Serija pitanja od strane Jaroslava

Da li je naručilac ubistva kriv za plaćenog ubicu, i da li je angažovani izvršil čin agresije iz perspektive libertarijanstva?

Već sam odgovorila skoro precizno na isto ovo pitanje. Ukratko: ako angažovanog i izvršioca povezuju samo tržišni odnosi, onda je sva odgovornost na izvršiocu. U meri u kojoj je izvršilac u ne tržišnoj zavisnosti od angažovanog, deo odgovornosti pada na angažovanog, jer taj deo zavisnosti je zapravo njegov udeo u organizaciji ubistva.

Da li je nenamerno zaražavanje osobe bolešću kršenje NAP-a?

Pravno gledano – to je nesrećan slučaj. Par puta sam odgovarala na pitanja o srodnim temama: o provociranju epileptičnog napada i o ubistvu kao odgovoru na lažnu pretnju.

Mera odgovornosti onoga ko je zarazio određuje se time koliko je bio u stanju da spreči zaražavanje i koliko su te mere predostrožnosti bile očekivane sa njegove strane. Tako, u situaciji kada se dešava epidemija, očekuje se da ljudi poštuju distancu, nose maske itd. Ako je sve to bilo ispunjeno, a ipak došlo do zaražavanja – odgovornost se ne snosi. Ako je zaražavajući nepažljivo vodio uobičajen način života – odgovornost se ne snosi. Isti kriterijumi se primenjuju i na zaraženog – šta je on uradio da se ne bi zarazio. Ali ako epidemije nema ili o njoj još ništa nije poznato, onda se prema zaražavajućem ne postavljaju posebni prigovori.

Da li smatrati zaražavanje kršenjem NAP-a? Kako želite. Kršenje NAP-a je čisto teorijska konstrukcija, a u stvarnom životu je važno kome treba pripisati imovinsku odgovornost.

Koja je razlika između ugovorne jurisdikcije i države?

U prisustvu ugovora koji jasno definiše uslove nadležnosti. Što je krug pitanja po kojima je subjekt pod nadležnošću neke organizacije neodređeniji, što mu je teže da zapravo izbegne nadležnost, i što je ugovorni odnos implicitniji, to je razlika između ugovorne jurisdikcije i države manja.

Dak, uslovni vlasnik ostrva, koji postavi na obali tablu kojom navodi da svako ko stane na zemlju ostrva time prihvata ugovor o nesrazmernom besplatnom zakupu za neodređeni krug radnih obaveza – de facto je stvorio državu koja će postojati tačno onoliko koliko on bude u stanju da sprovodi izvršenje goreopisanog ugovora o ropstvu, koji pretvara u robove sve slučajne turiste i brodolomce.

Kada čovek dostiže uzrast subjektivnosti?

Ima smisla pročitati moje stare odgovore pod tagom „deca“, tamo su u nekoliko postova razbacana razmišljanja o emancipaciji. Ukratko: okolina priznaje staratelju pravo starateljstva sve dok dete ne izrazi jasnu želju da prekine taj odnos. Shodno tome, dete ima pravo da prekine vezu sa trenutnim starateljima u bilo kom trenutku, a zatim ili da živi samostalno, ili da dogovori starateljstvo sa nekim drugim. Pošto dete ne uči da brani svoje interese odmah, verovatno će mu biti potrebna pomoć odraslih, a njihov zadatak je ne samo da osiguraju prava deteta, već i da ubede druge odrasle u to da su prava deteta ispoštovana.