Nije prošla ni godina kako sam se vratila prevodu ove knjige. Sledeće poglavlje se skromno zove Jedno lično priznanje i predstavlja feeriju poetskih metafora iz kojih saznajemo mnogo o sabranjima i ramenima, o ribama i pustinji, o kraljevima i o kupusu…

Nešto slično – opis ličnog osećaja autora o neverovatnoj vrednosti stečenog znanja – sreće se kod mnogih libertarijanskih autora; ni ja nisam izuzetak. A na kraju poglavlja je prilično precizno opisano zašto se selim u Crnu Goru i šta želim tamo da gradim.

Poglavlje je prevedeno uz finansijsku podršku Bitarcha u iznosu od 0.00110501btc.