Тег: eugenika

Ne želite da genoterapija protiv nasilja ikada bude uopšte razvijena? Za naš uspeh ona uopšte nije neophodna. Samo se plašim da će vam ovi scenariji lično veoma izdražati!

Bitarh u odgovoru na članak Ankap-tjan

Neki ljudi kažu da su spremni čak i lično da osupe razvoj genoterapije protiv nasilja (radi jačanja Lorencovog mehanizma inhibicije nasilja, poznatog i kao VIM u engleskojezičkim istraživanjima). Pa, to je njihovo pravo. Nećemo podsećati da će teško uspeti da ometaju razvoj u stvarnom svetu, jer većina naučnika idejno zastupa protiv nasilja. Ali pretpostavimo da su ipak uspeli, ili da se razvoj ove genoterapije ispostavio previše složenim za trenutni tehnološki nivo i da za našog života genoterapija protiv nasilja nije ni kreirana.

Za početak, primetimo da odsustvo genoterapije ni na koji način ne negira činjenicu postojanja ML/VIM kod vrste Homo sapiens i različite jačine istog kod različitih ljudi. To je već dokazano od strane autoritetnih naučnika i sigurno će pre ili kasnije postati opšteprihvaćena činjenica. Kao i put kojim se ML/VIM jača pod pritiskom prirodne selekcije. Kao posledica toga, bez razvoja korektivne genoterapije, sudbina ljudi sklonih nasilju biće krajnje tužna. Naći će se u situaciji u kojoj će bukvalno moliti Boga da se ta genoterapija što pre pojavi!

1) Najmekši, libertarijanski scenario. Kada razumevanje ML/VIM uđe u mejnstrim i počne da se izveštava u medijima, odmah će se pojaviti aktivisti koji će namerno provocirati svakoga rečima, odećom, gestovima, a one koji se podignu na provokaciju — odmah uništavati u okviru samoodbrane. Suštinski, oni će ponoviti „Maskarad“, koji je čak i ne znajući Lorencovu teoriju na kojoj se mi zasnivamo, uspešno sproveo maršal Žukov u posleratnoj Одеsi radi „iskorenjivanja kriminala“. Zašto je ovaj pristup libertarijanski? Zato što prema principu neagresije (NAP) „možeš se uvrediti, ali ne smeš se uvrediti“, tj. provokacija je sasvim prihvatljiva, kao i samoodbrana, dok je primena fizičkog nasilja kao odgovor na provokaciju kršenje NAP-a. Na kraju se stvara pritisak prirodne selekcije na jačanje ML/VIM. Ako ste vi, konkretni protivnik genoterapije, ne samo rečima, već i delima skloni nasilju, bićete neizbežno uklonjeni iz populacije.

2) Umereno-etatiistički scenario. Veoma verovatan u razvijenim zemljama, gde je nivo nasilja već sada nizak, a humanizam i ljudska prava manje-više priznati kao vrednosti. Sklonost ka nasilju se priznaje kao društveno opasna patologija, kao što su, na primer, neizlečive infektivne bolesti. Pre još stotinu godina, čak i u SAD je bilo norma slati u doživotnu karantinu nosioce opasnih infekcija kao što su lepra i tifus. Isto će biti i sa nasilnicima — na nekom ostrvu ili u nekoj zabačenosti će stvoriti rezervat, u koji će se slati svi skloni nasilju kao društveno opasni elementi. Unutar njega će živeti prilično slobodno, otprilike kao što je to sada na nekim mestima u Norveškoj za ne baš opasne kriminalce. Ali iz ovog rezervata više nikada neće moći da izađu (bar ne do stvaranja genoterapije ili drugog metoda jačanja ML/VIM).

3) Autoritarni scenario. U razvijenim zemljama je malo verovatan, ali ko zna kuda će zvezde okrenuti… Jednostavno je — masovno genetsko testiranje i prinudna eutanasija ili sterilizacija sa naknadnim slanjem u izgnanstvo svih nosilaca slabih varijanti ML/VIM (tj. onih skloni nasilju). Lično ja, kao libertarijanac/voluntarista, naravno ne odobravam ovaj scenario, ali bih želeo da upozorim protivnike genoterapije da društvo u bilo kom trenutku može preći u totalitarizam i da ćete lično vi biti izloženi uništenju. U istoriji je bilo dovoljno primera!

