Jer je teško naći takve zločince, a potrebno je i primorati ih da prestanu to da rade, a u većini slučajeva koje mogu da zamislim, oni će biti sigurno zaštićeni svojim ugovorima.
I u svetu gde postoji državni monopol na nasilje, i u svetu gde se sprovođenjem prava bave privatnici, pa čak i tamo gde su, kao što je diskutovano u nedavnoj objavi, nasilna naplate ekstremno ograničene, strategija borbe protiv hakerskih grupa je, u suštini, ista: povećati cenu napada.
Da bismo ispratili popularnu temu, uporedimo delovanje hakerske grupe sa širenjem epidemije. Može se ulagati u individualnu zaštitu, može se otežati prenos zaraze, može se pronaći njen izvor.
Hakerski napad može odmah naneti nepopravljivu štetu. Na primer, haker je ukrao vaše privatne ključeve i vaši bitkoin su otišli na tuđi adresu. Takođe, virus može šifrovati vaš disk i tražiti novac za dešifrovanje. Ako pošaljete novac, ili će podaci biti dešifrovani ili neće, zavisi od kaze koji ste dobili. Takođe, napad može jednostavno izazvati primetno nezgodno stanje, ako je reč, recimo, o DDOS-u. Državi je dugo i skupo loviti hakere, a prag ulaska na tržište ovakvih napada nije baš veliki. Za privatnika, pronalaženje hakera i priprema dokazne osnove takođe će koštati ne malo. Na taj način, malo je verovatno da će ciberepidemijska situacija u bezdržavnom društvu biti drastično bolja.
Pošto je cena hvatanja hakera velika, a verovatnoća uspeha nije baš velika, onda nesrećnicima koji ipak budu uhvaćeni postoje svi razlozi da se propisuju prilično velike novčane kazne, pored nadoknade štete. O principima izračunavanja kazni možete pročitati u Mehanici slobode, u nedavno objavljenom Poglavlju 43.
Šta učiniti ako je haker uhvaćen, ali mu se ništa ne može oduzeti? Na primer, on tvrdi da je zaboravio ključ od novčanika. Ne postoje legalni osnovi za primenu terorektalne kriptanalize, a ona i ne daje garanciju rezultata, jer ključ zaista može ispasti izgubljen. U tom slučaju ostaje samo da mu se nametnu isplate na rate, i neka nadoknađuje kako bude imao novih legalnih prihoda. Ili će, možda, odlučiti da ubrza proces tako što će se setiti ključa.
Krajnjem korisniku se radije želi savetovati metode pasivne zaštite i osiguranje. A direktno hvatanje hakera neka na sistemskoj osnovi plaćaju osiguravajuće kuće, ako to smatraju tržišno efikasnom merom.
