anonimno pitanje

Trenutno malo podsećam na Juliju Latininu, jer bih želela da odgovorim u duhu onog viceva: „znate, ovde je kao u onom viceu: prvo, nije bilo metaka…“.

Teroristički napadi poput 11. septembra, Beslana, Nord-Osta, Bostonskog maratona i tako dalje, usmereni su protiv državne politike. Nema države – nema politike – nema političkih terorističkih napada. Voilà, slobodno tržište ih je sprečilo. A sada kopajmo malo dublje.
Ko obezbeđuje bezbednost ljudi na slobodnom tržištu? Sami ljudi. U većini slučajeva – direktno. Ali najmanje naporno i najočiglednije u svetlu toga da tržište uvek teži da reši pitanje podele rada – jeste korišćenje tržišnih ponuda.

Šta tržište nudi u sferi bezbednosti? Prvo, možete kupiti uslugu obezbeđenja, na primer, postavljanjem alarma u kući i zaključivanjem ugovora sa obezbeđivačkom firmom. Drugo, možete kupiti polisu osiguranja i jednostavno znati da, ako vam se nešto desi, određeni krug naslednika će dobiti osiguravateljsku naknadu, pa neka sada osiguravajuća kompanija brine kako da obezbedi bezbednost ljudi u slučaju osiguranih događaja.

Aha. Dakle, ako se desi teroristički napad, osiguranje će pretrpeti ogromne gubitke. Evo vam potencijalnih korisnici terorističkih napada – konkurentske osiguravajuće kompanije. Plan akcije: razbijemo avion, kompanija koja je osiguravala let bankrotira, i mi ulazimo na oslobođeno tržište osiguranja avio-letova. Međutim, postoji problem: avion je osiguran kod jedne kompanije, a svaki putnik kod bilo koje druge, jer on sam bira čiju će polisu uzeti, osiguravajući se od nesreće ili terorističkog napada tokom leta. Na taj način, decentralizacija čini komercijalne terorističke napade sa ciljem preuzimanja tržišta osiguranja neefikasnim. Ovo se ne odnosi samo na avio-letove, već generalno na sve sfere života.

A šta je sa ideološkim terorističkim napadima? Na primer, konzervativni fanatici mogu organizovati masovna pucanja u gej klubovima, baš kao što to i sada rade. Do izvesne mere i ovde vlada decentralizacija: kada čak i poslednji gej ima oružje, masovno pucanje postaje problem. Ali oružje ne spasava od eksplozije.
Kako slobodno tržište vrši prevenciju širenja destruktivnih ideologija? Jedini način koji ima na raspolaganju: čineći ljude bogatijim i srećnijim. To radi polako, ne daje stoprocentni efekat, ali svaku državnu alternativu nadmašuje.

Jedino što tržište još uvek nije naučilo da spreči su pojavljivanje ludih manijaka. Na nekoga ko je izgubio razum loše deluju ekonomski stimulansi, kao što loše deluju i na bilo kakve meteore i cunami.

Ali kada tržište reši sa rejderima i islamistima, doći će red i na manijake i na prirodne katastrofe. Jednostavno laissez faire, laissez passer.