анонимный вопрос

Ovo pitanje je očigledno inspirisano mojim postom „kome i kako prodavati libertarijanstvo?„, i predstavlja poziv da se tema dalje razvije.

Ali sam primer ste izabrali ne baš najbolje. Godina 1998-1999. nije donela neku svesnu deregulaciju, već je država jednostavno proglasila defolt po svojim kreditnim obavezama, što je dovelo do toga da je prilično dugo prestala da uzima kredite. Investitori, nemajući više tako primamljivu opciju kao što je ulaganje u državne hartije od vrednosti, počeli su aktivnije da ulažu u realni sektor. Pogotovo zato što je finansijska kriza naglo smanjila vrednost imovine, a pad rublje – cenu radne snage. Ukratko, u potpunoj skladu sa austrijskom teorijom ekonomskog ciklusa, oporavak nakon sloma se odvija brzo ako se ne mešamo u proces, što se i radilo, ali ne zato što je vlada bila tako mudra, već zato što je bila zbunjena i nije znala šta da radi.

Dakle, primer koji ste predložili je više o tome kako nemešanje države u ekonomiju tokom krize veoma povoljno utiče na ekonomiju. Čak i za ilustraciju toga da nemešanje države u ekonomiju generalno povoljno utiče na nju u bilo kom trenutku, potrebni su dodatni primeri, a još bolje – logičke izvedene zaključke. Iako ljudi, naravno, vole istoriju upravo zato što je to skup poučnih priča za svaki životni slučaj, tako da se ne ustručavajte da navodite istorijske primere ako vidite da su traženi kod publike. Time ništa nećete dokazati, ali ideologiju možete sasvim uspešno prodati.