Dakle, zapamtite dobro — kada postojanje inhibitornog mehanizma nasilja kod vrste Homo sapiens i varijabilnost njegove snage kod različitih ljudi postanu opštepoznata činjenica, nasilje će biti iskorenjeno bez obzira na uspehe u razvoju genoterapije. Samo što će način na koji će se to dogoditi zavisiti isključivo od vas!

Još nedavno, prisilna sterilizacija „nepunovrednih“ bila je stvarnost čak i u navodno „slobodnim“ SAD

U čijem interesu, pored roditelja, sprovoditi istraživanja o genetskoj modifikaciji ljudi radi povećanja njihovih sposobnosti?

Jer ove investicije možda neće biti isplaćene dobijanjem kvalifikovane radne snage u budućnosti — ako osoba ne bude želela da radi za kompaniju koja ju je „stvorila“.

Zaista, zanimljiva tema. Jedan subjekt ulaže sredstva i napore kako bi stvorio drugog subjekta, pri čemu stvoreni subjekt nema nikakav dug prema tvorcu, osim možda moralnog. Postavlja se pitanje: šta će zapravo primorati tvorca da ulaže resurse u svoje stvaranje?

Pri tome, vi nekako ne sumnjate da sa roditeljima problema neće biti, oni će nesumnjivo biti zainteresovani da ulažu u stvaranje naprednijih dece iz njihove perspektive. A zašto, zapravo?

Evo, ja, recimo, razmišljam o detetu i čitam cenovnik genetskih modifikacija koje se mogu uneti. Ukloniti predispoziciju za rak i aids? Naravno, uzimam, to je mnogo pouzdanije od zdravstvenog osiguranja, a košta, ako se rasporedi na životni vek, mnogo je jeftinije. Čistimo nasledne bolesti. Treba li? Naravno. Sklonost ka gojaznosti? Verovatno ću korigovati, i to će se isplatiti. Visina? Boja očiju? A zašto? Pa, samo ako te postavke idu u opštem paketu, jer svaki roditelj neće posebno kupovati te modifikacije.

Drugim rečima, roditelji će prvenstveno biti zainteresovani za one modifikacije koje će uštedeti njihove, roditeljske, troškove održavanja deteta. Drugo u redu — one koje u perspektivi mogu povećati šanse deteta za uspeh u životu, iako nikada ne možete pogoditi šta će imati tržišnu potražnju. Na kraju — sva neka stvar koja zavisi od ukusa.

Zašto uopšte roditelj dobija dete i ulaže u njega? Radi dobijanja radosti iz procesa vaspitanja i zadovoljstva od rezultata vaspitanja. Dete je kreativni projekat koji, kako se ne zna, može doneti i komercijalni uspeh.

Može li sličan kreativni projekat pokrenuti, na primer, ne roditelj, već velika kompanija? Zašto da ne, ali motivacija tvoraca kompanije će pritom biti ista: dobiti maksimum zadovoljstva od rezultata vaspitanja. Pri tome, da bi slobodni ljudi, koje proizvodi ova kompanija, donosili i neku novčanu dobit, potrebno je da to rade dobrovoljno. Dakle, treba u njima vaspitati lojalnost.

Ako se uda u to pronaći gen slepe ljubavi, možda će se problem lojalnosti tako moći rešiti. Ali iz nekog razloga imam ozbiljnu sumnju da će se taj gen ispostaviti da je povezan sa genima odgovornim za intelektualni razvoj, što znači da će životni uspeh takvog deteta generalno biti mali (naročito jer kombinat za proizvodnju dece teško može svakom maturantu dati značajan početni kapital).

Fantazije o uzgajanju kompetentnih specijalista sa kasnijim prisilnim zadržavanjem u ropstvu, molim vas, ostavite komunistima, mi ovde razmatramo ankap, a ankap je samopripadnost.

Dakle, ako govorimo o tržišnim modelima za ovakva preduzeća, radije bih predložila da se pogledalo u pravcu sadašnjih privatnih škola i univerziteta. Tamo talentovani učenik isto tako može dospeti u školu besplatno, pa čak i imati stipendiju, a ustanova se finansira putem endaument fonda. Novac u fond potpuno dobrovoljno unose bivši učenici koji su uspeli u životu. Razlika u našem slučaju će biti samo u tome što talentovanu decu u početku ne traže, već ih proizvode.

Čini mi se da je to sasvim simpatična budućnost u kojoj su deca pretežno željena, i mnogo će manje razočarati one koji su u njih investirali.

Slatki mališani, ali u ankapu to ne funkcioniše tako