Тег: blic

Nekoliko čudnih pitanja koja ne zahtevaju opširne odgovore

Zdravo, situacija je sledeća. Trenutno čitam na engleskom par novijih knjiga o ankapu — White, Right and Libertarian i A Spontaneous Order: The Capitalist Case for a Stateless Society (prvo sam počeo da čitam prvu zbog memnog naslova i Hoppea koji je napisao predgovor, a onda sam odlučio da počnem sa drugom jer je ona ranije izašla i valjda je bolje čitati ih po redu izlaska). Prvo sam samo čitao, a onda sam, kako potpuno ne bih poludeo u trenutnim okolnostima, odlučio da radim pisani prevod (i da počnem temeljnije da razvijam engleski). Predlog je sledeći: da se njihovi prevodi objave na tvom sajtu. Kako ti zvuči ta ideja?

Anonimno pitanje

Nemam ništa protiv, šaljite po poglavljima kako prevod bude gotov, objavljivaću. Priložite svoj novčanik, i tada će čitaoci, ako žele, moći i da vam doniraju za prevod, što ja, uostalom, ne mogu da garantujem. Ne isključujem mogućnost da ću osetiti potrebu da unesem neku redakciju.

Da li je moguće kupiti reklamu na vašem kanalu?

Administracija telegram kanala „SPL“

Radim za donacije. Uvek možete poslati novac koji smatrate prikladnim i postaviti pitanje tipa „recite svoje mišljenje o telegram kanalu SPL“, ili „na telegram kanalu SPL je izašao ovaj i onaj post, šta mislite o njemu?“ ili nešto slično. Poenta je da umesto standardnog reklamnog teksta u kanalu izađe moj sopstveni jedinstveni post sa ličnim mišljenjem, to je mnogo zanimljivije.

Da li imate emoji Ankare?

Timofej

Imam emoji Montilibero.

Preporuči dela gde autor, sa bilo koje pozicije, kritikuje ankap kroz celu knjigu.

Potaro

Naravno, Anarhija, država i utopija Roberta Nozika. Kroz celu knjigu autor dokazuje da čak i ako bi ankap iz nekog tajanstvenog razloga odjednom nastao, on bi odmah, prema logici koju opisuje, počeo da mutira u državu.

Blitz 3

Kako će komercijalni nekretnine funkcionisati u ankapu?

Placeholder

Zanimljivo pitanje. Češće se pita kako će u ankapu funkcionisati nešto iz sfere takozvanih javnih dobara. Komercijalne nekretnine, pak, predstavljaju privatno dobro. Kod države, pravo privatnog vlasništva je u određenoj meri uslovno, jer zavisi od toga da li će država promeniti mišljenje o priznavanju tog prava i da li će odlučiti da nacionalizuje neki objekat. U ankapu je pravo privatnog vlasništva takođe uslovno i zavisi od toga koliko snažnu negativnu eksternaliju vlasnik imovine stvara okolini.

Dakle, ako treba direktno odgovoriti na postavljeno pitanje: komercijalne nekretnine će u ankapu funkcionisati tako da stvaraju minimum negativnih eksternalija i maksimum prihoda. Oni preduzetnici koji će bolje od drugih rešavati ovaj optimizacioni zadatak, uspevaće.

Kako će privatni detektivi funkcionisati u ankapu? Već na prvi pogled izgleda da ne smeju narušavati tuđu svojinu.

Analni mađioničar

Kao što sam već pomenula u odgovoru na prethodno pitanje, privatna svojina je uslovni pojam. Pa, ovu moju omiljenu mantru o tome da su prava zapravo zahtevi koji se trpe, sigurno ste već naučili napamet. Zato privatni detektiv prvo, ako je moguće, vodi istragu ne kršeći tuđe pravo svojine i uopšte nikoga ne uznemiravajući – na primer, putem otvorenih podataka, snimaka javnih kamera, analize dokaza koje je klijent dostavio i slično. Ako tokom istrage stekne interes za ono što se nalazi na nečijoj svojini, traži načine da dobije saglasnost vlasnika. Ako ne dobije saglasnost, obično se uspe pronaći zaobilazni putevi.

A u situaciji kada sve niti odlučujuće vode ka jedinstvenom dokazu koji kontroliše neki vlasnik koji ne želi da mu omogući pristup, to se ispostavlja kao opravdana sumnja da je taj vlasnik u najgorem slučaju upravo traženi prestupnik, ili njegov saučesnik, ili u najboljem slučaju neko ko saoseća sa njim. I upravo tu vlasnik može biti suočen sa izborom koji će mu doneti manje troškova: opravdane sumnje u saučesništvo u krivičnom delu ili davanje detektivu prava na istraživanje na njegovom terenu.

Dodajmo takođe i alat kao što je nagrada za pomoć u istrazi – ako onaj prezvanični vlasnik shvati da će za svoju neprijatnost dobiti nagradu, zašto ne bi podneo nevoljnost.

