Тег: monopoli

Kako država i veliki biznis pritiskaju privatno farmerstvo

Nedavno je izbio ogroman skandal: na mreži su se pojavili brojni video snimci na kojima veterinarske službe oduzimaju i uništavaju stoku farmerima i vlasnicima privatnih gazdinstava u različitim regionima Rusije. Ljudi pokušavaju da blokiraju puteve i protestuju, jer je za mnoge porodice to jedini izvor prihoda. Formalno se kao razlog navodi izbijanje infektivne bolesti, međutim, farmeri tvrde da im se ne pokazuju rezultati analiza i da im dijagnoza nije objašnjena, a državni veterinari dolaze kod njih bez ikakvih dokumenata. Istovremeno, analogne mere se ne primenjuju na velika poljoprivredna preduzeća, čak i kada se ona nalaze u epicentru navodne epidemije.

Naravno, ovo je sama po sebi veoma uznemirujuća situacija. Međutim, mnogo je važnije to što ona dobro ilustruje širi trend: u mnogim zemljama državni zakoni i prakse usmereni su na totalno uništavanje privatnog farmerstva i malih gazdinstava.

Jedan od najčešćih instrumenata je regulisanje semena. Na primer, u Rusiji su poljoprivrednici obavezni da unose podatke o kupljenom i korišćenom semenu u specijalne državne registre i da poštuju brojne zahteve u vezi sa njihovim poreklom i kvalitetom. Formalno se ovo objašnjava borbom protiv falsifikata i biljnih bolesti. Ali u praksi, takav sistem stvara neizdrživ birokratski teret za mala farmerstva koja, za razliku od velikih agroholdinga, ne mogu sebi priuštiti održavanje celog pravnog odeljenja. Takođe postoje ograničenja za uvoz i upotrebu semena, koja farmerima jednostavno ostavljaju veoma malo mogućnosti i izbora u razvoju svojih gazdinstava, što ih ponovo čini nesposobnim da konkurišu velikim igračima.

Slična logika važi i u Evropi. U okviru zakonodavstva EU, mnoge vrste semena koje se prodaju ili distribuiraju moraju proći zvaničnu sertifikaciju i proveru kvaliteta. To znači da postaje praktično nemoguće uzgajati i trgovati nesertifikovanim sortama. Štaviše, čak i u sopstvenom vrtu upotreba sopstvenog semena može biti zabranjena i kažnjiva, a seme za to će morati kupovati po trostruko višoj ceni od dobavljača licenciranih od strane države. Takođe vredi se setiti neizdrživih ekoloških zahteva i glasnog slučaja iz Holandije, kada se nakon uvođenja novih ekoloških normi 2022. godine ispostavilo da mala farmerstva jednostavno neće moći da ih izdrže i da će morati da se zatvore.

Takvi zakoni imaju očigledan ekonomski efekat. Veliki agroholdingovi se lako prilagođavaju novim zahtevima: oni imaju pravnike, laboratorije i pristup sertifikovanom sadnom materijalu. Čak i ako im neki zakoni ipak malo otežaju život, treba razumeti da će oni za mala gazdinstva biti potpuno smrtonosni, jer ova potonja nemaju ogromne prihode i ušteđevine. Upravo zato svaki novi regulativ, licenca ili zahtev nesrazmerno pogađa mala gazdinstva. Za korporacije to je samo još jedna stavka u budžetu, dok je za porodičnu farmu pitanje opstanka.

Kao rezultat, poljoprivredno tržište se postepeno koncentriše u rukama sve većih igrača. To je rezultat tipične simbioze države i velikog biznisa. Državna birokratija dobija mogućnost da sve drži pod svojom kontrolom, pošto na tržištu ostaje samo veoma ograničen broj agenata, a stanovništvo u svojoj masi postaje nesposobno čak i da se samostalno prehrani. A velike kompanije dobijaju mogućnost da postanu monopolisti, što znači da mogu manipulisati kvalitetom, količinom i cenom proizvoda kako žele, i pripisati sve moguće prihode od poljoprivredne aktivnosti samo sebi.

