti, ako se ispostavi da je to nemoguće bez neke minimalne države koja se bavi isključivo pitanjima odbrane, veštac je spreman da prihvati to manje zlo.

Ozbiljan problem, deo II. Posle četrdeset godina, Fridman se ponovo osvrnuo na ovu temu, i ovog puta je mnogo optimističniji. U poglavlju se zagovara pristup „ko nije služio, nije čovek“ (koji bi devojke trebalo da pokazuju) i druge totalitarne trikove, jer totalitarizam znači kada se sve radi dobrovoljno, besplatno i uz pesmu. Na samom kraju, autor se takođe skeptično nasmejao povodom vojnog potencijala Irana, što formalno uvodi temu u dnevni red početka 2020. godine.