Pretpostavimo da je nastupio ankap, i da je na ulici čovek ubio čoveka. U trenutnom sistemu, time će se baviti policija. A ko će se baviti tim slučajem u ankapu? Privatne detektivske organizacije? Ali njima je potrebno platiti, a šta ako čovek nije imao rodbinu ili prijatelje?

anonimno pitanje

Pa, ovo je već primer tradicionalnog pitanja o ankapu: kako će se obezbediti javno dobro. Srećom, naveli ste mesto ubistva: ulica. Zadatak ulice je da obezbedi masovno kretanje ljudi u okviru naseljenog mesta. Kako će tačno vlasnik ulice monetizovati rešavanje ovog zadatka – to je zasebno pitanje. Nas u ovom slučaju zanima ono što nekažnjena ubistva na ulici ometaju izvršavanje zadatka masovnog nesmetanog kretanja po njoj. Ako vlasnik ulice ne rešava ovaj zadatak, ljudi će morati ili da izmišljaju načine da se osiguraju na toj ulici, ili da se drže dalje od tog zlog mesta. U drugom slučaju saobraćaj opada, i to direktno udara na prihode vlasnika ulice. U prvom slučaju povećavaju se troškovi stanovnika, oni postaju manje platne sposobni, i prihod vlasnika ulice opada indirektno. Dakle, on ima ekonomske stimulanse da reši ovaj problem, čak i ako nije direktno obavezan da obezbedi bezbednost na svojoj ulici.

Naravno, ako vlasniku ulice uspe da sakrije incident, to će uštedeti troškove. Ali znate već te ljude: večno nešto istražuju, večno su nečije paranoične… Čim ovaj epizod ispliva na videlo – počeće razne nagađanja o tome da ovde svake noći izvode desetine leševa i da je vreme da se beži iz ove kloake. Ma nema šanse, otvorenost je isplativija.

Grad, poznat po tome što je bezbednost na ulicama tamo obezbeđivao volonter. Pa, to je takođe način, naravno, ali obično heroizam samo jednog maskira nesposobnost drugih.

Brzi pregled davno razmatranih tema

Serija pitanja od strane Jaroslava

Da li je naručilac ubistva kriv za plaćenog ubicu, i da li je angažovani izvršil čin agresije iz perspektive libertarijanstva?

Već sam odgovorila skoro precizno na isto ovo pitanje. Ukratko: ako angažovanog i izvršioca povezuju samo tržišni odnosi, onda je sva odgovornost na izvršiocu. U meri u kojoj je izvršilac u ne tržišnoj zavisnosti od angažovanog, deo odgovornosti pada na angažovanog, jer taj deo zavisnosti je zapravo njegov udeo u organizaciji ubistva.

Da li je nenamerno zaražavanje osobe bolešću kršenje NAP-a?

Pravno gledano – to je nesrećan slučaj. Par puta sam odgovarala na pitanja o srodnim temama: o provociranju epileptičnog napada i o ubistvu kao odgovoru na lažnu pretnju.

Mera odgovornosti onoga ko je zarazio određuje se time koliko je bio u stanju da spreči zaražavanje i koliko su te mere predostrožnosti bile očekivane sa njegove strane. Tako, u situaciji kada se dešava epidemija, očekuje se da ljudi poštuju distancu, nose maske itd. Ako je sve to bilo ispunjeno, a ipak došlo do zaražavanja – odgovornost se ne snosi. Ako je zaražavajući nepažljivo vodio uobičajen način života – odgovornost se ne snosi. Isti kriterijumi se primenjuju i na zaraženog – šta je on uradio da se ne bi zarazio. Ali ako epidemije nema ili o njoj još ništa nije poznato, onda se prema zaražavajućem ne postavljaju posebni prigovori.

Da li smatrati zaražavanje kršenjem NAP-a? Kako želite. Kršenje NAP-a je čisto teorijska konstrukcija, a u stvarnom životu je važno kome treba pripisati imovinsku odgovornost.

Koja je razlika između ugovorne jurisdikcije i države?

U prisustvu ugovora koji jasno definiše uslove nadležnosti. Što je krug pitanja po kojima je subjekt pod nadležnošću neke organizacije neodređeniji, što mu je teže da zapravo izbegne nadležnost, i što je ugovorni odnos implicitniji, to je razlika između ugovorne jurisdikcije i države manja.

Dak, uslovni vlasnik ostrva, koji postavi na obali tablu kojom navodi da svako ko stane na zemlju ostrva time prihvata ugovor o nesrazmernom besplatnom zakupu za neodređeni krug radnih obaveza – de facto je stvorio državu koja će postojati tačno onoliko koliko on bude u stanju da sprovodi izvršenje goreopisanog ugovora o ropstvu, koji pretvara u robove sve slučajne turiste i brodolomce.

Kada čovek dostiže uzrast subjektivnosti?

