Da, srednja klasa i bogati imaju više troškova, ali zauzvrat siromašni dobijaju mogućnost, na primer, da steknu jeftino obrazovanje. Na primer, u istim SAD, obrazovanje na dobrim koledžima i univerzitetima, kao i medicina, sve je veoma skupo. Ne vidim razlog zašto ne možemo pomoći čoveku sada, a kasnije će on svojim porezima pomagati druge. Da, nevoljno. Da, brujaće o pljački. Ali zauzvrat je život sada mnogo bolji nego da poreza nije bilo.
Moja prijateljica
Nažalost, pouzdano saznati mišljenje spekulativnih subjekata o tome šta predstavlja njihovu dobit, nije moguće, jer spekulativni subjekti postoje samo u konkretnoj ljudskoj svesti. Jedan će reći da društvo dobija od poreza, drugi da Bog dobija od zabrane abortusa, treći da će njegov imaginarni prijatelj dobiti od terorističkog napada u školi, i to će biti podjednako pouzdane tvrdnje.
Zato je bolje polaziti od toga koje će dobra dobiti, recimo, konkretno dete iz siromašne porodice od toga što se obrazovanje finansira iz poreza, u poređenju sa situacijom kada se obrazovanje finansira dobrovoljno.
Pošto se novac za obrazovanje troši centralizovano, tako se i program određuje centralizovano. Dakle, dete ide na učenje prema programu propisanom odozgo, na kraju dobija diplomu, a dalje kako sreća bude. Ili su stečena znanja tražena od strane biznisa, ili nisu. Ako nisu, onda ima sasvim opravdane primedbe na državu: naredila si mi da učim stvari za čije znanje mi niko nije spreman da plati, zato hajde, plati ti sama. I pokorni država pruža čoveku budžetsko radno mesto, isplaćujući mu platu od novca koji je, ponovo, prikupljen od privatnog biznisa u vidu poreza.
Ako država ispostavi kao uspešan preduzetnik i uspešno pogodi koja će znanja u kom obimu biti tražena od strane biznisa u budućnosti, onda centralizovano obrazovanje zaista pomaže u pokrivanju potreba biznisa za kvalifikovanom radnom snagom. Ako država ne pogodi, onda novac bude potrošen uzalud, radna snaga ostane nekvalifikovana uprkos troškovima, ali pritom, imajući obrazovanje, ti ljudi više nisu spremni da zauzimaju nekvalifikovana radna mesta, već zahtevaju dobro plaćen posao, makar i beskoristan, na primer, finansiran iz poreza.
Što je društvo statičnije, to je obrazovanje finansirano iz poreza opravdanije. Što se društvo brže menja, to je manje opravdano. Ako se socijalizam uvede širom sveta, progres će se usporiti i takvo obrazovanje će postati relativno efikasno, ali da li to socijalisti misle kada kažu da će društvo imati koristi od javnog obrazovanja? Izgleda da sebe više nazivaju progresivistima nego konzervatorima.
Sada neka obrazovanje bude privatno, i dete iz siromašne porodice samo bira ono što mu je pristupačno. Može uzeti kredit, dobiti skupo obrazovanje, a zatim, nakon što se zaposli na visokokvalifikovanom poslu, vratiti taj kredit za nekoliko godina. Može se odmah zaposliti na nisko kvalifikovanom poslu, a u slobodno vreme pohađati obrazovanje na osnovu besplatnih kurseva kojima internet obiluje. Može uopšte ne pohađati obrazovanje, već samo povećavati kvalifikacije direktno na radnom mestu, što će doneti napredak u karijeri. I, na kraju, može pokazati svoj veliki talenat na nekom takmičenju i dobiti privatni obrazovni grant. Nakon nekog vremena, kada postigne uspeh, i sam će rado uložiti u endoument fond univerziteta koji mu je pružio tako divnu priliku.
Kao rezultat, imaćemo sistem u kojem se svaki član društva organizuje baš onako kako njemu samom deluje najpogodnije. Zar ne bi bilo logično zaključiti da društvo kao celina upravo od takvog pristupa ima koristi, pošto svako od njegovih članova ima koristi?