Vaši pitanja su trenutno završena, pa ću jednostavno govoriti o jučerašnjim protestima.

Jasno je da penzija zapravo malo koga zanima. Oni koji uskoro odlaze u penziju pate od povećanja starosne granice u minimalnoj meri, jer se starost povećava postepeno. A za one kojima penzija nije blizu, to je toliko daleka budućnost da je u našem brzom i nestabilnom svetu potpuno besmisleno praviti planove za tako dug rok.

Ali proteste izvode mladi. Koji je njihov motiv?

Jednostavno su im dosadila ova država, a ovde se ona tako sjajno saplela. Može se izaći protestovati protiv vlasti kao takve, ali pred očima roditelja i baka imati čvrsto opravdanje: nas su opljačkali, vas su opljačkali, država je odlepele, treba je ukrotiti, jer inače neće stati.

Trenutno je tako sjajan period kada nema uopšte nikakvog smisla u promovisanju bilo kakvih legalnih konstruktivnih političara na federalnom nivou. Izbori u Dumu 2021. Izbori predsednika 2024. Dakle, do perioda kada će ljudima biti prihvatljiva teza „opozicija donosi samo negativ, umesto da učestvuje u izborima sa konstruktivnim dnevnim redom“ još je veoma daleko, a za sada će mnogo bolje prolaziti pitanja o tome kakva se sranja dešavaju sa dnevnim redom vlasti. Sada je vreme da joj se pravi opstrukcija, da se tera da pravi greške, da se poljulja autoritet, da se ismeju svi pokušaji dogovora sa njom o bilo čemu osim o kapitulaciji. Vreme za tezu „vi nas stavljate pred činjenice, pa i mi vas stavljamo pred činjenice“. Vreme kada državu ne možemo samo nazvati banditom, već se prema njoj možemo i ponašati baš tako: stavljati je izvan zakona i organizovati odbranu. Vreme kada na reči „ja sam protiv države“ ljudi prestaju da okreću prstom oko slepoočnice, a počinju da se pitaju šta se može učiniti.

Od teze „državi se ne smeju poveriti naše penzione ušteđevine“ vrlo je blizu teze „državi se uopšte ništa ne sme poveriti“. A to znači da ljudi sazrevaju za ankap.