Тег: Kapeljšnikov

Debate Kagalickog i Kapeljunkova

Sa velikim zadovoljstvom sam poslušala debatu Kagarlickog i Kapeljunkova na SVTV.

Naravno, Kapeljunkov stav mi je od početka bliži, pa od njega nisam očekivala ništa naročito zanimljivo, a pogrešila sam: bilo je mnogo duhovitih fraza koje se mogu rastavljati na citate. O Kagarlickom je bilo poznato da je jak polemista; i ovde se pokazao kao jak polemista. Najzabavnije mi se učinilo to što se njegov stav u velikoj meri prepliće sa stavom Ekaterine Šulman iznetim u emisiji Status, kada je govorila o Hajeku:

Kao da, stavite vaš liberalizam u drugi plan, demokratija je važnija.

Naravno, ako se strogo pridržavamo uslova zadatka o dve stolice, obe opcije su loše: i autoritarni vladar koji prvo liberalizuje ekonomiju, ali postepeno postaje rigidan i poludi, i demokratski „big state“ koji funkcioniše kao sredstvo za parazitovanje svih nad svima, te samim tim upada u petlju pozitivne povratne sprege.

Na debatama je Kagalicki aktivno zagovarao demokratiju umesto državnog plana; njegov sagovornik tome nije bio spreman, i na kraju je malo mesta ostalo za kritiku demokratije na debatama. Ipak, ipak je bilo jedan dobar argument, o tome kako će decentralizovano demokratsko planiranje samo još čvršće vezati privatnu inicijativu tuđim planovima nego što bi to bilo da je centralizovano, i da će se baviti čistom ekonomijom bez politike ispostaviti prosto nemogućim.

A ipak, nisam do kraja razumela: ako su oba učesnika debate bila oduševljena temom o kojoj su raspravljali i smatrala predmet diskusije zastarelim za oko sedamdeset godina – o kojoj temi bi mogli da se raspravljaju sa ve boljim smislom i zadovoljstvom, i šta ih je sprečilo?

Ponašanje ekonomije razbija ideju libertarijanizma, zar ne?

Austrijska ekonomska škola tvrdi da su vrednosti subjektivne, da čovek uvek donosi izbore na osnovu svojih ličnih preferencija koje nikome nisu poznate, neizmerljive su i nepredvidive. Čak i unutar tako strogih okvira neznanja, mogu se izneti određene tvrdnje opšteg karaktera zasnovane na praksiologiji, odnosno logici ljudskog delovanja.

Neoklasična škola je išla drugim putem. Ona je dosledno i marljivo aproksimirala ljudsko ponašanje matematičkim modelima. Počevši od najjednostavnijeg modela homo economicus – sveznajućeg, bezstrastnog maksimizatora koristi, postepeno je uvodila sve nove zakrpe koje bi omogućile da se ponašanje stvarnih ljudi opiše jezikom modela tako da ono bar donekle korelira sa stvarnim, posmatranim ljudskim delovanjem.

U okviru ovog pristupa opisane su različite kognitivne pristrasnosti, uticaj različitih emocija, i tako dalje, pa sve do faza meseca i nivoa glukoze u krvi. Da li je to pomoglo da se bar malo nauči predviđanje ponašanja ekonomskih subjekata? Samo u nekim specijalnim slučajevima i samo na nivou verovatnoća, što, u suštini, ostaje u okvirima zdravog razuma. Pretpostavljam da dostignuća bihejvioralne ekonomije mogu pomoći pri kreiranju realističnih emulatora čoveka koji vode određenu ekonomsku delatnost u informacionom prostoru.

Na desetim čitanjima Adama Smita, Rostislav Kapeljušnikov je održao veoma zanimljivo predavanje o tome kako se dostignuća bihejvioralne ekonomije u proučavanju ograničene racionalnosti koriste kao opravdanje paternalizma. Na primer, pošto čovek ionako donosi ovaj ili onaj izbor, i to iracionalno, zašto ga ne podstaknuti nenasilno ka izboru koji je isplativiji kako za njega samog, tako i za društvo. To jest, ipak pokušavaju da odluče umesto čoveka šta je za njega bolje, pri čemu bihejvioralni ekonomisti tome daju zeleno svetlo, dok klasični ekonomisti, koji su polazili od pretpostavke racionalnosti ljudskog izbora, nisu davali takvu sankciju državi. Tako je država od strane nauke dobila indulgenciju za još veće mešanje u ekonomiju u smislu regulacije.

Da li bihejvioralna ekonomija ruši ideju libertarijanizma? Pre, ona daje nove argumente da bi se nastavio ignorisati libertarijanizam, dok praksa ionako ispada na strani slobodnijih društava gde je regulacije manje, bez obzira na to koliko ta regulacija bila naučno utemeljena.

https://youtu.be/tA4xNn-xV8c