Što je više regulacija oko hrane, to manje ljudi može samostalno da je proizvodi. A to znači da moć nad hranom i samim ljudima sve više dospeva u ruke stacionarnog bandite i velikih korporacija. Upravo zato je pravo na uzgoj sopstvene hrane ne samo poljoprivredna tema, već direktno pitanje ekonomske i lične slobode.

Voluntarist, Bitarh

Kome su regulacije korisne i do koje pretnje mogu dovesti

Voluntarist, Bitarch

Ko uvek i prvi zahteva uvođenje novih poreza? A ko zahteva uvođenje novih zakona u vezi sa regulisanjem ekonomije i tržišta? Etatisti će reći da su u tome prvenstveno zainteresovani obični građani radi zaštite njihovih interesa, obezbeđivanja bezbednosti i pružanja socijalnih pogodnosti. Ali takav odgovor bi bio glup, jer je pravilan odgovor – velike korporacije koje bukvalno „spavaju u istom krevetu“ sa državom.

Zašto je Džef Bezos – osnivač kompanije Amazon, koja knjiži svoju profit kao troškove kako ne bi plaćala poreze, podržao povećanje korporativnih poreza u SAD? Svakom razumnom čoveku će biti očigledno da je to neophodno za uklanjanje konkurenata na tržištu. Ali to je stara priča, postoji i aktuelniji primer – poznate korporacije i milijarderi, na primer Ilon Mask i Microsoft, aktivno pozivaju na regulaciju i ograničavanje razvoja Veštačke Inteligencije. Sve to, naravno, opravdavaju navodnom potrebom da se obezbedi bezbednost, budući da je VI – za sada još uvek nedovoljno razumljiva tehnologija, uključujući i pitanje rizika. Ali takve reči zvuče kao izmišljeno opravdanje, naročito jer, zašto bi veliki igrači na tržištu ograničavali tehnologiju na kojoj mogu zaraditi? Očigledno je da je stvar u tome da se na tržište ne dopuste privatni razvojni projekti u oblasti VI, jer mnoge male kompanije jednostavno neće moći da izdrže regulacije, dok će ih velike korporacije lako podneti. Posebno treba obratiti pažnju na to da oni koji pozivaju na regulaciju ove sfere sami izuzetno aktivno rade na njenom razvoju.

Sa težnjom ka monopolizaciji tržišta sve je jasno, kao i sa rezultatima tog procesa. Zbog nedostatka konkurencije svi će samo osirometi, a tehnološki napredak će biti usporen. Ali problem nije samo u tome, postoji i daleko strašniji scenario. Ako tehnologija VI zaista nosi neku opasnost, bilo bi krajnje glupo pokušavati da je ograniči, naročito u razvijenim zapadnim društvima, gde će poslušni građani, koji ne teže da nanesu štetu drugima, zaista slediti regulacije. Međutim, regulacije neće slediti oni koji žele da koriste VI za nanošenje štete. To se odnosi na same državne vlasti i njihove raznovrsne strukture. A naročito se odnosi na one strukture koje uopšte nisu pod kontrolom zapadnih jurisdikcija. Neki hakeri iz Severne Koreje, koji su već postali poznati po hakovanju i krađi sredstava sa kripto berzi, progonjenju ljudi, kao i pokušajima hakovanja odbrambenih mreža drugih država, pljunuće na zapadne zabrane; oni će aktivno razvijati i koristiti VI kako bi nanosili štetu drugima. A vojne strukture će pogotovo svuda koristiti VI, i čak i ako se na Zapadu to zabrani njihovim vojnicima (i to je sumnjiv scenario, jer vojska obično ima potpuno slobodne ruke za tako nešto), time će se baviti jurisdikcije neprijateljske Zapada. Na kraju, zabranama i regulacijama će profitirati samo civilni sektor i razvoj VI-sredstava koja bi se mogla koristiti za suprotstavljanje VI-pretnjama.