Ima smisla pročitati moje stare odgovore pod tagom „deca“, tamo su u nekoliko postova razbacana razmišljanja o emancipaciji. Ukratko: okolina priznaje staratelju pravo starateljstva sve dok dete ne izrazi jasnu želju da prekine taj odnos. Shodno tome, dete ima pravo da prekine vezu sa trenutnim starateljima u bilo kom trenutku, a zatim ili da živi samostalno, ili da dogovori starateljstvo sa nekim drugim. Pošto dete ne uči da brani svoje interese odmah, verovatno će mu biti potrebna pomoć odraslih, a njihov zadatak je ne samo da osiguraju prava deteta, već i da ubede druge odrasle u to da su prava deteta ispoštovana.

Blic

Sviđa mi se što sam prošli put odgovarao ne jednim velikim tekstom na jedno pitanje, već kratkim odgovorima na seriju pitanja. U redu se upravo nakupilo određeno количество takvih tema koje ne zahtevaju opširne odgovore.

Ankap-či, mislim da je bolje promovisati naziv „polidržava“, a ne „panarhija“, jer poslednje po zvuku previše liči na „anarhiju“, a mislim da obične ljude ta reč veoma trigeruje.

Ovde je stvar navike. Prema legendi, prve libertarijance u Rusiji su često mešali sa vegetariancima. Minarhište, naravno, mnogi pogrešno čitaju kao monarhiste. Što se tiče mogućnosti da se panarhiste pomeša sa anarhistima, to je barem ne uvredljivo, jer je panarhija jedan od puteva ka anarhiji. Čini mi se da ima smisla termine poput polidržave za sada koristiti kao pomoćne. Na primer, „ja sam panarhista, to jest zastupam polidržavu, tačnije, višestruke vlade unutar jedne zemlje“ (kao što ispravno primećuje Aleksej Šustov u jednom od intervjua, u ruskom jeziku država je subjekt, a ne sistem, što unosi nezgodnost u politološke diskusije, pa je bolje umesto previše neodređenog „država“ u zavisnosti od konteksta koristiti „zemlja“, „vlada“ ili „režim“).

Video sam ovde reklamu agorista, imaju članak o dobijanju anonimne debitne kartice preko falsifikovanja izgleda i pasoša. Za to izgleda da postoji samo administrativna odgovornost i kazna do 80 hiljada, ali možda znate bolje načine da ostanete anonimni pri kupovini u fiatu?

Reč je o ovoj objavi, gde sam se na kraju pozvala na članak sa kanala Kriptoagora. Inače, u objavi, opisujući kriptomate, pisala sam da oni rade samo u jednom smeru: za kupovinu bitkova za fiat. Kasnije, u Gruziji, uverila sam se, da je moguće i obrnuto, tamo sam baš morala da prodam bitkoin. Želim samo da napomenem da se, radi veće anonimnosti, prilazeći kriptomatu, vredi obući tamne naočare, staviti na glavu nešto sa širokim obodom, podići kragnu – kraće rečeno, maksimalno sakriti lice kako bi se zaštitili od kamera. Kamere mogu biti kako u samom kriptomatu, tako i oko njega. Takođe, naravno, kada idete ka kriptomatu, ima smisla uzeti telefon sa levom SIM karticom. Sve ove paranoične mere imaju za cilj da otežaju operativno-istražne radnje, ako odjednom iz nekog razloga postanete njihova meta.

A da li je istina da kod anarho-kapitalizma nije predviđeno intelektualno vlasništvo?

Maksim

Svaki čovek ima pravo da monetarizuje bilo koju svoju nematerijalnu imovinu bilo kojim nenasilnim načinom. Pravo na upotrebu nasilja ima samo u slučaju kada pokušavaju da ga potpuno liše te imovine, ali ne i kada se kopiraju informacije kojima on raspolaže. Čak i ako neko kopira privatni ključ od njegovog bitkoin novčanika, to još uvek nije krađa. Krađa je korišćenje ključa za odvođenje bitkoina iz tog novčanika.

Nikako ne mogu da razumem ko će nastupiti kao garant poštovanja pravila? Šta raditi ako neki uslovni Ramzan Ahmatovič u ulozi noćnog čuvara odluči ne samo da čuva mir, već i da malo počne da objašnjava ljudima kako treba da žive?

Nub

Svaki stražar je sklon tome da poveća svoj značaj na račun onih koje, po ideji, treba da uslužuje, odnosno rezidenata zaštićenog objekta. Jedini argument koji ga može odvratiti je pretnja novčanih sankcija, a u krajnjem slučaju – otkaz. Da bi pretnja otkazom bila stvarna, moralo bi da se iza kapije stoje i čekaju zaposlenje Ivan Petrovič, Ravšan Džamšutovič, Džet Li i Sigurd Olafson. Upravo zato panarhizam deluje kao zdravija ideja od minarhizma, u smislu mogućnosti ograničavanja vlasti.