Mogućnost velikih korporacija i monopolista povezanih sa državom da preko nje promovišu regulacije koje im odgovaraju ne samo da svima šteti ekonomski, već može ugroziti i upravo onu bezbednost radi koje se sve to navodno radi. I da li će neko nakon ovoga i dalje opravdavati samo postojanje stacionarnih bandita i njihovu sposobnost da svima nameću zabrane?

Privatni monopoli vam ne prete ničime

Voluntarist, Bitarh

Jedan od prigovora slobodnom društvu kaže da se monopolom ionako ne može izbeći, jer postoje određena fizička ograničenja. Na primer, u jednoj zgradi teško mogu istovremeno raditi nekoliko kompanija koje se bave vodosnabdevanjem ili elektroenergetikom. Živeći na određenom mestu, u svakom slučaju ćete morati da se pomirite sa tim da određene usluge pruža samo jedan dobavljač, što znači da on može manipulisati cenama tih usluga i njihovim kvalitetom kada god poželi, jer ionako nećete imati mogućnost da odložite uslugu zbog nedostatka alternativa. Zbog toga je neophodna politička kontrola i regulisanje aktivnosti dobavljača određenih usluga.

Često ovaj argument zbuni mnoge pristalice ideja slobode, međutim odgovor je zapravo prilično očigledan. Hajde da razmotrimo šta će se desiti kada državna kompanija (ili privatna kompanija regulisana od strane države) i nezavisna privatna kompanija pokušaju da uvećaju cene svojih usluga i smanje njihov kvalitet.

Ako nije moguće jednostavno preći na alternativu, ljudi u takvoj situaciji obično počinju da bojkotuju nepoštenog dobavljača usluga. Oni prestaju da mu plaćaju, organizuju mitinge ispred njegovih kancelarija, blokiraju prolaze, ukratko, na sve načine ometaju organizaciju da nastavi svoju деятельность sve dok problem ne bude rešen. Kako zapravo bojkot utiče na rad različitih tipova kompanija?

Za kompaniju pod kontrolom države bojkot uopšte nije strašan. Ona uvek može dobiti od države subvencije za pokrivanje svih pratećih troškova. Verovatnije je da će se ljudi predati i pomiriti sa visokim cenama i lošim kvalitetom usluga, nego da će bojkotovana kompanija pretrpeti bilo kakvu štetu. Naravno, postoji šansa da ljudi svojim bojkotom mogu uticati na političku vlast, ali čak i u tom slučaju im promene na bolje ne mogu biti garantovane. Najverovatnije će umesto jednog političara doći drugi, koji će obećati poboljšanja kako bi smirio ljude, a zapravo neće uraditi ništa posebno.

Za nezavisnu privatnu kompaniju bojkot je prilično kritičan. Ona se može osloniti samo na sopstvene prihode, kojih u slučaju bojkota jednostavno neće biti. Subvencije nema od koga da dobije. Bilo kakva nevolja da se udovolji potrošačima može dovesti do bankrota. Na čelu kompanije morali bi biti potpuni idioti da ne reaguju na bojkot na odgovarajući način, jer bi u suprotnom došlo do gubitka profita. Ali čak i ako tamo zaista budu idioti – ta kompanija će jednostavno propasti, a na njeno mesto će doći druga kompanija sa već adekvatnijim rukovodstvom.

Kao što vidimo, privatne organizacije je prilično lako bojkotovati, čak i ako zauzimaju monopolnu poziciju, jer njihov profit i dalje zavisi od dobrovoljnih uplata klijenata i od toga da oni neće na bilo koji način ometati rad kompanije. Bojkotovanje kompanija pod kontrolom države je gotovo beskorisno, jer ih ne zanima ako ne ostvare profit na tržišni način – oni će ga dobiti iz vaših poreza.

Zaključak je jednostavan – prirodni monopoli koji nastaju u tržišnom okruženju vam ne prete, jer uvek imate mogućnost da bojkotujete njihove aktivnosti. Međutim, šanse da pobedite državni monopol i zahtevate od njega kvalitetno izvršavanje svojih obaveza su gotovo nikakve.